Produkcija VSTi VS AUDIO ? !!

[Bockie]

Uh, gledam kako da ova tema ostane kanalisana, pa da pružim neko razmišljanje... A na opštu korist...

Ok, zna se da sam sličnog pristupa i stava kao što kaže Branoy...

Ajd, ja sad ispričam svoju muku, pa gde puklo...

Sličnu "bitku" vodim na sve poznatim medijima gde radim, kako privatnim, tako i državnim...

Znaš, svima puna usta nekog BBC-a...nekih novinarskih aspekata, nekih ludila...ne znam sve čega... A kompletan studio i oprema koštaju kao jedan ili dva komada opreme kod ovih... A presija 3X veća...

E sad, kažem ja lepo ljudima:

Ne sede tamo zaluđenici koji vole skupe uređaje, Engleska je majka Propagande, oni su i tehnički tvorci medija, pa i samih izraza i reči koje opisuju iste (gde sam vodio mini-rat sa lektorima na jednom javnom servisu) i debelo znaju zašto je tako, a sva tehnika i tehnologija kojom se danas igramo na različitim platformama je proizvod rada i potreba raznih službi, vojske, obaveštajaca itd... Od kompresije, raznih gejtova, ekvivalizacije, pa posle i mašte i drugih potreba da se "širi jezik, kultura itd" zarad kojekakvih interesa... A valjda je jasno šta to znači poslednjih 50-60-70 godina...

E sad, da ne idem u preširok rakurs, sve što kažete ima aspekte odnosa globalne propasti muzičke inspiracije kroz prizmu kratkotrajnog roka upotrebe današnje muzike.

E jbg, sad se, što Vasa kaže "rasrah"...ali ako ponovo pročitate...zaista mislim tako.

Dakle, DA, postoji pravo čoveka da želi kvalitet u izvedbi, a opet, silazna statističko kvalitativna linija tera na preispitivanje.

Samo da podsetim da su verovatno svi relevantni muzički kritičari doživljavali proliv na sve otvore tokom 60-ih i kasnije na "popularnu" muziku, pa se ni mi danas ne razlikujemo u odnosu na njih...

Jedno ostaje, bez obzira na na sve, da iskreno ne znam da kažem koja je to tehnički traljava i loše izvedena numera ostala nepoznata samo zbog tog razloga.
Odnosno, more poznatih hitova je u jeftinoj, traljavoj izvedbi, sa falševima, greškama - pa "ostasmo živi", dapače, žalimo (bar neki) za tim vremenima...

Da li je zbog toga Dire Straits, Jackson, Toto, Sting, Adele, ili bilo ko drugi manje dobar ili bi i dalje bio dobar da nije toliko dobar... E sad ga jebi...

Opet se vraćam na ono da "tamo" ne sede samo puki zaljubljenici u skupu opremu i procese stvaranja, već je to način da se postigne dominantan uticaj...Pa sad na koju klasu...To je vreme diktiralo! Što je i sam koren značenja medija, pa i muzike kao dela sadržaja istih...! Nekad je to niži sloj, nekad srednji, retko do nikad viši sloj... To su pokazatelji vremena u kom se svet nalazi...odeee otvor blende...

Ajmo na ovom "mikro-regionalnom" nivou da kažemo i da su pojedini kantautori dobijali finansijsku pomoć država, na razne načine, za "ljubavne" ploče itd...naravno sa određenim, "višim" ciljem, to nije neka velika tajna...nekad zbog interesa politike, a nekad zbog samog kantautora...kad već nema "višeg" cilja...itd...
Ko u kojoj meri, sve se to realno čuje... Držim se zvuka zaista, ne ulazi mi se u neke kafanske retorike...

Dakle, stvarajte rezultate, manite se vrste oruđa...!

[Mogli]

Zamisli kad bi na nekom kulinarskom forumu, ljudi doÅ¡li do zaključka, kako su svi ti recepti besmisleni, jer kad je čovek gladan, uzme i pojede jaje na oko i reÅ¡io problem... Stalna čovekova želja za savrÅ¡enstvom je pokretač napretka civilizacije. Tako je to i na audio forumu.

[Znak]

Originally Posted by Mogli

Stalna čovekova želja za savrÅ¡enstvom je pokretač napretka civilizacije.

Upravo tako.

Dakle, nekome je s razlogom bitno da li se VST kanal prvo eksportuje u audio ili do kraja ostaje midi. Čak i ako je razlika u zvuku nepostojeća.

[idvi]

Originally Posted by Bockie

Uh, gledam kako da ova tema ostane kanalisana, pa da pružim neko razmišljanje... A na opštu korist...

Ok, zna se da sam sličnog pristupa i stava kao Å¡to kaže Branoy...

Ajd, ja sad ispričam svoju muku, pa gde puklo...

Sličnu "bitku" vodim na sve poznatim medijima gde radim, kako privatnim, tako i državnim...

ZnaÅ¡, svima puna usta nekog BBC-a...nekih novinarskih aspekata, nekih ludila...ne znam sve čega... A kompletan studio i oprema koÅ¡taju kao jedan ili dva komada opreme kod ovih... A presija 3X veća...

E sad, kažem ja lepo ljudima:

Ne sede tamo zaluđenici koji vole skupe uređaje, Engleska je majka Propagande, oni su i tehnički tvorci medija, pa i samih izraza i reči koje opisuju iste (gde sam vodio mini-rat sa lektorima na jednom javnom servisu) i debelo znaju zaÅ¡to je tako, a sva tehnika i tehnologija kojom se danas igramo na različitim platformama je proizvod rada i potreba raznih službi, vojske, obaveÅ¡tajaca itd... Od kompresije, raznih gejtova, ekvivalizacije, pa posle i maÅ¡te i drugih potreba da se "Å¡iri jezik, kultura itd" zarad kojekakvih interesa... A valjda je jasno Å¡ta to znači poslednjih 50-60-70 godina...

E sad, da ne idem u preÅ¡irok rakurs, sve Å¡to kažete ima aspekte odnosa globalne propasti muzičke inspiracije kroz prizmu kratkotrajnog roka upotrebe danaÅ¡nje muzike.

E jbg, sad se, Å¡to Vasa kaže "rasrah"...ali ako ponovo pročitate...zaista mislim tako.

Dakle, DA, postoji pravo čoveka da želi kvalitet u izvedbi, a opet, silazna statističko kvalitativna linija tera na preispitivanje.

Samo da podsetim da su verovatno svi relevantni muzički kritičari doživljavali proliv na sve otvore tokom 60-ih i kasnije na "popularnu" muziku, pa se ni mi danas ne razlikujemo u odnosu na njih...

Jedno ostaje, bez obzira na na sve, da iskreno ne znam da kažem koja je to tehnički traljava i loÅ¡e izvedena numera ostala nepoznata samo zbog tog razloga.
Odnosno, more poznatih hitova je u jeftinoj, traljavoj izvedbi, sa falÅ¡evima, greÅ¡kama - pa "ostasmo živi", dapače, žalimo (bar neki) za tim vremenima...

Da li je zbog toga Dire Straits, Jackson, Toto, Sting, Adele, ili bilo ko drugi manje dobar ili bi i dalje bio dobar da nije toliko dobar... E sad ga jebi...

Opet se vraćam na ono da "tamo" ne sede samo puki zaljubljenici u skupu opremu i procese stvaranja, već je to način da se postigne dominantan uticaj...Pa sad na koju klasu...To je vreme diktiralo! Å*to je i sam koren značenja medija, pa i muzike kao dela sadržaja istih...! Nekad je to niži sloj, nekad srednji, retko do nikad viÅ¡i sloj... To su pokazatelji vremena u kom se svet nalazi...odeee otvor blende...

Ajmo na ovom "mikro-regionalnom" nivou da kažemo i da su pojedini kantautori dobijali finansijsku pomoć država, na razne načine, za "ljubavne" ploče itd...naravno sa određenim, "viÅ¡im" ciljem, to nije neka velika tajna...nekad zbog interesa politike, a nekad zbog samog kantautora...kad već nema "viÅ¡eg" cilja...itd...
Ko u kojoj meri, sve se to realno čuje... Držim se zvuka zaista, ne ulazi mi se u neke kafanske retorike...

Dakle, stvarajte rezultate, manite se vrste oruđa...!

[Znak]

Originally Posted by Bockie

Da li je zbog toga Dire Straits, Jackson, Toto, Sting, Adele, ili bilo ko drugi manje dobar ili bi i dalje bio dobar da nije toliko dobar... E sad ga jebi...

Da su manje dobri bili bi joÅ¡ loÅ¡iji nego Å¡to su sad. Njih čak ni loÅ¡ija produkcija ne bi izvadila.

A Talking Heads, Blondie, Paul Simon, David Bowie... Tu ništa ne bih menj'o.

[Dushan_S]

Dobra produkcija je, najjednostavnije, ona koja čini pesmu još boljom. To nekada znači da je produkcija tehnički savršenija. U tome bolja tehnologija može pomoći, ali je jednako bitan i tehnički dobar perfomans benda. Što kažu na engleskom govornom području "Ne može se ispolirati govno". Sa druge strane, često nekoj muzici ili izvođaču ne leži napucana, moderna ili visokotehnološki zapakovana produkcija. To je kreativna odluka. Zašto onda ta trka za "boljom produkcijom"?

Srbija je, objektivno, selendra, sa lažnom, ulepšanom slikom o sebi, gde deo ljudi još uvek ima pogrešnu percepciju jer se seća Jugoslavije koja je bila mnogo ozbiljnija država i tržište, ili jednostavno zato što je kad si deo selendre jako teško imati jasnu percepciju svog seljaštva. Džaba bilo pregleda na YouTube-u što pravih a što plaćenih - Srpska muzička scena je globalno gledano apsolutno irelevantna u svakom smislu.

Samim tim je ovdašnji odnos prema tehnologiji palanački. Sa jedne strane, zbog siromaštva i osećaja da je tehnologija nešto skupo i teško dostupno (pa samim tim i važno i vredno), ovde oni koji imaju para pokušavaju da kupovinom određenih komada opreme stvore sebi osećaj da su moderni. Onda snimaju palanačke, neoriginalne, muzički zastarele albume na kojima do besvesti koriste što skuplje komade opreme, ganjajući što više neke dečačke snove, i želeći da ima album zazvuči "svetski". U suštini, 95% naše "San Remo iz 1985. godine na steroidima" muzike je upravo to. Ne znači da ti ljudi nemaju talenta, da se razumemo, nego da je sama ideja u suštini bizarna: zastarela, reciklirana muzika, snimljena opsesivnim pristupom u kome je neko ubeđen da juri "svetske standarde" - iako svetska muzika zvuči sasvim drugačije.

Sa druge strane, potpuno kontra, postoji publika (ali i muzikanti) kojoj je merilo prihvatljivog, ne samo u muzici, spušteno ispod svake normalnosti. To je muzika koja prati celokupno survavanje društva. Ova ekipa je suštinski možda i iskrenija - oni su prihvatili potpuno nakaradnu estetiku, i u njoj neke stvari koje objektivno loše zvuče - postaju dobre jer su se ljudi na njih navikli. Opet, ni to nije nova pojava. Sećam se anegdote kad je u jednom našem studiju vlasnik početkom devedesetih nabavio Kurcvajl sempler sa proširenjima, nabaio sample CD-e i pokušao da nekom turbo sastavu isprogramira iole realističan bubanj bas i ostale instrumente. Kad im je pustio ljudi su bili ekstremno kiseli, on menja njima se i dalje ne sviđa. Na kraju ode i pozajmi Roland SC88 ili tako neko govance, pokrene general midi farbe i oni se oduševe - to je to!

Elem, traženje "bolje" i "skupe" produkcije je jednostavno - palanački sindrom. Lično, da se razumemo, ja sam daleko od toga da mogu uzeti šta god i smiksati fenomenalno - to i nije nešto od čega živim ili što mi je cilj. Ali osnovna ideja je zapravo da se u jednom trenutku, u ličnom razvoju i učenju da se snima i miksa, dođe do tačke da više nije problem "da se sve čuje", "da sve bude napucano" " da sve gruva". Pravi cilj je da se nešto smiksa tako da pomogne muzici, pesmi, ili izvođaču da zasija.

E sad, pošto je cilj svakog normalnog čoveka da se usavršava i postaje bolji u onome što radi, neminovno dolazi do te čudne šizofrene situacije, u kojoj se ganjaju svetski rezultati i ideje, a primenjuju se lokalno i u sasvim drugačijoj sredini. Ali ja mislim da je to normalno, na kraju krajeva. Jer kad iole inteligentan čovek potpiše mentalnu kapitulaciju i krene logikom, "ma šta me boli kurac, dobro je" i počne tako da živi, on u nekom svom unutrašnjem segmentu postaje mrtva, prazna osoba. Jer negde, smisao života nije samo da pijemo jedemo prcamo i kenjamo, da izvinete, već da učimo i razvijamo se. Pa eto i tako što se trudimo da budemo bolji u sviranju ili snimanju. To što je čovek ovde gde jeste, ne znači da to treba da ga slomi i uništi visoka merila i ideale. Što manje ljudi ima ovakav drajv da budu bolji - to društvo još više tone u kaljugu.

[Ogi]

Originally Posted by Dushan_S

...kad iole inteligentan čovek potpiÅ¡e mentalnu kapitulaciju i krene logikom, "ma Å¡ta me boli kurac, dobro je" i počne tako da živi, on u nekom svom unutraÅ¡njem segmentu postaje mrtva, prazna osoba. Jer negde, smisao života nije samo da pijemo jedemo prcamo i kenjamo, da izvinete, već da učimo i razvijamo se. Pa eto i tako Å¡to se trudimo da budemo bolji u sviranju ili snimanju. To Å¡to je čovek ovde gde jeste, ne znači da to treba da ga slomi i uniÅ¡ti visoka merila i ideale. Å*to manje ljudi ima ovakav drajv da budu bolji - to druÅ¡tvo joÅ¡ viÅ¡e tone u kaljugu.

Naučite ovo napamet i ponavljajte svaki dan.

[Znak]

https://www.youtube.com/watch?v=7EwjRxHzDZ0

[awacs]

Sve pet, bata-Dule, ali:

Originally Posted by Dushan_S

Pa eto i tako što se trudimo da budemo bolji u sviranju ili snimanju. To što je čovek ovde gde jeste, ne znači da to treba da ga slomi i uništi visoka merila i ideale. Što manje ljudi ima ovakav drajv da budu bolji - to društvo još više tone u kaljugu.

Svi se trude da budu bolji, i u Srbiji i šire. I Mimi Oro hoće da bude bolja, samo što za nju „biti bolji” znači otići još X puta do plastičnog hirurga.

Ne sećam se da li sam ovde pominjao pregovore sa Madam Piano ranih devedesetih, kad je (verovatno na nagovor svog tadašnjeg muža) htela da joj moj kum Luka i ja produciramo album. Kaže, hoće da ploča zvuči svetski. Nabrojali joj opremu u Studiju O, u kom smo tad obojica radili, i rekli joj da je tu sve osim nje i nas svetsko. Primedba joj se nije dopala, kao što joj se nije dopalo ni to što sam joj posle, preslušavajući tu ploču koju su na kraju producirali ona i Škopi (divan tip i drag kolega), a Šime miksao kod Vlade Negovanovića, rekao: „Odlično. Ovo bi svaka Mazda 626 poželela.”

Da ne bude zabune, nije mi na kraj pameti da poredim Mimi Oro i Madam Piano, poredim samo raznorazne lične kriterijume kojima ljudi spontano vole da daju nekakvu univerzalnu težinu. Dvadeset prvi vek, vreme otvorenih karata, nema više blefiranja i sakrivanja iza nekakvih akademski iskonstruisanih univerzalnh vrednosti. Možeš da kupiš Roleks na Ali Ekspresu, provaliće te po blatu na cipelama dok izlaziš iz iznajmljenog Bentlija. Na istu foru će provaliti i Steven Slate Drums kad im dođeš u zadružni dom sa četiri zvučnika i dva laptopa. Naravno da je drugo lice jednine ovde figurativno, da ni tu ne bi bilo zabune

Pozdrav,

Vasa

[Dushan_S]

Originally Posted by awacs

Sve pet, bata-Dule, ali:

Svi se trude da budu bolji, i u Srbiji i šire. I Mimi Oro hoće da bude bolja, samo što za nju „biti bolji” znači otići još X puta do plastičnog hirurga.

Konkretno, ovde se ne mogu složiti. Biti bolji, znači biti bolji u onome što radiš, biti bolji majstor, usavršiti svoju veštinu, svoje znanje, podići nivo svog razumevanja, postati i bolja osoba, to znači biti bolji. To ne znači biti poznatiji, popularniji, uspešniji, bogatiji, prepoznatljiviji. Naravno, neminovno je da teško baš neko može imati u potpunosti "čistu" motivaciju za ono što radi - svakom prija pohvala u vezi njegovog rada, ako ništa drugo. Ali različit je cilj. Mimi Oro ima cilj da zaradi 500 jura za sebe i (i svog gazdu) i pretpostavljam da ona taj cilj ispunjava, ali ne vidim kakve to veze ima sa ovom pričom? Osim ako ne misliš da ona kroz praksu usavršava i svoju "tehniku" obrade mušterija?

Takođe ne bih rekao da se ovde ljudi uopšte trude da budu bolji - moj subjektivan utisak je da je ovde zapravo rašireno gledanje na čoveka koji se trudi da bude dobar u onome što radi kao na budalu - osim naravno ako ne postane svetska faca, onda svi bacaju ikru na njega - naknadno. Ovde se ceni kad je neko budala i primitivan, ali je bezobrazan, nametljiv i vešt. Ne ceni se konstruktivnost, onaj koji gradi je kreten a onaj koji ruši faca. To je nešto što traje već decenijama, postojalo je u velikoj meri već u SFRJ i traži neku ozbiljniju priču.


Nego: ako želiš da relativizuješ "usavršavanje", naravno - nešto što je za nekog veština, za drugog može biti bezvredno, ali ja vidim audio svet kao istovremeno kreativnu, ali i uslužnu delatnost, gde postoji mogućnost da se vidi da li je neko objektivno dobar, jer treba učiniti mušteriju zadovoljnom. Tako se retko dešava da neko kaže za nekog da dobro miksa a da postoji kontraverza i da neki ljudi smatraju da je on zapravo vezara, zar ne? Zato je moguće oceniti da li je neko objektivno dobar u audio branši, dok za razliku od toga, kad se radi o izvođačima, muzičarima i kompozitorima, na scenu već stupa mnogo subjektivnije ocenjivanje njihovih kvaliteta.

Ovo za Madam Piano, nisam siguran da sam razumeo šta želiš da kažeš. Pričalo se o snimanju, audio inženjeringu, produkciji, pa osim ako je Madam Piano producent (ne računa se ako je neko producent samo u svojoj glavi), ne vidim kako se uklapa u ovu priču. A i kao što rekoh, ovde je deo miljea da se vođeno palanačkim duhom, jure ti "svetski" rezultati, zapravo debelo provučeni kroz balkansku prizmu.