Turbotronik novokomponovani folk sa alternativnim muzičkim formama

[Gillette]

Iskreno zavidim svima koji vole domaći r'n'r..
Ja muku mučim da svarim bilo šta što je sa ovih prostora.

Nije da sam "hejter", zaista svima želim i da se bave muzikom, i da ih muzika učini i boljim ljudima, i da kao takvi šire dobru energiju oko sebe itd..ali mene nikada ništa sa ovih prostora ne da nije dirnulo, nego mi je čak i užasno smetalo i više mi je prijala i tišina nego sve to.

Uverenja sam da naš jezik nije pogodan za r'n'r.
Uverenja sam da naši ljudi uglavnom nemaju talenta i da je sve to jedno uzaludno bučno drndanje bazirano uglavnom na pozeraju, na neozbiljnosti i stidu sakrivenom iza agresije.

Mislim da je r'n'r samo za engleski jezik i tu je (što se mene tiče) kraj priče.
Sve ostalo je smešno, jadno i manje više tragikomično.

S druge strane, imali smo divne balade, ljubavne ljige i šlagere koji tu i tamo mogu da rezonuju u našim mozgovima, kada nam je i ako nam je uopšte do toga. Sada je i to izgleda nestalo i ustupilo mesto orijentalnom melosu.

Sve u svemu, moje muzičko biće ne bi ni primetilo da se na ovim prostorima nikada (and I mean: nikada) nisu ni pojavile neke azre, katarine, orgazmi, van gogovi, neverne bebe i ne znam koje sve ostale svete krave sa ovih prostora .

Kažem "svete krave" jer je kod ljudi koji vole te grupe, to pitanje više emotivno nego racionalno.
Oni su dabome uložili neko svoje vreme u slušanje toga, identifikaciju, projekciju itd..i onda kada im u to dirneš, kao da si im dirnuo u ženu, Boga, Zvezdu..ili u šta se već kunu.

Stvar jeftinog ega, ništa više od toga. Zato i nema veze sa muzikom (a još manje sa rock and roll-om)

Sve u svemu..mnogo razloga zbog kojih ja danas ne mogu da nađem ljude za r'n'r cover band

Ko mi je kriv kad sam cepidlaka