Rambo puhnuo na Evroviziji...

[Igor]

'na?, kada su merila vrednosti takva da se o koreografiji i ostalim detaljima

scenskog nastupa trista puta vi?e brine nego o samoj pesmi, a koja po prirodi

stvari unapred ima ekstremno velike ?anse da ako se stvara po tom nekom

pop-?ablonu postane hit, e onda tu ne?to debelo ne ?tima.


I Rambo je kao tipičan primerak kritički nadahnutog muzičara iskoristio

svoju ?ansu, rekao im je ?ta misli o euro-fenomenu, pritom, drugačiji od svih

po tome ?to nije stavio na glavu dva kila ?elatina, nije obukao suknju niti je

izdepilirao malje na grudima, nije i?ao u teretanu da skine vi?ak sa stomaka,

a ipak, ostav?i dosledan nameri da kao umetnik misionari tako ?to spaja

narodnu muziku sa rokom i d?ezom.


To da mu, kako wladymeer reče, mesto nije na Eurosongu, pa

to smo svi znali i pre i nakon ?to smo čuli da će tamo da ode.

Svakako, njemu nije mesto u tom dru?tvu, ali ni tom dru?tvu nije mesto na

tom takmičenju.

Stvarno, pitam se, kome posle svake Evrovizije izdaju onaj disk sa

pesmama? Znate li za ikoga da je u poslednjih 20 godina odatle katapultiran

ka muzičkom nebu, da je potom napravio karijeru, gomilu dobrih pesama?

Zar to ne bi trebalo da bude presek onog najboljeg ?to Evropa ima da ponudi

kao zalog za buduće tekovine muzičke pop industrije?


Ovakva kakva jeste, Evrovizija je sramota za muziku. Čoveče, da ti od 40

kvalifikacionih pesama ne mo'? da čuje? nijedan jedini hit, i svega dve-tri

kompozicije koje tu i tamo zazvuče... ..mada ni u ludilu ne mo?e? da im

zapamti? refren, jer njega najče?će ni nema. A o porukama da i ne govorim.

Opra?tam se od ove teme uz dve koje su mi se, ipak, nekako urezale u deo

mozga zadu?en za svekolike mudrosti. Jedna je: "This is the night", a druga:

"I feel the energy".