Krecu software inspektori ....

[awacs]

Originally Posted by boggy

awacs, pored svega, nekada se divim muzicarima i svim ostalim strukama na sindikalnoj kolegijalnosti ako postoji.. a retko postoji

Čisto da ekspliciram - kod muzičara ta vrsta strukovne kolegijalnosti ne postoji. Uop?te.

Pozdrav,

Vasa

[boggy]

Originally Posted by awacs

Čisto da ekspliciram - kod muzičara ta vrsta strukovne kolegijalnosti ne postoji. Uop?te.
.....

a... ok...

taman sam se ponadao...

pozdrav

bogi

[Arthur]

pa čak mi se čini da je naš poziv možda podložniji i merljiviji po tom pitanju - jer lakše je odrediti čiji je snimak tehnički kvalitetniji i estetski lepši, nego ko li je baš bolji gitarista ili basista.. tako da se neke cene i sistem vrednosti ipak lakše vidi na našem primeru negoli kod muzičara. Ima više različitih aspekata po kojima se muzičari mogu braniti zašto su pristali da nešto rade jeftino, ili tražiti od drugih da nešto rade skuplje, i tu je dosta mutnija voda negoli u produkciiji. Ja sam već u par navrata imao dogovore tog tipa sa par kolega koji veoma prokleto dobro rade svoj posao u sličnim ciljnim grupama, i uspeo da ih nagovorim da se drže određenog minimuma za cene, i da rizikuju neki određeni period dok to ljudi ne prihvate. I bogami upalilo je, jedan od njih sad snima gomilu mađarskih metal bendova ( i to radi odlično), drugi je u BG, i takođe mu je prilično zauzet studio, a isporučuje odlične rezultate, a ja sam odstupio od dogovora, i podigao cenu svom studiju jer sam uložio još dosta novca u opremu a paralelno sa tim dobio dramatično povećanje interesovanja. I još pritom, dobio sina Ima tu još ljudi čiji rad pratimo, ali nemam problem sa tim da neko radi za manje pare, ukoliko realno radi lošije i pod lošijim uslovima, a takvih ipak ima ponajviše.

[Znak]

Originally Posted by awacs

+100, ali... Kolegijalnost je svedeni/su?eni oblik onoga ?to se zove dru?tvena solidarnost.

Solidarnost je čudna biljka: ona uspeva samo u istinski siroma?nim, izolovanim i mračnim sredinama, ?to na?a nije. Nije bila takva čak ni onih "mračnih devedesetih", jebiga. Solidarnost ?ivi od svesti pojedinaca da će svi pomreti ako se međusobno ne poma?u.

Kolegijalnost pak uspeva samo u dru?tvima koja su bogata i stabilna, pa pojedinci/profesionalci imaju svest o tome da poma?ući kolegama poma?u struci, i čuvajući struku zapravo čuvaju svoje "radno mesto". Onako marksistički, kolegijalnost ne postoji bez profita, tojest bez struke koja donosi profit.

Na?a (balkanska) dru?tva su trenutno na ničijoj zemlji - prebogati smo da bismo bili solidarni, a presiroma?ni da bismo bili kolegijalni. Ta "ničija zemlja" je odličan kreativni prostor i treba ga koristiti ?to vi?e i ?to du?e.

OK, mogu da budem fino vaspitan kao Moritz i da lo?im sam sebe kako IZ PRINCIPA NEĆU da sviram instrument (na primer gitaru) koji sam na?ao na pločniku. A mogu i da maznem gitaru iz prodavnice i da snimim pesmu koja je toliko dobra da će mi vlasnik prodavnice iz koje sam je maznuo oprostiti krađu jer mu je to dobra reklama. Sve se svodi na to koliko je to dobra pesma. Sve drugo je neva?no.

Dobra pesma mo?e da opravda i karmičke i sudske tro?kove nastale zbog posedovanja nelegalnog softvera. Po?teno plaćen softver bez dobre pesme ne mo?e da opravda ni sebe samog. Eto tako.

Pozdrav,

Vasa

Ovaj post je suvo zlato.

Ne podr?avam ono da cilj opravdava sredstva, ali dok gledam film "Agire, gnev bo?iji" ne mogu nikako da zamerim Verneru Hercogu ?to ga je snimio kamerom koju je maznuo iz filmske ?kole.

[Eomsy]

Originally Posted by awacs

+100, ali... Kolegijalnost je svedeni/suženi oblik onoga što se zove društvena solidarnost.

Solidarnost je čudna biljka: ona uspeva samo u istinski siromašnim, izolovanim i mračnim sredinama, što naša nije. Nije bila takva čak ni onih "mračnih devedesetih", jebiga. Solidarnost živi od svesti pojedinaca da će svi pomreti ako se međusobno ne pomažu.

Kolegijalnost pak uspeva samo u društvima koja su bogata i stabilna, pa pojedinci/profesionalci imaju svest o tome da pomažući kolegama pomažu struci, i čuvajući struku zapravo čuvaju svoje "radno mesto". Onako marksistički, kolegijalnost ne postoji bez profita, tojest bez struke koja donosi profit.

Naša (balkanska) društva su trenutno na ničijoj zemlji - prebogati smo da bismo bili solidarni, a presiromašni da bismo bili kolegijalni. Ta "ničija zemlja" je odličan kreativni prostor i treba ga koristiti što više i što duže.

OK, mogu da budem fino vaspitan kao Moritz i da ložim sam sebe kako IZ PRINCIPA NEĆU da sviram instrument (na primer gitaru) koji sam našao na pločniku. A mogu i da maznem gitaru iz prodavnice i da snimim pesmu koja je toliko dobra da će mi vlasnik prodavnice iz koje sam je maznuo oprostiti krađu jer mu je to dobra reklama. Sve se svodi na to koliko je to dobra pesma. Sve drugo je nevažno.

Dobra pesma može da opravda i karmičke i sudske troškove nastale zbog posedovanja nelegalnog softvera. Pošteno plaćen softver bez dobre pesme ne može da opravda ni sebe samog. Eto tako.

Pozdrav,

Vasa

Pročitao sve, promislio i shvatio da ovdje u cijelom threadu ima suštinske mudrosti na bacanje.

Slažem se sa Moritzom, jer ga u potpunosti razumijem naspram tvrdnje da sa uloženim više cijeniš svoje!

S druge strane, shvaćam i Nemaniu, tako da oko hoćeš da se naučiš produciranju, ja sam uvjek za vodene verzije (try before U buy) sve dok ne počneš zarađivati pinku od toga, pa onda je po meni moralno da se kupi legalni software ... Da li ću stoga manje cijeniti te "vodenjake"? Pa ne!!! Imam i ja uho koje mi kaže da bolje rezultate dobivam sa "kupovnim" plug-inom, dok se slažem da sam naišao na sasvim dobre free koji obavljaju većinu posla, ali ne i sve!!! Dok opet shvaćam Moritza da se nekad zatrpam sa puno plug-ina koje na kraju i ne koristim jer nisam došao do nivoa da ga shvatim i iskoristim u potpunosti,ali je došao neki drugi koji MORAM PROBATI ...

Kolegijalnost, solidarnost i sl. istinske ljudske vrline koje su iskvarene "modernim" kapitalnim svijetom, su za mene i dalje primarne. No današnji svijet me već toliko puta pljusnuo u lice zbog toga, da se čovjek mora u suštini promjeniti da bi funkcioniro kao "cjelina" .... MRZIM NOVAC I ONO ŠTO ON PREDSTAVLJA. Sve nedaće i stres (koji je glavni krotitelj dugotrajnosti kvalitetnog života) u svijetu upravo potjeću iz izmišljenog motiva života, NOVCA ... i tu se gubi kreativnost ...

Kao član Hrvatske Mense, dovoljno sam inteligentan da vidim stvari kako stoje i da ne pišem litanije oko tog problema i mog stajališta istog, dobar serijal dokumentaraca na navedenom linku dolje, objašnjava kako bi društo trebalo da funkcionira ... i da ... TO NIJE UTOPIJA, već stanje svijesti do kojeg moramo da dođemo ako želimo da preživimo ... Pa, PROMIJENIMO NEŠTO ...

http://www.zeitgeistmovie.com/

[DaBear]

Evo nastavka....



Blic - Visoka od?teta zbog piraterije

A. E. | 06. 04. 2011. - 00:02h | Foto: MUP | Komentara: 1
Forenzičko ve?tačenje računara glavni je dokaz u borbi protiv piraterije, čija je stopa u Srbiji čak 74 odsto. Zahvaljujući upravo tome doneto je čak 90 odsto presuda za krivična dela iz oblasti povrede intelektualne svojine.


Stopa piratskog softvera u Srbiji je 74 odsto
Ve?tačenje računara obavlja se u posebnom odeljenju MUP-a Srbije, koje se bavi za?titom svih oblika intelektualne ili industrijske svojine, kao ?to su filmska ili muzička dela, robne marke, softver...

- Zahvaljujući forenzičkom ve?tačenju računara, čak i kad neko izbri?e podatke sa svog hard-diska, mi imamo mogućnosti da sve obrisane podatke vratimo i lako doka?emo eventualno kr?enje prava intelektualne svojine - navodi Mihailo Tijanić, policijski savetnik u Slu?bi za borbu protiv organizovanog kriminala.

Najče?će se instaliraju nelicencirani programi za crtanje i projektovanje.

- Jedan od čestih primera je i instalacija nelegalnog softvera u GPS uređaj. Čovek koji je u prodavnici kupio GPS uređaj s ugrađenim softverom nije mogao da nađe tra?enu ulicu, pa je pozvao direktno kompaniju koja proizvodi softver da se ?ali na proizvod, i onda je ustanovljeno da je prodavnica u kojoj je uređaj kupljen zapravo instalirala nelicenciran softver - navodi Tijanić.

On podseća da na osnovu pravosna?ne presude kompanije, čije je programe neko piratizovao, mogu da tra?e od?tetu tri puta veću od cene programa koji je piratizovan.

- Da bi nekome bila napisana krivična prijava, mora da se doka?e da je organizovano, u du?em vremenskom periodu i radi sticanja dobiti kr?io prava iz oblasti intelektualne svojine. Kazne su do pet godina zatvora i novčano do tri miliona dinara. Na ovu kaznu ide od?teta vlasniku softvera koju potra?uje u parničnom postupku i koja je tri puta veća od legalne cene softvera - precizira Tijanić.

Policija je tako pro?le godine uhapsila vlasnika sajta svezamob.com, zbog sumnje da je nelegalno instalirao softver i mape za navigaciju u mobilne telefone i GPS uređaje, dok je na sajtu reklamirao opremu za mobilne telefone. Za četiri godine, prema dosada?njim saznanjima policije, zaradio je stan od 80.000 evra i automobil.

Za ovo krivično delo maksimalna zaprećena kazna je do pet godina zatvora i 300.000 dinara, dok vlasnici autorskih prava mogu, na osnovu presude, da tra?e od?tetni zahtev.

U drugom slučaju prodavac piratskih CD-ova osuđen je na dve godine zatvora uslovno na pet godina, dok je četiri godine ranije, za isto delo, bio osuđen na mesec dana zatvora uslovno na godinu dana. Ove godine prvi put je određen pritvor u fazi istrage za krivično delo iz oblasti za?tite intelektualne svojine i to kada je film ?Montevideo? nelegalno postavljen na internetu da mo?e besplatno da se preuzima.