Koncept workstatina,buducnost ?

[Synclavier]

Odlicna je tema, evo da se malo i ja prikljucim....

Oklevao sam, pre svega zbog zelje da se ne ponavljam. Tim pre sto je dosta kolega pogodilo poentu, pa se i nema sta mnogo dodati.
Necu pokusavati (ne uspeva mi bas uvek) da budem kratak...

Workstation klavijature su i dalje vrh ponude najvecih igraca, osim Clavie. U njima je uvek sadrzano sve ono najnovije, uz sve keceve iz rukava, sto (uglavnom) velika cetvorka moze da ponudi. Naravno, proizvodno-prodajna politika navedenih je takva, da uglavnom ima smisla razmatrati samo flagship modele, jer jedini garantuju dovoljno kvalitetan nivo izrade i podrske, od dirki i tastera, preko diskretne elektronike, kompjuterskih komponenti i OS-a, do kvaliteta bazne ROM sirovine, sinteznih algoritama i programinga preseta. Svako petljanje sa LE varijantama "koje su, ustvari isto to, smo mnogo pristupacnije", uglavnom ne bih preporucio, ako ni zbog cega drugog, onda zbog (najcesce) sramotno lose izrade mehanickih delova i masovne ugradnje jeftinih general purpose elektronskih komponenti,, kucnog nivoa kvaliteta. Svakako, ostaje mogucnost da do nekih novotarija dodjete kupujuci nesto od modernih i dobroprodavanih gadzeta (Kaoss Pad, Gaia,...) koji implementiraju deo razvoja i novotarija, a ne ceo paket.

Da se granica izmedju hardvera i softvera polako brise, i nije neka novost poslednjih nekoliko godina. Hardverski workstation-i su, de facto, postali specijalizovani audio/MIDI kompjuteri/kontroleri projektovani oko jeftinih PC maticnih ploca sa procesorima tipa kao sto je Atom familija i flash/SSD storage opcijama, te OS-om ispod kog se nalazi bazni lejer u nekoj verzji Unix-a (Linux u skupljoj za razvoj OASYS varijanti npr.) ili obogaljenog Windowsa, sa sve DOS repovima (Kronos u jeftinijoj razvojnoj varijanti npr.). Ovo je, svakako, logicna posledica celokupnog razvoja i elektronsko/poluprovodncke i audio i kompjuterske tehnologije i industrije. Era pazljivog pro audiofilskog projektovanja i (pokazalo se) preskupe proizvodnje custom komponenti namenjenih iskljucivo upotrebi u pro audio svrhe je neminovno posla. Samo retki i ekstraskupi proizvodi iz ove grane imaju taj ekskluzivitet koji moze biti koristan samo kada se moze pretvoriti u prestiz koji kasnije moze da se naplati. Zato se u poslednjih dvadesetak godina procenat custom komponenti u pro opremi verovatno i cetvorostruko smanjio, pa je sasvim izvesno da nas najnoviji flagship workstation renomiranog proizvodjaca, sa svim svojim "revolucionarnim" unapredjenjima deli ogroman broj komponenti sa jeftinim kucnim kompjuterom, DVD plejerom, a mozda i sa "pametnom" mikrotalasnom rernom. Da sada ne ponavljam pricu, koje su sve odlicne sprave povucene iz proizvodnje i zamenjene "novijim i modernijim" samo iz razloga sto je specijalizovane komponente za njih postalo nerentabilno proizvoditi.

Sasvim je sigurno i sledece: Slobodno mozemo reci veliko "zbogom" hardverskim ekspanzijama i unapredjenjima. Synth ekspanzije kao sto su bili Yamaha PLG serija, Korg MOSS i RADIAS (de facto zasebni sintesazjeri u malom) ili Roland SRX i ARX prosirenja (de facto ROM ekspanzije sa dodatnim kontekstnim editovanjem) pripadaju nekom proslom vremenu, i za tim cu svakako zaliiti, jer im ne vidim, bar za sada, dobru softversku zamenu. O nekim timbre/polyphony/ROM/EFX/filter itd. ekspanzijama kakve je svojevremeno forsirao Kurzweil (a, i AKAI i EMU) da i ne govorim. Ono sto, eventualno ostaje kao opcija hardverskog prosirivanja svodi se, uglavnom, na poneku digital i/o opciju, sample RAM/flash/SSD ekspanziju i PC FW/USB/Tunderbolt interfejs. Sve ostalo. bilo kao ugradjeni "engine", bilo kao zvucna ekspanzija ostaje samo kao softverska opcija, koja se brzo instalira i jos brze placa preko neta.

Kako god, cak i u slucaju da nisu bazirani na VSTi koncepciji, svi moderni workstationi bice skoro pa, hardverski blizanci (bar u svojoj osnovi) sa manje ili vise razlicitim softverskim realizacijama. Trenutno, i moje misljenje naginje ka tome da su ove, uslovno recene, hardverske realizacije jos uvek pouzdanije i bolje prilagodjene za live upotrebu.
Ne slazem se sa konstatacijom, da je hardverska klijentela pretezno live/presetaski orijentisana, a studijska VSTi/programersko-tweakerski. Mnogo je slucajeva u live okruzenju u kom ozbiljni likovi koriste briljantno i pazljivo programirane sound presete, kao i u studijskom, u kom samozvani producenti koriste netaknute dezurne (ima ih dvadesetak neizbeznih) Sylenth/Massive//Zebra presete, da ne pominjem jos neke omiljene...
Stvar je, pre svega u pristupu.

Prelaz sa klasicnog uskoprojektovanog hardvera na softverska resenja na standardnom i jeftinom hardveru je neminovan i on je u toku. Trenutno, oslanjanje samo na softver nije toliko jednostavno i obecavajuce, ako se ima u vidu ceo hardverski lanac (kompjuter,, MIDI i audio interfejs, storage solucija, kontroler(i)) i softver (DAW/VST host, VST instrumenti i efekti), pogotovo ako se uzme u obzir da softver nije besplatan, koliko god da ima svacega "na pijaci". Kao sto i prelaz sa benzinskih na elekromobile nije i ne moze biti ni brz ni jednostavan, nece biti ni ovo. Meni je trenutno najzanimljiviji, a i najpamentniji taj hibridni hard + soft pristup u kome se spajaju najbolje osobine i jednog i drugog najkomplementarnije sto je moguce. Zato mi se npr. svidja pristup koji jepomenuo Off, pogotovo u svetlu relativno skore kupovine Steinberga od strane Yamahe koja je kao dobru stranu donela dosta poboljsanu integraciju Motif serije workstationa sa Steinberg (i svakim drugim) DAW, editing i VST softtverom. Jedina "kvaka" mi je ovde, realno, situacija u kojoj je najmodernija varijanta povezivanja Yamahinih instrumenata sa PC kompjuterom i periferijama FW protokol, koji je u isto vreme skoro potpuno proteran sa nekoliko poslednjih generacija desktop kompjutera i notebook-ova.

Naravno, nisam zaboravio Open Labs (Neko/Miko/ Soundslate) "sve u jednom"sprave. Imao sam priliku i da ih isprobam i mogu reci da koncept nije bio los (mada sasvim ocigledan), pogotovo imajuci u vidu i njihove ekskluzivne Karsyn i Mimik softvere koji se nisu mogli kupovati odvojeno, kao i njihov Music OS (realno stanjena i audio tweakovana verzija aktuelnog Windowsa). Za prosecnog muzicara, sistem ""podesi i zaboravi", a zatim samo "ukljuci i sviraj" je svakako najpozeljniji. Bez mnogo brige o velocity i zone mapiranju, USB to MIDI konverziji, ASIO drajverima i latenciji, kontrolerima i interfejsima... Potencijalna klijentela je zaista biila velika. Ipak, hardverski su pomalo kaskali za onim sto je u PC svetu aktuelno, a pri tom su bili jako skupi za ono sto nude, te na kraju, te stabilne , ali preskupe sprave vise nisu bile preterano zanimljive trzistu ciji su dobar deo osvojile MAC/Mainstage i PC/Forte kombinacije, pa je Open Labs, koliko vidim, pred "stavljanjem katanca". Kako god, masine takvog tipa nas svakako cekaju u buducnosti, jer sve vodi ka tome.

Igrac koji se bolje drzi u igri je Muse, sa svojom Receptor linijom, koja se prilicno odomacila u stage varijantama, ali i kao dopuna studijskim setup-ovima. Cini se, da je neko pametno procenio, da je najbolje angazovati PC i VST tehnologiju tamo gde su najsuperiorniji u odnosu na klasican hardver, a to je u slucajevima u kojima je potrebno angazovanje velike kolicine (i eksterne i interne) memorije uz brz data stream ili velike procesorske snage. Dakle, ove sprave i nisu workstation u pravom smislu reci, pa mogu samo delimicno biti putokaz za buducnost.

Na stranu to, sto se neke funkcije odrzavaju i po automatizmu prenose kao bitne iz generacije u generaciju sprava. Ja, na primer, zaista na prste ruke (dobro, ovo je figurativno) mogu da nabrojim situacije u kojima sam koristio sekvencer na workstation klavijaturi, a mnogo sam ih preturio preko glave. I kada sam ih koristio to je bilo samo za poneki playback MIDI multitracka, ranije uradjenih u nekom DAW programu i eksportovani kao SMF ili ranije MRC fajl. Luksuz da nesto programiram u SEQ modu sebi nisam dozvoljavao, pre dvadeset pet i vise godina je bilo lakse to odraditi na nekom Atariju, nego danas na nekom internom sekvenceru...

Da li ce buduce workstation sprave imati mogucnost user kastomizacije i izbora komponenata? Verujem da - da, ali samo na softverskom nivou, bar tako govore aktuelni trendovi. Mislim da bi sve ostalo bilo preskupo i neisplativo i za proizvodjace i za kupce. Otvorenost tipa, da npr. Roland dozvoli da se na njegovoj spravi instalira nekakav third party VST Host ili VSTi mislim da u skorijoj buducnosti necemo doziveti, a mozda i ne treba. Dovoljno ce biti da ta sprava moze lako da se poveze i kontrolise sa modulom open tipa.

Potpuno je jasno, da najbolji i za korisnika najprihvatljiviji koncepti ne prodju bas uvek, mnogo promenljivih je u igri. Nekad davno VHS nije bio bolji od Betamax-a, ali je pobedio, kao sto je i Intel metodom grube sile insistiranjem na stalnoj minijaturizaciji i povecanju radnog kloka po svaku cenu, izbacio iz igre kompanije kao sto su SUN ili DEC, i njihove sajno projektovane RISC sisteme uticuci presudno na razvoj celokupne IT industrije. Zato mislim da cemo u buducnosti dobijati sve savrsenije verzije onoga sto vec imamo i poznajemo uz mnogo prezvakavanja iste sirovine, istih algooritama i unapredjenje, pre svega, ergonomije i instant sviracko-kompozitorskih pomocnih alatata i storage mogucnosti. Uz ova unapredjenja, ponekad kao bonus dobijemo i pad kvaliteta overall izrade kao posledicu zelje da finalni proizvod bude sto pristupacniji i bolji takmac na trzistu.
Mozda najbolji primer ove tvrdnje je poredjenje izrade Oasys i Kronos serije. Uz sva hardversko- softverska poboljsanja koja Kronos donosi, nivo izrade svega ostalog je manje ili vise vidljivo u korist Oasysa, a to se ozbiljno odrazilo i na cenu. Sve ovo je moj utisak iz realne eksploatacije i ne mora se uzeti kao nesto definitivno.

Toliko zasad. Udavih po obicaju...