Apsolutni sluh

[NIelectroy]

@DzoniPFC Ma to sam lupnuo pa sam ostao ziv ustvari u tome je poenta sto kazes da neko jednostavno ima predispoziciju da brze razvije taj osecaj.

[Aleksandar Filipovic]

Pre 7 godina kada je ova tema pokrenuta i "zavrsena", nisam ni bio "drug clan" dragog nam Rumskog, ali evo vidim tema je ponovo pokrenuta, a neke zablude i dalje postoje.Iako bez ikakvih pretenzija da bilo kome namecem "apsolutne istine", usudicu se da neke da neke stvari tvrdim pod punom "materijalnom i krivicnom odgovornoscu".
Kao covek sa apsolutnim sluhom i koji ga je svestan nekih 40-tak godina(od svojih 45) i kao neko sa sasvim dovoljno muzicke prakse i obrazovanja, tvrdim da je apsolutni sluh urodjena sposobnost koja se ne moze steci nikakvim radom i vezbom.Da ovo nije samo jedna teorija samozaljubljenog apsolutnog sluhiste zna svako ko je malo ozbiljnije bio u kontaktu ili imao saradnju sa nekim od takvih muzicara,ili makar malo "zagrebao" po literaturi koja obradjuje ovu pojavu.Pogotovo su toga svesni oni koji su "treningom" pokusali da postanu "apsolutisti".
Za razliku od nedostatka osecaja za ritam koji je prakticno nemoguce popraviti, sluh je moguce razvijati vezbom i tu rezultati mogu biti zaista veliki.Ali sve ima svoje granice.Takozvani "relativni" sluh, koji se srece kod vecine muzicki talentovanih ljudi, moze se razviti do svog maksimuma koji moze biti vrlo blizu apsolutnom, ali nikad se zaista i ne pretvori u njega.
Stare postove sam pregledao na preskok, pa ako budem "prezvakavao" neke vec recene stvari, ne zamerite.
Ono sto bih nazvao "elementarnim sluhom" uglavnom podrazumeva tacno ponavljanje(pevanje) zadatog tona, razlikovanje durskog i molskog roda,i "klimavo" raspoznavanje i reprodukciju razlicitih intervala.
Relativni sluh, koji moze imati svoje manje ili vise razvijene "verzije" karakterise dobro prepoznavanje i reprodukcija intervala razlicitih po velicini koji mogu biti prosti(prima,sekunda,terca,kvarta,kvinta,seksta,se ptima,oktava) i slozeni(oktava+neki od prostih).Takodje bitno je i raspoznavanje i reprodukcija intervala osim po velicini i po njihovoj vrsti(cisti,mali,veliki,umanjeni,prekomerni).Relat ivne sluhiste karakterise i raspoznavanje vrste,velicine i obrtaja trozvuka i cetvorozvuka.Osnovna karakteristika ove vrste sluha je "intervalska logika" kojom se muzicar vodi.Ono sto relativnom sluhisti ostaje nepoznato je o kojim se tacno tonovima radi u intervalima ili akordima cija mu je sama struktura jasna.Takodje, konkretan tonalitet neke kompozicije mu je nepoznat iako cela funkcionalna,harmonska sema moze da mu bude poznata.Ono sto mu je potrebno je nekakav reper, pocetni ton u odnosu na koji moze da "izracuna" i tacne tonove u intervalima, akordima, ili da utvrdi tonalitet neke kompozicije koju slusa.
Apsolutne sluhiste karakterise to da, osim sto barataju svim gore navedenim za relativne sluhiste, imaju i mogucnost raspoznavanja apsolutnih tonskih visina.To,recimo , znaci da cete od "apsolutiste" uz odgovor da je u pitanju molski sekstakord dobiti i tacne tonove koji ga sacinjavaju(na primer e-gis-cis).Naravno bez ikakvog pocetnog tona kao repera.Svaki ton se cuje kao apsolutna visina i nema potrebe za intervalskim "preracunavanjima".
Problem kod ljudskog cula sluha je sto nije dostigao savrsenost cula vida.Culom vida raspoznajemo razlicite frekvencije svetlosti tj. boje i nemamo problem sa njihovim razlikovanjem i imenovanjem, bilo da ih vidimo u grupi ili pojedinacno.Culo sluha kojim raspoznajemo razlicite frekvencije zvuka tj tonove nam (kod vecine populacije) ne daje mogucnost trajnog pamcenja kao u slucaju boja.Taj "luksuz" eto, pripada onim malobrojnim sa apsolutnim sluhom.Naravno ljudskom rodu je valjda lakse da neke svoje "nesavrsenosti" proglasi za sasvim normalne, pa onda oni drugi koji nisu u vecini valjda ispadaju nekakvi "genijalci".
Valjda od kad znam za sebe, za mene je bilo totalno neobjasnjivo da uopste postoje ljudi koji nemaju sluha. Druga "misterija" za mene je da, ako vec neko ima sluha, kako je moguce da on nije apsolutni? Kako je moguce za ton a reci da je fis, kako je moguce za f-mol reci da je h-mol? To mi je uvek bilo isto kao da se za crveno kaze da je zeleno ili zuto za plavo.Inace ta korelacija sa bojama i jeste karakteristicna prakticno za sve apsolutne sluhiste koje poznajem, ukljucujuci i sebe i brata.Kad bi do kraja istrajali u poredjenju cula vida i sluha dosli bismo do tragikomicnih zakljucaka. Ljude bez sluha bi mogli da uporedimo sa totalnim daltonistima, one sa labilnim sluhom bi stavili u kategoriju onih koji raspoznaju samo nekoliko osnovnih boja, one sa relativnim sluhom bi morali da stavimo u potpuno bizarnu grupu onih koji razlikuju sve boje, ali u dzepu moraju da nose etalon-"kontrolnu boju" da bi sa sigurnoscu prepoznali sve ostale,i one sa apsolutnim sluhom koji bi valjda trebalo da predstavljaju "vecinu" tj. one koji,zamislite,nemaju bas nikakvih problema sa bojama.
Otkrivanje ove sposobnosti je gotovo podjednako vazno koliko i njeno posedovanje.Nisu retki slucajevi da ljudi nisu ni svesni ovog svog talenta, jer se prosto nisu imali mogucnost za bavljenje muzikom, ili u njihovoj okolini nije bilo nekoga ko bi to mogao da primeti.U mom i bratovom slucaju, otac, koji je bio profesionalni muzicar,nije mogao a da ne primeti da dva njegova klinca od 5-6 godina na maloj plasticno-kartonskoj harmonici "skidaju" sve sto cuju na radiju ili televiziji. Malo siri muzicarski "konzilijum" je to, par godina kasnije, i potvrdio, tako da jos pre polaska u nizu muzicku skolu brat i ja smo bili upoznati sa "stanjem stvari".
Opaske koju sam video u par komentara da se apsolutni sluh prakticno stice tek kad krenes u muzicku skolu i steknes neka teorijsko-prakticna znanja nisu bas najsrecnije, cak uopste nisu ni tacne.One su samo na tragu necem drugom, a to je da ti muzicko skolovanje samo omogucuje da saznas i prema jasnim muzickim reperima potvrdis ono sto urodjeno vec nosis u sebi.Muzicko znanje daje rutinu, sigurnost i neke jasne odgovore, ali nijedna muzicka skola nije napravila apsolutnog sluhistu, samo je pomogla da se to jasno i nedvosmisleno utvrdi.Apsolutni sluh nije apstraktna kategorija koja postoji sama za sebe, vec se i on utvrdjuje u odnosu na neki koliko toliko fiksirani sistem, bio to temperovani tonski sistem,indijske skale ili nesto trece...Prosto, kada nekome treba da kazete koji ton cujete vi sebe automatski morate da ubacite u odredjeni tonski sistem i red koji u njemu vlada, da bi uopste dali neki razumljiv odgovor.
Prica bazirana na tacnim frekvencijama u Hertzima odvela je, po meni, pricu u prilicno pogresnom smeru.Za Boga miloga, ako neko ima apsolutni sluh to apsolutno ne znaci da ce vam neko sa sigurnoscu reci da li, na primer, odsvirani "kamerton"-a1 ima 440 ili 442Hz.To je vec poluamaterska predstava o apsolutnom sluhu.Apsolutni sluhista ce sigurno primetiti razliku izmedju te dve frekvencije ako se ti tonovi sviraju jedan iza drugog, ali odsvirati samo jedan "s' neba pa u rebra" i ocekivati tacnu detekciju frekvencije je prilicno neozbiljno.Naravno, nije nemoguce, ali zavisi i od mnogo nemuzickih faktora(daljina sa koje se zvuk emituje,atmosferske prilike,zdravstveno stanje onoga koji slusa...).Zapravo tako male frekvencijske razlike ne prave nikakvu znacajnu promenu u karakteristicnoj "boji" svakog tona koja je kljucna za apsolutne sluhiste.Naravno, u nizim lagama gde su inace razlike u frekvencijama manje, razlika od 3Hz moze da predstavlja i razliku izmedju dva susedna tona(na primer u kontra oktavi), dok u visim oktavama moze da bude potpuno beznacajna.Idemo dalje...

[Aleksandar Filipovic]

Iako nije presudan za ozbiljno bavljenje muzikom, dobrih strana apsolutnog sluha ipak ima vise nego dovoljno.Prvu beneficiju svi uglavnom osete u muzickoj skoli jer, mnogima neomiljeni, predmet zvani solfedjo njima predstavlja laganu zanimaciju.Lepo je osetiti odsustvo bilo kakve brige povodom tog predmeta ,a istovremeno potpuno zbunjujuce videti da je nekome isti taj predmet izvor potpune frustracije. Hteo ili ne, postajes omiljeni drug pogotovo pred melodijske diktate i pismene testove koji podrazumevaju belezenje sviranih intervala i akorada.U redovne aktivnosti mi je ulazilo davanje intonacije skolskom horu tamo gde nije bilo instrumenta u blizini.Vec pomenuto "skidanje" aktuelnih hitova posle par slusanja je vec "stari zanat" i opet hteo ne hteo u skolskim bendovima postajes "glavna faca". I kasnijih godina(srednja muzicka, akademija)naravno crpis sve pogodnosti koje ti nudi "apsolutizam".O soldedju, ma koliko da je na visokom nivou, ipak razmisljas 3 puta manje nego ostali, harmoniju brze kapiras jer sve sto ucis jako dobro i cujes, ai dosta ti koristi ono sto si vec ranije "muzikantski poskidao"..Kasnije u poslu mnogo koristi u samom autorskom procesu.Kao sto imas mogucnost da sve sto ti neko odsvira ili odpeva odmah i zapises, tako i ono sto "cujes u svojoj glavi" mozes da preneses na papir bez upotrebe bilo kakvog instrumenta.Aranzerski posao mozes dosta da skratis kad imas mogucnost da ceo aranzman ili njegov veci deo "skuvas u glavi" i vreme za kompjuterom ili notnim papirom pretvoris u direktno unosenje vec poznatih nota, lisen gubljenja silnog vremena u isprobavanjima kako nesto zvuci.Naravno, znanje i iskustvo jos dodatno skracuju ovaj proces.U radu sa pevacima dobar sluh producenta moze da bude presudan.Iako su producenti "apsolutisti" cesto neomiljeni kod pevaca jer ih mnogo "cede" i preterano su pedantni po pitanju intonacije, ipak vecina njih shvati da je to za njihovo dobro.Poneki falsic se i oprosti, ako mu dobra interpretacija daje "opravdanje", pogotovo uz danasnje mogucnosti pitch korekcija.Naravno, upravo ovi pitch correction softveri mogu da budu precica za katastrofu ako se nadju u pogresnim rukama.U radu sa pratecim vokalima najbolje i najbrze rezultate sam imao upravo sa par njih za koje znam da imaju apsolutni sluh, a to znaci i jos neke kvalitete koji po pravilu idu uz njega "u paketu" a to je pre svega jak i stabilan unutrasnji, harmonski sluh koji ne moze nista poremetiti.U "prevodu"-moze da slusa druge glasove oko sebe u grupi ili one vec snimljene bez straha da ce je "pokolebati" u pevanju svog trenutnog glasa.U zivim nastupima, jedan "apsolutista" u vokalnoj grupi je zlata vredan. Jos uvek se secam nekih vokalnih aranzmana pisanih onako "iz glave" pola sata pre koncerta, bez ikakve mogucnosti da se provere na bilo kojem instrumentu..., nekih solo deonica pisanih na salvetama za par muzicara klasicne "provenijencije" koji bas nesto i nisu vicni sviranju bez nota. I,naravno,slucaj koji je, cini mi se, vec opisao Bitch, u vezi nepogresivog lociranja frekvencija koje treba "ubiti" radi eliminisanja mikrofonije.
Losih strana apsolutnog sluha ima uvek tamo gde su i one dobre.Prva sa kojom se susretnes je ta da spoznas da, eto, postoje i ljudi koji sluha uopste nemaju i gotovo fizicki bol koji osecas pri njihovom pevanju.Presele su mi mnoge zurke i ekskurzije jer uvek oni sa "zabetoniranim" usima najvise vole da pevaju.Vremenom naravno covek nekako nauci da ignorise ovu pojavu i da na nju gleda sa vedrije strane.Sto se skole tice, od nize muzicke pa do Akademije, koliko god da ti u pocetku imponuje sto te drugovi i kolege vole i cene, toliko ti kasnije postane uzasno smarajuce to svi pocnu da smatraju da je sasvim normalno da od tebe traze da im "samo malo pomognes".Na pocetku ti bude simpaticno kad se 3-4 koleginice svadjaju koja ce pored tebe da sedi na troglasnom diktatu, ali kad u tu svadju uvuku i tebe svaka sa pricom da si upravo njoj obecao to "famozno" mesto onda se sve pretvara nevidjeni cirkus.Posebno mesto u ovom "poglavlju" ima jedan jedan moj stari prijatelj i saradnik, pevac zaista velikih glasovnih sposobnosti, ali istovremeno poprilicno opsednut istim.Ta njegova konstantna opsesija rasponom glasa dovela je do nekih tragikomicnih situacija.Tada su mi bile frustrirajuce, a danas kad ih se setim su mi cista komedija.Jednom prilikom, a ima tome mozda i dvadesetak godina, usred noci budi me telefon, onako bunovan dizem slusalicu, a sa druge strane neko urla iz petnih zila, odmicem slusalicu pola metra od glave da se ne bih onesvestio i cujem nesto izmedju ratnog poklica i vristanja nekog kome cupaju nokte "na zivo".Strava i uzas...ko je sad ovaj manijak?Posle nekoliko sekundi enigma je resena, moj prijatelj rock pevac velikog raspona glasa je u pitanju.
-"E, cao Sale, izvini ako je malo kasno evo bas sam nocas nesto probao, pa sam te odma' zvao da ne zaboravim ton koji sam malopre "izvukao" da mi kazes koji je u pitanju, znam da ti to sve cujes.Mislim da ovako nesto dosad jos nisam uspeo".
I stvarno bilo je nesto uzasno visoko, ali u pitanju je zapravo bio vrisak koji se nikako nije mogao smatrati upotrebljivim pevanjem iako je tacna visina mogla da se odredi.
-"Treba li mozda ponovo da ti otpevam ...,ako ne mozes odmah da mi kazes"? - "Ne,ne,ne...ton bio je "nezaboravan". Posto smo konstatovali sta je covek "izvukao" i da je to nesto fenomenalno, nekako ja nastavih svoj san.Sve bi bilo brzo zaboravljeno da me posle 5-6 dana opet u pola noci nije ponovo probudio jezivi krik istog coveka i ista tematika, samo je ovog puta "fantasticni ton" jos visi od predhodnog...Preziveo sam i to, zaista misleci da smo sa ovakvim seansama zavrsili.Kada se isto ponovilo posle nekoliko dana, jedino sto je moglo da se desi je moja besna reakcija. Ali, doticni je vrlo brzo nasao novu "zrtvu" u liku mog burazera(Synclavier) dok i njemu nije "pukao film".Treca "zrtva" je bila nasa zajednicka prijateljica i moja koleginica sa Akademije koja je volela da se hvali apsolutnim sluhom iako je imala "samo" jak relativni sluh.Posto doticni ocigledno nije bio zadovoljan odgovorima koje je od koleginice dobijao, samoinicijativno je prestao sa fantomskim nocnim pozivima.
I da zavrsim.Apsolutni sluh ne mora da bude nikakva garancija za uspesno bavljenje muzikom, ali moze da bude potencijalno mocno "oruzje" za onoga ko ga poseduje.Ja licno ga smatram vrhuncem "muzicke inteligencije".Vecina apsolutnih sluhista su muzicki multitalentovani.Obicno cemo ih naci medju vrhunskim kompozitorima,aranzerima, producentima...ali nije redak slucaj da ako nije ispracen autorskim ili izvodjackim darom, apsolutni sluh ostaje na nivou "cirkuske atrakcije"

[NIelectroy]

@Aleksandar Filipovic
Lep post, nije mi bilo mrsko procitati ga celog i mogu da zakljucim da sve sto si rekao je lepo argumentovano i ima tezinu, priznajem da mi neke stvari oko apsolutnog sluha nisu bile jasne jer se nisam nikad zamarao time, evo i zasto: Nikad nisam vezbao apsolutni sluh jer poznajem ljude koji su do iznemoglosti vezbali ovo ali nakon nekoliko godina ne vezbanja vise nisu u stanju da sa sigurnoscu odrede o kom tonu se radi. Dakle nema tu reci o apsolutnom slugu vec je u pitanju utreniranost. Sa druge strane licno meni apsolutni sluh nije bitan i ne zamaram se time, smatram da sam dovoljno muzikalan i to mi je na prvom mestu.