Engleska u plamenu

[Arthur]

iz školske sociologije se uči da je narod što je u boljem položaju, skloniji tome da se buni. Čak i jedna domaća anegdota sa Milošem Obrenovićem govori upravo o tome . Ne kažem da su ljudi tamo u blagostanju, ali su daleko daleko od bednika koje bi predstavio kao žrtve. Uostalom mogao si i kod nas najbolje da vidiš socijalni profil ljudi koji lome izloge i pale ambasade, a sve pod nekim izgovorima i opravdanjima. To ne pije vodu jednostavno je previše naivno da bi bilo istinito. Istina je da je to devijantna omladina, odgajana na stadionima i ulicama, u disfunckionalnim porodicama, koja je rešila da sebi nađe oduška na krajnje idiotski i životinjski način. Oni koji su u stvarnom problemu, i jesu upravo Turci i slične manjine koje su iz potpuno siromašnih i nerazvijenih krajeva došle u beli svet u nadi da će im neko pružiti šansu da RADE i svojim rukama i znojem nešto stvore. Ova deca ne mogu ni da pretpostave šta je to. Zato će i dobiti batine od istinskih žrtava ove situacije. Najmanje je bitno koliko to pogađa britansku vladu ili nacionalni imidž. Te kuće, radnje i kafići su NEČIJI, nisu od kraljice ili Kameruna. Da ih vidim da krenu na Bakingemsku palatu, i to odrpani i goli i bosi, a ne u adidas/urban/pažljivo biram marke sportske odeće koju kupujem i nosim/street silu, tad bi mi ih možda i bilo žao , i poželeo da im se pridružim. Dok se to ne desi, ove klince samo mogu smatrati dokonim i besnim loše vaspitanim idiotima kojima je lakše da pale tuđe nego da pokušaju da stvore nešto svoje.