Trema, blokada, strah, sta li je vec...

[Salle]

Sviram klavir vec neko vreme. Isao sam u nizu muzicku, komponujem neke svoje pesmice, pisem teksove, dnevno provodim po 4 sata vezbajuci klavir (zato sto volim, mada nemam neko odredjeno vreme)...dakle, moze se reci da sam relativno iskusan i dobar u tome iako imam tek 18 godina.
Medjutim pre par dana bio sam u vecem drustvu u jednom restoranu, imali smo muziku uzivo, i u jednom momentu sam zeo za klavijaturu da bih odsvirao "Odlazim a volim te" Olivera Mandica. Nikad se pre nisam susretao sa tom klavijaturom (sviram iskljucivo na klaviru ili klavijaturi sa polu-teskim klavirskim dirkama), nisam nikada svirao za neko vece drustvo (ako izuzmemo priredbe u muzickoj), primetio sam da mi ruke drhte, i na nekoliko mesta sam svirao pogresne tonove. U stvari, kada sam npr. planirao da odsviram akord Bm, udario bih nesto jace po dirkama jer sam tako navikao na klaviru, a prsti bi zbog plasticnih dirki i mekoce istih skliznuli, tako da bi akord bio sasvim, sasvim pogreshan.
Dobra stvar je sto su nas u muzickoj ucili da ako i pogreshimo na nekom mestu, odmah nastavljamo dalje, tako da sam to maksimalno primenjivao, ali su se greshke ipak osetile. Nije to zvucalo katastrofalno, ali definitivno ni najsjajnije.
E sad, moje pitanje je kako da prevazidjem to? Kako da se oslobodim drhtanja ruku i treme? Zasto u kuci super odsviram a pred vecom grupom pravim greshke? Sta vi radite kad vam se desi nesto slicno?
Super bi bilo ako bi neko mogao da podeli slicna iskustva...

Hvala

[HeatMan]

sve je to do iskustva.. ja sam samo dvaput imao tremu u zivotu.. jednom pred predstavu (u kojoj sam bio skoro pa glavna uloga) i jednom pred prvi poljubac sa mojom dugogodishnjom devojkom.. (pre toga nikad nisam imao, ali tada sam prichao ko kreten trista na sat jer mi je mnogo znachila - a i sad mi znachi hehe)

elem.. sve je to do tvog stava.. ne dolazish tu da budesh najbolji.. doshao si da odsvirash svoje.. ako promashish, ko ga jebe? nece ti niko nishta zbog toga.. niko nece ni reci da si gori muzichar zbog toga.. chak i ako te neko popljuje, znash i sam da si isfalshirao/promashio akord.. jebesh ga.. sledeci put necesh.. kao u muzici.. kad svirash, nikad ne razmishljaj shta se desilo pre par sekundi (da li si dobro odsvirao) samo pichi pravo i trudi se da na dalje budesh josh bolji.. u krajnjem sluchaju niko te linchovati zbog toga..

eto, ja kad sam nastupao na panfestu uopshte nisam imao tremu.. bio sam nadrkan zbog drugih stvari, al nidje treme.. jeste, bilo je skoro sve na plejbek, ja sam tu bio pratnja.. ali sam uvezbavao da odsviram i gitaru i klavir koji sam sam svirao za tu pesmu (a naravno nigde nisam zapisao shta sviram, nego sam morao da pratim note sa kompa).. kad je pochela pesma (ja nisam bio spreman) zaleteo sam se za klavijaturu i ispromashivao svaku jebenu notu dok mi kamerman snimao prste.. pesma krece iz Amaj9 a ja sam zapichio iz D dura i svirao neke potpuno desete stvari.. al jebesh ga.. shta ce da se desi? da je uzivo, sigurno bih neshto improvizovao i krenuo ispochetka.. lupish sustain roknesh par kompatibilnih nota u nekom jazz maniru.. i bole te uvo.. svi ce misliti da si tako hteo.. hahahah..

elem, ono shto je mene zachudilo je da su "prateci vokali" i ortak koji je svirao dodatnu gitaru imali mozda chak i vecu tremu od devojke koja je nastupala (a mozda se i ona ovde oglasi pa ti kaze shta je ona kao izvodjach zakljuchila do sada).. svi su se tresli..

e sad, ono shto je najbolje ako nastupash sa bendom.. je da nadjesh nekog u publici ko je miran.. i da se fokusirash na njega, i smiricesh se.. a ako si solo, nadjesh nekoga u publici.. neku lepu devojku npr..

eto.. to je sve do nesigurnosti i neiskustva.. uglavnom najmanje uloge na predstavama i statisti na nastupima imaju najvecu tremu..

shto se tiche neotezanih dirki, to cesh morati da nauchish da svirash ako zelish da se bavish tezgarenjem..

poz

[alfom]

Ništa se ti ne brini ! Sve je to O.K.
Da se navikneš na dirke moraš svirati na takvoj klavijaturi. Tako ja sada nemam osjećaj za klavirske dirke jer decenijama koristim sinthove ( i to uglavnom, posrećilo se u besparici, niže i srednje klase : dakle, svi redom imaju loše dirke).
A trema će nestati sa brojem nastupa pred publikom.
Zapamti : dok si na bini, ti si car. Ono dole su glavice kupusa kojima sviraš da bolje piju i meze (naravno, ponekom da se bolje osjeća).
Ako misliš da ćeš kada pogriješiš biti 'biće nižeg reda', odmah da si se oslobodio takvog osjećaja !!!!!!!!! To je pogrešno!
99,999 % oni dole ne znaju ništa svirati. Poneko ima sluha za onako kolegijalno zapjevati.
Ti si gore car !
Vremenom će ti svirka na takvim mjestima postati obična rutina. Često će ti biti veoma dosadno i jedva ćeš čekati da ti se završi gaža.
I još nešto veoma važno : NIKAD, ZA NIKAD, ZA NIKAD, nemoj da ti padne na pamet da sigurnost 'stičeš' alkoholom, vutrom ili, ne daj Bože, kakvim drugim drogama. Ovo je kolegijalni (i ako smijem reći, 'očinski') savjet, a ne za 1,2,3. NIKAD !!!!!
PoZzzz. i sretno.

[HeatMan]

^apsolutno.. i josh jedna stvar.

upamti: svirash za sebe. ne za njih. oni ne postoje, izgubi se u muzici, a od njih samo crpi energiju..

poz

[dawid]

MA to je ok skroz. Verovatno je to i do osobe. Mene posle 13 godina sviranja sa bendom i gomile svirki cesto uhvati trema. I danas kada imam neki zahtevniji solo skoro uvek me uhvati blaga trema par sekundi pre nego dodje taj deo u pesmi a opet nekad me uzasno boli uvo. Ali pravo da ti kazem ne znam da li bih voleo da nikada nemam tremu. Kontam da to ima veze i sa uzbudjenjem sto se nalazis na bini i prezentujes ljudima svoje umece i svoje pesme,a kada bi nestalo to uzbudjenje...bem li ga, verovatno ne bi valjalo
Al najjaca mi je izjava : Nemam tremu, samo onu pozitivnu

[Eeva_r&b]

hahah evo devojka koja tad nastupashe se oglasava...

sto se klavira tice,secam se kada sam imala smotre i ispite u muzickoj,uzasne su me treme drmale,svaki put.klavir u sali je uvek zvucao drugacije nego sto sam navikla,i pod mojim prstima se osecao kao kamenje.desavalo mi se cak i da se zabodem kad pogledam dole sebi u ruke,prestanem da sviram na nekoliko sekundi i zaboravim u trenutku celu kompoziciju.pa sam morala da pocinjem ispocetka.
ali taj drugi put,kad shvatis da si se vec izblamirao i zajebao,jednostavno se opustis i uzivas...jer sta moze da se jos sjebe...na kraju krajeva,okrenes se i zamislis ljude pred kojima sviras na wc solji...

@heatmanova prica - hah,moj zakljucak je...ne,trema definitivno nije bilo ono sto je narusilo taj nastup.nezadovoljstvo,radije.... bila sam uzasno nezadovoljna mnogim stvarima (znas i sam),i sebe sam unapred ubedila da ce biti lose...i tako bi..

inace nikad nisam bila preterano nesigurna u sebe kad je pevanje u pitanju (sto nije slucaj sa sviranjem klavira,tu nikad nisam bila sigurna).jer zaista volim da pevam,i to vise drugima nego sebi.ali poslednjih godinu dana kad su krenula opterecivanja oko falseva,svaki moj pokusaj koncentrisanja da budem tacna mi stegne glas,diskonektuje od emocije i sve svesno sjebem...resenje je definitivno,prepustanje melodiji...zato je moj zakljucak,treba se truditi i koncentrisati da dobro zvuci, dok vezbas... a kada dodje trenutak kad zelis da das sve od sebe i pokazes najbolje - NE TRUDI SE, nego UZIVAJ...jer ljudi koji te slusaju ne zele da se trude s tobom vec da uzivaju sa tobom...
bice bolje i tebi i njima...

a sto se tice treme koja se i vizuelno primecuje (znaci ne podsvesne nesigurnosti i sl koje uticu na tvoj zvuk,nego direktno izbegavanje kontakta sa publikom,skretanje pogleda,okretanje ledja,znojenje,drhtanje)...mislim da se ti problemi resavaju samo kad se dovoljno naljutimo na sebe...

evo npr,kad sam bila klinka,u osnovnoj su me djaci i uciteljica stalno molili da im pevam na casu muzickog,i ja sam za vreme pevanja svaki put bezlicno gledala u pod. nekako,na taj nacin sam valjda zelela da izbegnem da pokazem ljudima da mi paznja prija i da volim svoj glas. mislila sam da ce u suprotnom svi misliti da sam egocentricna i umisljena. i to me je dugo pratilo! samo do pre 4-5 godina ja nisam mogla ljude da gledam u oci,nasmejem im se i pevam,i pokrecem se prirodno.jer me je plasilo dal cu im biti cudna,ako nisu navikli da me vide na taj nacin.
kada sam jednom prilikom na snimku videla sebe kako posrano i stegnuto izgledam,i devojku koja je sa mnom pevala,a nije imala pojma s zivotom,ali se opustila i bolelo ju je dupe,zapitala sam se,zar nije gore da budes neko ko je sav stegnut trese se i 'blamira se',nego neko ko je slobodan,spontan i uziva,i 'blamira se'?ako vec sa sigurnoscu tvrdis da ces nesto da sjebes i ne budes zadovoljan posle,bar uzivaj dok sjebavas!

to je bar moj savet.

[dexyco]

Originally Posted by HeatMan

e sad, ono shto je najbolje ako nastupash sa bendom.. je da nadjesh nekog u publici ko je miran.. i da se fokusirash na njega, i smiricesh se.. a ako si solo, nadjesh nekoga u publici.. neku lepu devojku npr..

Hehehe, sad se setih kakav ti se pogled pruzio na nekoj fotografiji sto si okacio u fotogaleriji...

Originally Posted by HeatMan

elem.. sve je to do tvog stava.. ne dolazish tu da budesh najbolji.. doshao si da odsvirash svoje.. ako promashish, ko ga jebe? nece ti niko nishta zbog toga.. niko nece ni reci da si gori muzichar zbog toga.. chak i ako te neko popljuje, znash i sam da si isfalshirao/promashio akord.. jebesh ga.. sledeci put necesh.. kao u muzici.. kad svirash, nikad ne razmishljaj shta se desilo pre par sekundi (da li si dobro odsvirao) samo pichi pravo i trudi se da na dalje budesh josh bolji.. u krajnjem sluchaju niko te linchovati zbog toga..

Trudim se da ovo primenim u realnom zivotu, posto sam u ne bas tako zavidnoj situaciji...

Originally Posted by Alfom

I jo? ne?to veoma va?no : NIKAD, ZA NIKAD, ZA NIKAD, nemoj da ti padne na pamet da sigurnost 'stiče?' alkoholom, vutrom ili, ne daj Bo?e, kakvim drugim drogama. Ovo je kolegijalni (i ako smijem reći, 'očinski') savjet, a ne za 1,2,3. NIKAD !!!!!

Ovo je jako bitno!

Originally Posted by Eeva

sto se klavira tice,secam se kada sam imala smotre i ispite u muzickoj,uzasne su me treme drmale,svaki put.klavir u sali je uvek zvucao drugacije nego sto sam navikla,i pod mojim prstima se osecao kao kamenje.desavalo mi se cak i da se zabodem kad pogledam dole sebi u ruke,prestanem da sviram na nekoliko sekundi i zaboravim u trenutku celu kompoziciju.pa sam morala da pocinjem ispocetka.
ali taj drugi put,kad shvatis da si se vec izblamirao i zajebao,jednostavno se opustis i uzivas...jer sta moze da se jos sjebe...na kraju krajeva,okrenes se i zamislis ljude pred kojima sviras na wc solji...

Ja sam sa jedne strane imao nadrndane roditelje, a s druge uvo koje viri kroz polu otvorena vrata za izlazak na scenu... Sve u svemu, zavisi od toga kako vodi ta osoba koja vodi celu stvar. Recimo, sa horom i orkestrom uopste nisam imao problema. Na poslednjem (do sad) javnom nastupu, pre oko 7 god., mi je klima oduvala note, a ja nastavio da se kerebecim, dok su drugi svirali...

[HeatMan]

ahhaahah.. dbro si primetio.. devojka me i slikala.. cuti, na svu srecu nije bio nastup uzivo.. prvo mi pala gitara, pa sam probao da namestim klavijaturu tako da se i ja vidim iza onih cica.. pa mi je opet pala gitara.. inache, da.. ne znam koja je poenta sa klimom na sceni.. mislim, sve je to ok dok je neshto umereno.. meni su se u vishe navrata smrzli prsti.. kad su predstave bile u pitanju, to nije bio problem.. mada, zimogrozljiv sam pa sam morao na pola predstave da popijem flonivin ne bih li zaustavio rasprshavanje braonkaste tekucine iz mog cenjenog anusa.. al kad treba neshto da se svira.. jebesh ga..

poz

[Danny Lou]

sa tremom sam zavrsio kada sam shvatio da sve sto sam vjezbao (ti silni sati) zbog nje su padali u vodu... zbog toga mi i nije vise bila potrebna. samo te sprjecava da najbolje pokazes ono sto si uradio... fak tremu

[dexyco]

Hahaha, voleo bih da i ja mogu da kazem "tremo j*bi se", i da ona ispari, ali nema leba od toga...