Turbotronik novokomponovani folk sa alternativnim muzičkim formama

[komil]

Originally Posted by awacs

Jedini je problem u tome što su se ovde ljudi navukli na samo pominjanje narodnjaka/TF ko one velike brkate ribe na bućkalo

Mislim da su razlike u mišljenjima ovde mnogo manje od toga kako ih predstavljaš

Ti ovde braniš neka prava TF/narodnjaka, ali na konkretna pitanja o muzici kažeš ti tu muziku ne slušaš/pratiš i da nije tvoja šolja čaja (parafraziram, da sad ne tražim ovde tačno). Lako je tako, to je kao da mene neko sada pita za muziku neke južne Malezije, boli me tuki, neka sviraju šta hoće(ju) jer me ne dotiče, ali mi malo para uši da ih se neko gadi.

[Igor]

Šta radiš Komile, ako boga znaš?

Sad smo pukli ko bas.

[awacs]

Originally Posted by komil

Ti ovde braniš neka prava TF/narodnjaka, ali na konkretna pitanja o muzici kažeš ti tu muziku ne slušaš/pratiš i da nije tvoja šolja čaja (parafraziram, da sad ne tražim ovde tačno). Lako je tako, to je kao da mene neko sada pita za muziku neke južne Malezije, boli me tuki, neka sviraju šta hoće(ju) jer me ne dotiče, ali mi malo para uši da ih se neko gadi.

Hm. Nijedna muzika nije moja šolja čaja, jer sam takav čovek. Ne volim žanrove, volim ono što mi muzika učini u mozgu, a mozak mi je komplikovan. Ne slušam ni rege ni narodnjake ni barokne majstore ni TF ni progresivni rok ni musique concrete – a sve to slušam, jer je sve to oko mene. I dok sam se bavio muzikom hteo sam da sve što čujem uglavim u onih par nota koje sam uspeo da pronađem na vratu gitare i par fazona koje sam pronašao na miks pultu, i da na taj način prepričam ono što sam čuo. To je otprilike sve što mogu da izjavim na temu muzike.

Pozdrav,

Vasa

[Gillette]

Originally Posted by Igor

Ne slažem se sa tobom Žileteu

Devedesetih su nam donosili one bugarske kasete, pa onda ideš od dilera do dilera, stalno nešto tražiš, eksperimentišeš, kupiš na ćoravo, učini ti se. S druge strane pacovskim kanalima ti doturaju fanzine, dođe i pokoja Heroina iz Hr, s ove strane pratiš prvo Ritam, pa Ritam zabave, XZ, i tako redom.

Ja sam muziku godinama naručivao od jednog lika iz Niša, imao je nebesku kolekciju svega mogućeg i nemogućeg. Načujem nešto u Kramerovoj i Perinoj emisiji na Radio Politici, pa pitam, levo, desno, mnogo više smo se tada družili, informacije su išle od čoveka do čoveka, nije bilo Gugleta, pa na klik.

Ne znam, ja muziku ne delim na jaku, ili ovakvu, onakvu, samo na onu koja mi se sviđa, i na onu koja mi se ne sviđa. Pomenuo sam žanrove jer Fridom već milion godina neguje taj neki mračniji fazon, zato. Malo je, da ne kažem malo više zahtevniji za nekoga ko ušesa ne voli da izlaže klizećima u šesnaestercu.

U principu, u redu je i ako smatraš da je dobar mjuz samo onaj koji dolazi do tebe, međutim, u tom slučaju, ne bih se kladio da ne propuštaš neke mnogo dobre note.

Ok, to je tzv diletantski pristup.
Pri tom ne mislim na negativnu konotaciju pojma diletant, već na izvornu - gde se stvari rade isključivo zbog ličnog zadovoljstva ili kakvog interesa.

Pitanje ukusa jeste intimno pitanje, i tu se slažem sa tobom.
Ono što ljudi previđaju je da se ukus formira na dva načina: sistematski i slučajno.

Sistematski podrazumeva disciplinu, učenje (čak i neprijatnih stvari) građenje temelja i to po nekakvom istorijskom redosledu. Što će reći - ne može prvo da se sluša npr punk ili heavy metal, pa odatle da se vraća u Monteverdija, Bacha isl.

Tako je sa muzikom, tako je sa slikarstvom, vinima, tekstilom, sa književnošću, politikom..tako je sa svim stvarima.
Ukoliko naravno stvari žele da se 1) razumeju i 2) osete.

Tek kada se ispune ta dva uslova, možemo da razgovaramo o ukusu, u pravom smislu te reči.

Slučajno, to je sistem "kako mi padne".
To je sistem lutanja, nabadanja i neprestanog traženja po površini, bez suštinskog i dubinskog zadovoljstva.

Kao kada bi neko predstavio npr sliku jednoga Albrechta Dürera i mi stali da blenemo u nju pokušavajući da vidimo da li nam se dopada ili ne.
Naša sposobnost "dopadanja" biće veoma slabušnog inteziteta u odnosu na intenzitet kojeg bi imali da smo prethodno razvili sposobnost tumačenja umetničkog dela. Njenu istoriju, kontekst nastanka, eventualno stvaraoca, zatim simbole koji su korišćeni, tehniku, koej sve boje i zašto baš te boje ita itd..

U suprotnom, naše "dopadanje" ići će veoma plitko.

Isto je i sa muzikom.
To ugađanje sebi svodi muziku na puku prijatnost. Za takvu publiku se onda takva muzika i pravi i onda je to jedan začarani krug iz kojeg je tečko izaći. Sistem proizvodnje i potrošnje.
Pri čemu se došlo i do hiperprodukcije i samim tim opadanja vrednosti muzičkih ostvarenja.

Muzika je postala jeftina, brza..njeni konzumenti lenji i nesposobni da uživaju na pravi način.

Kako možemo to sa sigurnošću da znamo?
Tako što vidimo da je svet otišao u k....

Jer, da su ljudi bili disciplinovani i koristili muziku za ono za šta ona postoji, nikada toliko lenjog, sitnosopstveničkog, plitkog egoizma ne bi bilo.

Da ne budem pogrešno shvaćen: ugađati sebi je prirodno i poželjno, ali..kada je muzika u pitanju, čovek treba da bude napre muzički vaspitan i osposobljen, pa tek onda da se prepusti izboru.

Ovo sada što imamo je izbor zombiranih diletanata.
Često tu ubrajam i sebe, prekorevajući se što nisam imao više discipline da odvojim kukolj od žita, nego sam kao kmača jeo svakakve splačine i zatrovao mozak nepovratno.

[alavuk]

zilet , o ukusima ne treba raspravljati , svako ima svoj kriterijum i kool , ja kao dete sam naucen da slusam sve i svasta , folk muziku stvarno ne volim , ne nalazim se u tome , ne branim aktere turbotronika vec ga gledam kao onomad kad se pojavio BB sa rokerima s'moravu , tako gledam i ovo , svako svoje vreme ima svoje rokere s'moravu , mora da ima neku satiru ...a to da je muzika postala fast food to je , tehnologija narodu pocevsi od rucno pravljenih gitara , pojacala , mikseta , sintisajzera , semplerima koji su radili posao za manje para (rani emu i akai) pa do laptopa i tableta ...

[Igor]

Brate kolko ti imaš slobodnog vremena. Pročitao sam ti prve dve rečenice i odustao. Briga me i za sistematiku i za numizmatiku. Ima da slušam šta hoću, i šta volim, i tu je gotova priča. Ende bejbe!

Sent from my ME173X using Tapatalk

[awacs]

Originally Posted by Igor

Brate kolko ti imaš slobodnog vremena. Pročitao sam ti prve dve rečenice i odustao. Briga me i za sistematiku i za numizmatiku. Ima da slušam šta hoću, i šta volim, i tu je gotova priča. Ende bejbe!

Pošteno. A i stvaraćeš onakvu muziku kakvu hoćeš i voliš. I umeš. I to je pošteno.

Pozdrav,

Vasa

[Znak]

Originally Posted by Igor

Zezam se... Ne znam zašto ti ne otvara, embedovano je, meni otvara.

Ne otvara se zbog YU slova u internet adresi koja se ne renderuju dobro u tvojim postovima.

Elem, evo slušam taj podcast. Komercijalni potencijal te muzike je ravan nuli.
Umetnički... Ipak je ono "404 Page not found" bolje.

[Gillette]

Originally Posted by Igor

Brate kolko ti imaš slobodnog vremena. Pročitao sam ti prve dve rečenice i odustao. Briga me i za sistematiku i za numizmatiku. Ima da slušam šta hoću, i šta volim, i tu je gotova priča. Ende bejbe!

Sent from my ME173X using Tapatalk

Igore dragi, slobodnog vremena imam zaista dosta. Ali, to sam hteo i za to sam se izborio.
Naravno da ćeš da slušaš šta ti se sluša.
Tako razmišlja većina.

Većina takođe umišlja i da je slobodna, sposobna da bira i da zna šta je ukus


Eto, ukratko, za tebe samo dve rečenice .

[Gillette]

Originally Posted by awacs

Pošteno. A i stvaraćeš onakvu muziku kakvu hoćeš i voliš. I umeš. I to je pošteno.

Pozdrav,

Vasa

Ovakvo razmišljanje je klasična zamka u koju se upada.
U ovom iskazu imamo jednačinu od čak 4 nepoznate:

- stvaraćeš: za stvaranje je potreban talenat, a talenat bez znanja je sirovina, ruda koju tek treba obrađivati. Kao kada bi neko uzeo četkicu i boje i platno i očekivao da odmah "stvara" i, što je još gore, da je to što je namazao nekakva slika.

- muziku: naravno, kada prvi uslov nije ostvaren nema ni govora ni o kakvoj "muzici" (nije svaka kombinacija zvukova isto što i muzika) Takođe, muzika nije skup zvukova za ličnu upotrebu, već treba da "uokolo traži jeku, da razdeli srce svoje međ braću neznanu, daleku" da citiramo pesnika, jel.

- hoćeš: ovo je posebna tema, veoma široka i ukratko, svodi se na sve ono što nam se nalazi u glavi na pitanje koliko smo zapravo sopstveni, a koliko smo isprogramirani i, u skladu sa tim, koliko smo sposobni da nešto zaista hoćemo.

- umeš: zanatsko pitanje, koje takođe može da bude tricky. Pri čemu ogromantna masa ljudi misli da će razvijanjem tehnike sviranja ili nabavkom opreme, biti u stanju da ostvari prvu nepoznatu iz ove jednačine, tj kreativnost. I tu su stvari često postavljene naopačke: muzika je najpre ideja, pa tek onda tehnika. Dakle, Mozart koji leži u krevetu i diktira note Salijeriju. Beethowen koji ispisuje note po tapetima, a ne batica pred kompjuterom koji čeka da ga strefi ideja.

Znam, mnogi se neće složiti sa ovim kako ja razmišljam, ali to jesasvim ok