The Professional Suicide of a Recording Musician

[awacs]

Originally Posted by Znak

Reče Tom Vejts: "Oduvek sam smatrao da su pesme filmovi za uši".

Pa da, ali Bob Ostertag priča o "snimcima pesama" i njihovom finansijskom životu.

Snimljena muzika je prisutna pa je prisutna, ostaće prisutna još dugo vremena, i ima svakakvih snimaka - od čistih zvučnih beleški do pravih radio dramskih ostvarenja.

Snimci više od 90 posto pop muzike (od Britni Spirs do Metalike) se proizvode sa sa jednostavnom namerom - "naštimujem gitaru, snimim pesmu, ona mi donosi pare, a ja sedim pored bazena i s vremena na vreme se ulogujem na bankovni nalog da vidim koliko sam zaradio." Tokom par decenija je čak i moglo tako, više ne. Mislim da Bob priča o tome.

Sve u svemu, propast diskografske/izdavačke industrije može da bude jako dobra za samu muziku. Mnogi mrmoti će dići ruke od muzike kad shvate da snimljena muzika ne donosi pare, a muzika će se prosto "vratiti kući" - u prostore gde se svira uživo.

U suštini, već je tako - oni koji razumeju sadašnji trenutak tumače snimak kao pozivnicu za žive nastupe, a ne kao nezavisan proizvod.

Pozdrav,

Vasa

P.S. Oni koji studio zaista koriste kao kreativnu alatku (naravno da ne mislim na Dejvida Getu, Serbana Geneu i slične) su obično najmanje zainteresovani za finansijsku dobit od prodaje snimaka, pošto ih drugi porivi gone da vrte i pritiskaju dugmiće.