Nekoliko malih tajni dobre produkcije

[Synclavier]

.... Da ne pominjem koliko se para otme lakovernim I neobavestenim na razne potpuno beskorisne audio/video skole (daleko od toga da nema dobrih, ali to je 5%) I skupe kurseve I “akademije” za maminu I tatitu decu… Sve se to “utrapi” onima koji do znanja nisu hteli temeljnijim (naravno I tezim) putem I na vreme… Posto I besplatni saveti cesto umeju da vrede koliko I kostaju, mislim da je najsigurniji put “besplatno I dobronamerno zagrejati stolicu”, skola ipak jos neko vreme nece izaci iz mode, baciti se na literaturu, mnogo slusati, analizirati, probati I pogresiti, procesljati sve dostupne resurse I za pocetak rascistiti I sa fundamentalnim stvarima I sa samim sobom… Tek onda kao nadogradnja dolaze forumska ili YT “znanja” I iskustva…

Sada I nesto konkretno o iznetim “malim tajnama” I “recepturama”…

…Ponavljam, cheiron je naveo I neke nesporno korisne stvari, ali, po meni one su daleko od “aksioma” kojih se treba stalno drzati. Ponesto od navedenog moze biti opcija, nikako obavezni deo produkcije. O ukusima I licnim preferencama ne raspravljam, moj utisak o iznetom je sledeci:

- Sasvim je blizu pameti da je za dobru produkciju bitno, da aranzman ne bude pretrpan, ali to je cesce problem umeca il neumeca aranzera, a ne nuzno posledica broja sekcija/deonica u njemu. Ako bi usvojili pravilo da je 5 sekcija istovremeno maksimalno dozvoljeno, najveci deo klasicnih orkestarskih dela bi odmah trebali da stavimo “na stub srama” veliki deo sjajne I vrhunske produkcije da odmah zaboravimo. Ne znam koji mozak (I sa kolikim IQ-om) je bio “etalon” za odredjivanje koja je to kolicina zvucnih deonica neugodna za slusanje… Neugodan moze samo diletantski aranzman ili miks koji ne ume da isprati nesto iole komplikovanije. Ponavljam, ovakav “aksiom” bi zauvek eliminisao mnooogo legendarne produkcije. Kolege su pomenule, cak I u slucaju kad se cini da svira par instrumenata, pazljivijim slusanjem se dodje do “necujnih” layer-a I instrumenata koji su u funkciji finalne atmosfere I prostornosti zvuka. Prosecni slusalac to I ne treba da cuje, vec da registruje kao neku prijatnu zvucnu senzaciju, ali je zalosno ako toga nije svestan I neko ko je profesionalac – producent, aranzer, miks majstor. Dakle, nepretrpan aranzman – DA, ali ogranicenje broja sekcija – NE. Potpuno je druga stvar, ako se misli na audio maskiranja psiho-akusticke prirode bilo po amplitudi, bilo frekventno, fazno… To su stvari koje uvek treba imati u vidu I pri aranziranju, a prevashodno u miksu. Uostalom ceo mp3 kodek je zasnovan na tome sta je psiho-akusticka redundanca…

- E, sad kad izbanalizujete stvar sa brojem “dozvoljenih sekcija” I pri tom zastupate filozofiju da svaki instrument treba da svira prilicno repetitivno I sa minimalnim promenama, nista drugo I ne preostaje nego da se non-stop nesto PODUPLAVA I multiplikuje do besvesti.. Najbolja mi je (ovde tako rado koriscena) fora da strings malo “podeblja” temu na klaviru, pa se malo ugasi, a onda se pojavi harmonika sa manje - vise istom temom koju kasnije PODUPLA truba za oktavu iznad… Onda nastupi bass I u paralelnim oktavama (ali sa kratkim notama da bi se manje mesao sa ostatkom matrice) proprati vec visestruko PODUPLANi vokal… Naravno, karikiram malo, ali ovo je “virus” koji se dobro primio u EXYU, a I sire… Najgore sto su u tom DUPLEX aranziranju/produkciji te tako “znacajne” visestruko multiplikovane deonice, cesto banalne, a kontrapunktovi tragikomicni, pa ih nikakve farbe sa cuvenih analognih sprava ne mogu spasti I dati im na znacaju.

- Konkretni saveti dati za main vokal I back vokale imaju svoju upotrebnu vrednost, to je neosporno, ali opet ponavljam ne mogu biti UNIVEREZALNI pristup. Evo zasto: Pustiti u miks dava pevacka tejka glavnog vokala zajedno, koliko god se radilo o preciznom pevacu je nemoguca misija. Tek kada se svi tejkovi izedituju I konsoliduju u jedan track, taj isti track se moze PODUPLATI I zasebno obradjivati, u drugom slucaju zaista mi nije jasno sta se moze dobiti osim konfuzije I nepreciznosti … U slucaju kopiranog istog track-a moze se uraditi svasta, I zaista je cesta pojava da se jedan od njih hipass-uje I malo “brutalnije “ komprimuje, pan-uje striktno u sredinu I eventualno koristi za precizno pobudjivanje delay efekta, a onaj drugi malo rasiri (pomenuti stereo chorus) I koristi kao “reverb source”. Deo posta koji o ovome moze potencijalno biti od velike koristi, ali idalje parametre kompresije i filtera odredjujete Vi svojim usima i znanjem...

- Sto se tice uputstva za tretiranje back vokala, ista situacija – moze u nekim situacijama, ali ne uvek. Vise pevaca I tejkova je naravno pozeljno, takodje I vise pozicija pevaca pri snimanju, “prirodni chorus” koji se pri tom dobija – sve super. Ali, da ce u svakom aranzmanu/produkciji da “radi” izdignut presence I “kompresija do iznemoglosti” koja ubija svaku dinamiku – bojim se da nece, suvise je mnogo primera za to. Sto se tice samog harmonijskog sklopa, pa naravno da se podrazumeva da back vokali nece pevati “sta im padne na pamet”, mada mnogim nasim “poznatim” aranzerima/producentima upravo back vokali na samom studijskom session-u prave slog, posto ovi sami ne umeju. Rezultati su od osrednjosti do ocaja… Harmonijski slog je posao aranzera radio on to na klaviru, gitari ili melodici. Sama ideja vodjenja harmonije/sloga (pomenut je troglas) promenom samo po jednog tona “do kompletne promene tonaliteta” (sta god to znacilo) je cesto prakticno vrlo neizvodljiva, pre bi mogao da u upotrebi bude princip “minimuma skokova” za sta treba bar osnovno vladanje inverzijama I substitucijama.

- O skracivanju bass nota sam vec nesto I rekao, naravno da nije dobro da se bass “preliva”, ali duzina nota jednostavno korespondira sa tempom I konstrukcijom gruva I svako vestacko skracivanje samo kvari stvar.

- Podela na “tvrde” I “meke” instrumenta mi je pomalo diletantska, mnogi instrumenti koje bi nazvali tvrdim sa drugom artikulacijom svirke mogu postati meki I po meni je vise tu problem: u artikulaciji, dinamici I mikro tajmingu, a ne u predefinisanoj podeli “sta sa cim sme”. Ako bi se drzali toga da “tvrdi” instrumenti ne smeju da sviraju ispod glavnog vokala, vec samo u pauzama, pola baterije bubnja I udaraljki bi morali da izbacimo iz igre, kao I razne sekvencirane synth deonice, TB303 bass linije, bells ili marcatto strings kontrapunkt linije,itd…. Opet se vracam na vaznost aranzerskog zanata. Dobar aranzman se “sam miksa” bez “mekih I tvrdih ogranicenja”.

- Svodjenje instrumenata na “karakteristicni ton” (sta god I to znacilo) tako sto ce mu se boja I “upotrebna vrednost”, kako sam ja shvatio, moze dati nekakav brzi rezultat, ali opet ne moze biti opste pravilo, prvo zato sto boju instrumenta daje ceo njegov alikvotni (harmonicki) niz, a ne samo jedan (prvi?), a drugo I zato sto je nekad u miksu delotvornije istaci neki drugi od karakteristicnih harmonika (nekad nam treba flauta “sa telom”, nekad za miks moze biti zanimljiv “zvuk usana”, a nekad samo “air”…) Za upotrebu hipass filtera se slazem, cesto se pametnom upotrebom ceo miks moze razbistriti, ali onaj ko cesto poteze za njim treba da zna (I da cuje) da svaki filter tog tipa u signal nad kojim deluje moze(I ne mora) uneti znacajan fazni pomeraj.

- Svodjenje miksa na dvodimenzionalni amplitudno – frekventni dijagram mi nije bas blisko. To je samo jedna od “ravni” u kojoj se moze posmatrati miks. Postoje I druge “promenljive” koje treba uzeti u obzir (panorame-faze, prostorni planovi, dinamika, mikrotajming,…). Zanemarimo li ih, a drzimo li se pretpostavke da se instrumenti ne smeju frekventno preklapati (sto je neizvodivo I nepotrebno), mozemo dobiti samo frekventni mozaik lisen svake muzicke smislenosti. Mozda sam dosadan, ali problem preklapanja instrumenata se resava prvo njihovim izborom I aranziranjem deonica koje sviraju. Kada smo to dobro uradili, ostaju audio korekcije koje im oduzimaju “visak informacija” I zvucno ih uskladjuju. U obrnutom slucaju mozemo ih filterima “do sutra” gurati svaku u “svoj dzep”.

- U samom procesu miksa jesam pobornik “oduzimanja” da bi slika postala jasnija, jesam pobornik “gumice” I u procesu komponovanja I u procesu aranziranja, ali nisam pobornik oduzimanja tako sto ce se u miksu”bass deonica “ugasiti” dva takta pred refren radi dobijanja napetosti”… Naime, ako na vreme ta “napetost” nije planirana posledica sakacenja neke zaokruzene deonice u miksu je ravna posledici koju bi izazvalo brisanje poslednjih nekoliko reci iz smislene recenice> Jednostavno ne bi je razumeli ili bi najblaze zvucala “nepismeno”. Takvi ‘ad hoc” zahvati nekad I mogu doneti nesto dobro, ali su generalno pre odraz gubitka orijentacije I fokusa “sta se zeli” nego nekog promisljenog produkcijskog plana, jer bi u suprotnom taj bass “zacutao” jos tokom komponovanja/aranziranja.

- Na kraju, poredjenje procesa “vrhunske produkcije hit pesme” sa filmom o James Bond-u “ne pije vodu” cak ni za naslovnu pesmu za sam taj film, a kamo li da bude aksiom/etalon za svakoliku pop – hit produkciju. Medjutim, gotovo da savrseno korespondira sa slikovitom pricom I dozivljajem (posto ne mogu drugacije jer ne vladaju ni “materijom” ni terminologijom) nekih domacih samoprozvanih hitmejkera/producenata…

Ipak, mozda nije na odmet, a I da ne budem shvacen pogresno… Ja se ponovo zahvaljujem cheironu na postovima, ali sam smatrao da treba napraviti razliku izmedju pojedincnih razmisljanja, iskustava I recepata koji ne moraju nuzno biti ispravni, opstevazeci I “sigurna varijanta” I "univerzalnih istina" u produkciji kojih je jako, jako malo, a ticu se uglavnom samih muzickih fundamenata.

Eto, bar sto se tice opsirnosti nisam razocarao… Ne zamerite na svim “viskovima”.

Laku noc.