neverovatan podatak !!

[awacs]

Originally Posted by Znak

Situacija je takva da imamo katastrofalan manjak kvaliteta. Bilo šta na nivou Bouvija iz prve polovine sedamdesetih bi istog trena isplivalo na površinu - ne, izbilo bi kao gejzir, ne bi to moglo da se utopi u ovom moru ničega.

Hehe, pa ni ti ni ja ne znamo koliko je potpunih gluposti (a možda i genijalnijih stvari od Bowieja) snimljeno u to vreme jednostavno zato što nismo imali mogućnosti da ih čujemo. Tada nije bilo YouTube-a, Ekrema Jevrića, smešnih klipova sa Idol contesta, miliona demo (promo ) ponuda snimaka koji ti iskaču kao "related videos".

Čini mi se da grešiš u jednoj stvari - ne radi se o "manjku kvaliteta", nego o "manjku selekcije". Oduvek su neki netalentovani i nemuzikalni ljudi pravili nekakvu muziku, ali ona nije bila dostupna u onoj meri u kojoj je dostupna danas. Takoreći - Ekrem Jevrić je uvek postojao, samo što nije bio promovisan kao car i hadžija. Ali kao što rekoh - to je današnje vreme i ja nisam ljut na njega.

Originally Posted by Znak

Od viška glava ne boli. Mi danas praktično i živimo u jednoj ogromnoj biblioteci i zaista je dostupna skoro svaka knjiga ikad napisana. Samo pružiš ruku, uzmeš roman "Bašta, pepeo" Danila Kiša, odmah ti bude jasno da je to genijalno.

Ako "samo pružiš ruku" mnogo je veća verovatnoća da dohvatiš bilo koji roman Isidore Bjelice ili Mirjane Bobić-Mojsilović ili Vesne Vukelić Vendi (nemam pojma, verovatno je i ona objavila neku knjigu) nego Kiša. Kako da znaš kuda da pružiš ruku?

Pozdrav,

Vasa

[Znak]

Originally Posted by awacs

Ako "samo pru?i? ruku" mnogo je veća verovatnoća da dohvati? bilo koji roman Isidore Bjelice ili Mirjane Bobić-Mojsilović ili Vesne Vukelić Vendi (nemam pojma, verovatno je i ona objavila neku knjigu) nego Ki?a. Kako da zna? kuda da pru?i? ruku?

Pozdrav,

Vasa

Kao indijanac, prati? tragove. Seti? se da si nekad davno pročitao recimo novinski tekst Mirjane Bobić-Mojsilović ili čuo na TV-u ?ta priča Bjelica i ruka nikad vi?e neće otići u tom smeru. Onda po hiljaditi put preslu?ava? remek delo "Filigranski pločnici" i čuje?:

"Ponekad je osjetim
Na vrhovima prstiju
Grobnica za Borisa
Čovječe

Ako ?eli? da sazna?
Pristani na sve
Ako ?eli? da mijenja? ljude
Ne odmeći se"

Krene? tim tragom - Grobnica za Borisa Davidoviča, Danilo Ki?, čita? i ostalo od njega i tako dolazi? do knjige "Ba?ta, pepeo". Treba tako malo osećaja da bi se eskivirala Bobićka i na?le prave stvari. Isto je i u muzici. Ne moramo slu?ati ne?to iz 2010. ako je ono iz 1965. bolje (u ostalom i "Ba?ta, pepeo" je objavljena 1965.).

?to se tiče selekcije, i dalje smatram da nije u tome problem. Pre je selekcija bila manja, ali s druge strane je neuporedivo veća bila mogućnost da mnogi veliki umetnici nikad ne dođu u priliku da snime bilo ?ta. Glavni problem danas je nedostatak kreativnosti. Ja sam to nazvao "duh vremena", a mo?da je stvarno u pitanju preveliki broj raspolo?ivih kompresora. Kao ono, stave pred magarca dva plasta sena i on umre od gladi jer ne mo?e da se odluči koji će da jede.

[Znak]

Evo potvrde da te "tajne veze" nisu stvorene u glavi samo jednog čoveka, već da je genijalnost ipak vidljiva mnogima. Tek ?to sam otkucao poslednji post o Ki?u i ?tuliću sednem da pročitam Blic uz kafu, a tamo interjvu sa piscem Muharemom Bazduljem i tu on priča ko je od kreativaca najvi?e uticao na njega: Danilo Ki? i D?oni ?tulić:
Apsolutno majstorstvo u onome ?to rade i potpuna neuklopivost u bilo kakve ?ivotne i umetničke kalupe. Taj dragulj dijaboličnosti u kruni majstorstva. Autodestruktivni moralni model. Nijedan od njih nije bio karijerista, već su bili opčinjeni stvaranjem. U vreme kada se raspadala SFRJ jedino je srce D?onija ?tulića kucalo za sve, svima ostalima sa javne scene kucalo je malo vi?e za Srbiju, Hrvatsku, Bosnu... Ta mera časti je fascinantna.

Zar nije ovo dokaz da ponuda nije ba? tako ogromna kao ?to se na prvi pogled čini? Istog jutra ovde na forumu i u novinskom intervjuu govori se o istoj kombinaciji pisac/rock muzičar - i to sa dobrim razlogom.