Da se ne lazemo...

[Synclavier]

Ehhh, gde me "nadje" Bitch...

Ne samo da je jedan od najboljih saksofonista svih vremena, vec je bio i sjajan autor, toliko dobre muzike je napisao, njegova i smrt Esbjorn Svensson-a su za mene najveci gubici za muziku poslednjih godina...

Inace, imao sam tu srecu (kao mladunac) da ga gledam 1989 u SC, mislim da je bio gost na MESAM-u (Joey Calderazzo, Adam Nussbaum i Jeff Andrews u ekipi) kada je promovisao "Don't Try This At Home" i potpuno me "oduvao".
Naravno, EWI je bio uveliko u igri, a na kraju koncerta za bis je napravio nesto veoma slicno kao u intro-u koji si postavio... Nisam siguran da li je bila u pitanju "Istbynne Reel" ili "Original Rays", izdaje me secanje, ali svejedno sam i danas pod utiskom kad se setim...

"Song for Barry" mi je jedna od omiljenih sa "Return of The Brecker Brothers" (1992), a snimak koji si postavio je valjda sa cuvenog koncerta u Barseloni (1992, Randy Brecker, Mike Stern, Dennis Chambers, James Genus i George Whitty u ekipi) koji mi je godinama etalon za perfektan koncert.

Nazalost, u godinama koje slede takva produkcija u jazz/fusion vodama je sve vise bila izuzetak nego pravilo, a sve pod firmom "povratka korenima"... Ne sporim da su neki i imali muzicki poriv i potrebu sa rade i stvaraju tim "jezikom" i senzibilitetom, ali sve mi nekako lici da je cela prica krenula u tom pravcu vise zbog pojeftinjenja produkcije, a po diktatu izdavackih/promoterskih kuca i trzista... Skupa produkcija za malu i "elitisticku " publiku, kome to treba i ko ce to da plati...?