ruFAQ - novi clanci

[SumAnuT]

Originally Posted by kejkz

Ajd ovako, najprostije moguce:

SPL = Snaga signala

Dinamicki opseg = raspon izmedju najtiseg i najglasnijeg signala

brate ...

[boggy]

Originally Posted by SumAnuT

......

Raketa ne stoji na rampi sa upaljenim motorom, nego je taj motor prvo uga?en, a potom kad se upali dostigne 150 dB, tako da dinamika poletanja rakete nije nikako 30 dB, dok rad upaljenog motora rakete već mo?e imati dinamiku od 30 dB, ali ja nisam pisao o tome.

U interesu je da snimis zvuk motora, ne tisinu... sto za muziku(generalno audio) nije poenta, nema muzike od neprekidnih istih zvukova, samo buke.

Pokusavam da ti pomognem, od tebe zavisi da li ti to zelis ili ne.

pozdrav

bogi

[SumAnuT]

Naravno da želim, ali takođe smatram da je bolje, da se makar kod najosnovnijih stvari, pođe od pretpostavke da neko nešto razume, pa da se pokuša shvatiti šta je rekao, nego inputirati nekome nešto što nije rekao, uz konstataciju da nije dobro razumeo.

U interesu je da snimis zvuk motora, ne tisinu... sto za muziku(generalno audio) nije poenta, nema muzike od neprekidnih istih zvukova, samo buke.

Ja sam se u startu složio sa opaskom i zato sam je odmah i obrisao.

Problem je ispao što je to za sobom povuklo konstataciju da ne znam šta je dinamički opseg, a u stvari smo drugačije zamišljali referentni nivo poletanja rakete i došli do drugačijih dinamičkih opsega, ja sam za referentni nivo uzeo tišinu, ti si uzeo upaljen motor, neko treci bi uzeo vetar ili ko zna šta, sva tri referentna nivoa su legitimna,a najveća greška je bila što nisam naveo koji je referentni nivo za tih 150 dB, onda svega ovoga ne bi ni bilo.

[boggy]

Originally Posted by SumAnuT

Naravno da želim, ali takođe smatram da je bolje, da se makar kod najosnovnijih stvari, pođe od pretpostavke da neko nešto razume, pa da se pokuša shvatiti šta je rekao, nego inputirati nekome nešto što nije rekao, uz konstataciju da nije dobro razumeo.
...........

Koliko znam, razumevanje nije instrument saradnje.
(i shvatam sta si rekao, ali to nije tacno sto si rekao)

pozdrav

bogi


p.s. daleko od toga da zelim da ti menjam tvoju svest o necemu, shvatanje problematike, niti nacin razmisljanja... ali se ovde time ni ne bavimo, nego se bavimo onim sto si napisao...

[Bota]

Frekvencija odabiranja određuje broj odbiraka (semplova, uzoraka) u sekundi, koji će biti uzeti kako bi se opisao analogni signal. ?to je broj odbiraka veći, tj. ?to je sample rate vi?i, to će signal biti vernije prenet. Signal u analognom domenu je kontinualan, ?to znači da ima beskonačno mnogo tačaka odabiranja koje se mogu iskoristiti da bi se signal opisao, međutim da bi ovakav signal mogli zapisati u računar, potrebno ga je diskretizovati po amplitudi, tj. uzeti određeni broj odbiraka, iz beskonačno mnogo mogućih. Frekvencija odabiranja upravo određuje taj broj odbiraka.

Boldovana recenica je totalno pogresna. Ako pricamo o frekvenciji odabiranja onda je rijec o diskretizaciji u vremenu a ne o "diskretizaciji po amplitudi". Diskretizacija po amplitudi predstavlja proces kvantovanja signala a to je nesto sasvim drugo.

Recenica "potrebno ga je diskretizovati po amplitudi, tj. uzeti određeni broj odbiraka" je kontradiktorna.

[Bota]

Da se ovo ne bi de?avalo, koristi se antialiasing filtar, tj. filtar niskih učestanosti (low pass filter). On smanjuje signal koji je iznad polovine frekvencije odabiranja na nivo ispod praga odabiranja, i time sprečava aliasing efekat.

Jos jedna recenica koja nema smisla. Sta je to prag odabiranja?

Ako filtar "smanjuje" (vrlo nevjesto odabran termin, pravilnije bi bilo reci slabi) signal onda nakon filtriranja nivo signala ne prelazi neku odredjenu vrijednost. Ta vrijednost, u cijim granicama se krece nivo signala nakon filtriranja, ne moze se porediti sa nekakvim "pragom odabiranja". Termin prag odabiranja bi mogao dimenziono upucivati na frekvenciju (odabiranja?) ali nikako na nivo signala.

[Bota]

Na slici vidimo analogni signal (crvena linija), i vidimo kako on izgleda nakon digitalizacije - digitalni signal (crna linija). Vidimo da je amplitudni domen podeljen na 16 podeoka (vertikalnih sivih linija), ?to bi značilo da se u ovom primeru koristilo kodovanje sa 4 bita. (2^4=16)

Proces digitalizacije analognog signala mozemo podijeliti na tri dijela:

1. Diskretizacija u vremenu (odmjeravanje)
2. Diskretizacija po amplitudi (kvantovanje)
3. Kodovanje signala (zapisivanje odmjerenog i kvantovanog signala pomocu niza "simbola" tj. bita)

Na slici je crnom linijom prikazan signal nakon odmjeravanja i kvantovanja ali jos uvijek nije izvrseno kodovanje, stoga ne mozemo govoriti o digitalnom signalu vec o signalu diskretizovanom po vremenu i po amplitudi.

Digitalni signal je nista drugo nego povorka impulsa tj. signal koji ima dvije vrijednosti nivoa, jedan koji predstavlja logicku nulu i drugi koji predstavlja logicku jedinicu:

[SumAnuT]

Originally Posted by Bota

Boldovana recenica je totalno pogresna. Ako pricamo o frekvenciji odabiranja onda je rijec o diskretizaciji u vremenu a ne o "diskretizaciji po amplitudi". Diskretizacija po amplitudi predstavlja proces kvantovanja signala a to je nesto sasvim drugo.

Recenica "potrebno ga je diskretizovati po amplitudi, tj. uzeti određeni broj odbiraka" je kontradiktorna.

Previd ... prebacio sam se sa bitova i diskretizovanja aplitude, posto sam ta dva teksta pisao paralelno pa sam ih posle razdvojio ... ispravljam ...

Jos jedna recenica koja nema smisla. Sta je to prag odabiranja?

Ako filtar "smanjuje" (vrlo nevjesto odabran termin, pravilnije bi bilo reci slabi) signal onda nakon filtriranja nivo signala ne prelazi neku odredjenu vrijednost. Ta vrijednost, u cijim granicama se krece nivo signala nakon filtriranja, ne moze se porediti sa nekakvim "pragom odabiranja". Termin prag odabiranja bi mogao dimenziono upucivati na frekvenciju (odabiranja?) ali nikako na nivo signala.

U tekstu je kvantovanju je opisano sta je prag odabiranja ...

U zavisnosti od konvertora i broja bita, nivo na tom pragu moze biti veci ili manji, ali svima je zajednicko da se mora spustiti ispod tog praga (koliki god nivo tog praga bio), pa je tako najjednostavnije reci?

Svuda se koristi treshold ili prag za amplidudni domen, ne razumem kakve to veze ima sa frekvencijom odabiranja?

Sto se tice slabljenja ubacicu to, jeste precizniji izraz.

Proces digitalizacije analognog signala mozemo podijeliti na tri dijela:

1. Diskretizacija u vremenu (odmjeravanje)
2. Diskretizacija po amplitudi (kvantovanje)
3. Kodovanje signala (zapisivanje odmjerenog i kvantovanog signala pomocu niza "simbola" tj. bita)

Na slici je crnom linijom prikazan signal nakon odmjeravanja i kvantovanja ali jos uvijek nije izvrseno kodovanje, stoga ne mozemo govoriti o digitalnom signalu vec o signalu diskretizovanom po vremenu i po amplitudi.

Posto su clanci odvojeni (bit depth, sample rate), samo cu da izmenim i stavim da je to diskretizovani signal. Bolje nego da u deo o sample rateu dodajem i kodovanje ... a da pisem poseban clanak o kodovanju mislim da nema potrebe ...

[Bota]

U tekstu je kvantovanju je opisano sta je prag odabiranja ...

Ok ali ovo je tekst koji govori o frekvenciji odabiranja i nigdje nije uveden pojam "prag odabiranja" koji se kasnije koristi u tekstu.

S druge strane termin odabiranje se isključivo koristi za diskretizaciju u vremenu (kao ?to sama riječ ka?e signal se "odabira", "odmjerava", "uzorkuje" i sl). Sve su to termini za diskretizaciju u vremenu a za diskretizaciju po amplitudi se koristi termin "kvantovanje".

Pravilno bi bilo reći prag kvantovanja ili jo? bolje prag odlučivanja ali nikako prag odabiranja jer odabiranje upućuje na vremenski domen.

U zavisnosti od konvertora i broja bita, nivo na tom pragu moze biti veci ili manji, ali svima je zajednicko da se mora spustiti ispod tog praga (koliki god nivo tog praga bio), pa je tako najjednostavnije reci?

U tekstu si pričao o aliasing filtru a sad spominjes konvertore. Kod filtra ne postoji prag odlučivanja. Filtar jednostavno oslabi komponente signala određene frekvencije.

Svuda se koristi treshold ili prag za amplidudni domen, ne razumem kakve to veze ima sa frekvencijom odabiranja?

I nema nikakve veze. Otuda i moja opaska da je termin "prag odabiranja" nepodesan.



Treba dobro razgraničiti pojmove "odabiranja" tj. odmjeravanja i "kvantovanja". Odmjeravanjem se prosto uzimaju (mjere) vrijednosti signala u nekim konkretnim vremenskim trenucima. Amplituda odmjerenog signala u nekoj tački vremena jednaka je amplitudi analognog signala u toj istoj tački.

Ako sad sad te odmjerke signala (čija vrijednost amplitude mo?e biti bilo koji realan broj) "zaokru?imo" na neke konkretne vrijednosti onda dobijamo signal koji je diskretizovan i po amplitudi.

Ovaj proces se naziva kvantovanje i u njemu su?tinski nema nikakvog odabiranja.

[SumAnuT]

Originally Posted by Bota

Ok ali ovo je tekst koji govori o frekvenciji odabiranja i nigdje nije uveden pojam "prag odabiranja" koji se kasnije koristi u tekstu.

Nigde nije objasnjeno ni sta je frekvencija, ni sta je analogni signal, ni sta su vremenski i amplitudski domen, ni sta je filtar niskih ucestanosti ... ne mogu ja objasniti sve pojmove koji se pojavljuju u procesu digitalizacije u dva teksta po par pasusa, niti je to cilj ovih clanaka.

Koga interesuje sample rate, interesovace ga i bit depth, pa ce otici na taj članak i tamo naci sta je prag odabiranja.

S druge strane termin odabiranje se isključivo koristi za diskretizaciju u vremenu (kao što sama riječ kaže signal se "odabira", "odmjerava", "uzorkuje" i sl). Sve su to termini za diskretizaciju u vremenu a za diskretizaciju po amplitudi se koristi termin "kvantovanje".

Pravilno bi bilo reći prag kvantovanja ili još bolje prag odlučivanja ali nikako prag odabiranja jer odabiranje upućuje na vremenski domen.

Ok izmenicemo, stavicemo prag odlucivanja

U tekstu si pričao o aliasing filtru a sad spominjes konvertore. Kod filtra ne postoji prag odlučivanja. Filtar jednostavno oslabi komponente signala određene frekvencije.

U tekstu sam pisao o digitalizaciji signala, preciznije o frekvenciji odabiranja, aliasingu i filtru koji sprecava aliasing, ja mislim da prosecan korisnik moze da razume na kakav se prag misli, a i linkovacu sada tu rec na clanak o kvantizaciji pa nece biti moguca nikakva zabuna.

I nema nikakve veze. Otuda i moja opaska da je termin "prag odabiranja" nepodesan.

Ta vrijednost, u cijim granicama se krece nivo signala nakon filtriranja, ne moze se porediti sa nekakvim "pragom odabiranja". Termin prag odabiranja bi mogao dimenziono upucivati na frekvenciju (odabiranja?) ali nikako na nivo signala.

Treba dobro razgraničiti pojmove "odabiranja" tj. odmjeravanja i "kvantovanja". Odmjeravanjem se prosto uzimaju (mjere) vrijednosti signala u nekim konkretnim vremenskim trenucima. Amplituda odmjerenog signala u nekoj tački vremena jednaka je amplitudi analognog signala u toj istoj tački.

Ako sad sad te odmjerke signala (čija vrijednost amplitude može biti bilo koji realan broj) "zaokružimo" na neke konkretne vrijednosti onda dobijamo signal koji je diskretizovan i po amplitudi.

Ovaj proces se naziva kvantovanje i u njemu suštinski nema nikakvog odabiranja.

Vidi, sve je to ok sto kazes, ali jednostavno si mogao reci:

preciznije je reci prag odluke nego prag odabiranja, i nije digitalizovan nego diskretizovan signal ...

Malo mi nadobudno izgleda kada radi gresaka semanticke prirode, pocnete sa objasnjenjima necega sto je ja mislim ovde svima jasno, i ne vidim potrebu za time.