Molim vas recite mi shta se deshava - James Bond theme

[Eeva_r&b]

Ovo je upravo ono sto i ja pomislih...ne mislim da sam 'promasila sustinu'. Pre bih rekla da su to promasili autori sa vidi-sta-ja-umem pesmama.
Ne mogu da se odlucim dal mi je to gore,ili danasnja pop komercijala.
U svakom slucaju,trajnost takvih pesama govori dovoljno
(ne konkretno ova pesma,jer ne mislim da je zasluzila toliko negativne kritike).

Ali da,mislim da zapravo pojavljivanje ovakvih pesama od afirmisanih izvodjaca definitivno jeste diktiranje trenda. Recimo,da je neko neafirmisan izvodjac ove pesme, vecina vas bi rekla da pesma 'nece proci' (u najmanju ruku to,ako ne cak i da je neubedljiva i slaba), dabear koji nas je nazvao smesnima bi u tome bio prvi (realno,priznaj ). Al posto je za Dzejmz Bonda,nasa paznja je neizbezna.
Evo npr svi Alicia Keys fanovi koje poznajem,ukljucujuci i mene,su pre nego sto su saznali da je pesma soundtrack,maltene jedva primecivali ovu pesmu,i doziveli je kao neinventivnu i dosadnu...

Originally Posted by Synclavier

Mene ceo ovaj pristup (ovo je samo deo cele struje) "brine" vise zbog toga sto daje idealan alibi za povrsno-na brzaka-neinventivno uradjene pesme/aranzmane/produkcije.

Tvrdnja da to "bas tako treba" stoji u kontekstu smernica koje daje sama industrija, ali u kontekstu vrednosti samog rezultata je, ako nista drugo, ono makar veoma diskutabilna. Preslusao sam pesmu tri puta i vec posle desetak minuta niti mogu da je ponovim, niti zelim da je ponovo cujem.
Naravno, uz prvu tvrdnju uvek ide i ona druga "da je neko bas zeleo da tako zvuci". Legitimno pravo, reklo bi se, ali je i ta tvrdnja najcesce samo alibi za promasene radove i za netalentovane persone da se bave muzikom, pri tom ne mislim na doticne, vec uopsteno. Ne sumnjam da ovaj rad svakako nece biti finansijski promasen za ucesnike, ali kako bih rekao... kakav Bond takva i pesma.
...
Cela produkcija je nekako postala (mislim na svetski trend i diktat industrije) j***chko-udaracko-otkidacka i cela prica se svodi na taj pristup i takmicenje samo na tom planu. I, te kao retro fore... Neke stvari se desavaju ciklicno, to je jasno, ali neka vremena ne mogu da se ponove. Nadrkani Marshalli ne mogu da sakriju lose odsvirane gitare, analogni sintovi ne mogu da poboljsaju neznalacki "nacrtane" bass linije, filteri "koji cepaju zvucnike" ne doprinose nista vec ocajnim pesmama, nepoznavanje harmonije ne sakriva nijedan space-analog pad, grozomorna pevanja nijedan vintage-tube preamp. Ali, sve zato j*** kevu, ubija, cepa, razvaljuje (i, to uglavnom sablonski isto)..., a sustina ostade po strani. I,... da li moraju da postoje samo krajnosti, ako nije sirovo - mora da bude "upeglano", ako nije "nadrkano" mora da bude "mlitavo", ako nije falsh i zbrljano mora da bude "sterilno tacno".... A, zasto jednostavno ne bi bilo dobro, muzikalno, sa merom i ukusom, dobro i adekvatno aranzirano/producirano/odsvirano-odpevano, bez podilazenja i foliranja? Zar je vazeci "etalon" toliko daleko od toga?
...
Meni je samo pomalo muka kad se likovi koji potpuno legitimno uzimaju lovu na hit pesmama ovog tipa, odradjenim na brzaka, predstavljaju kao inovatori, rodonacelnici novih stilova ,veliki znalci, talenti, ja od toga ovde nista ne primecujem.