Subjektivnost vs Objektivnost

[SumAnuT]

Originally Posted by LACKY

Nemoj da si tako skroman.

[LACKY]

Ocemo dalje?
Ja i drugar nastupamo, kompnujemo i aranziramo zajedno(zasada ispracaj u vojsku ortaka i vise nigde, ali vezbamo). Drago nam je sto smo otkrili ovaj forum gde smo mnoge stvari naucili(mada u principu shvaticete da nemate pojma kada mi uspemo).
Imamo 100 e i zelimo da kupimo opremu, da bi smo napravili studio(znam da ce zli jezici reci da je to malo).
Ako nam kazete da idemo da pecemo pljeskavice, znaci da nas mrzite.
Jer smo bolji od vas!
Prosecan pocetnicki tread.(na Rumskom)
I mladalacka energija!
Objektivno.

[Oggy]

[master29]

Originally Posted by LACKY

Ocemo dalje?
Ja i drugar nastupamo, kompnujemo i aranziramo zajedno(zasada ispracaj u vojsku ortaka i vise nigde, ali vezbamo). Drago nam je sto smo otkrili ovaj forum gde smo mnoge stvari naucili(mada u principu shvaticete da nemate pojma kada mi uspemo).
Imamo 100 e i zelimo da kupimo opremu, da bi smo napravili studio(znam da ce zli jezici reci da je to malo).
Ako nam kazete da idemo da pecemo pljeskavice, znaci da nas mrzite.
Jer smo bolji od vas!
Prosecan pocetnicki tread.(na Rumskom)
I mladalacka energija!
Objektivno.

Super ti je ovo

[LACKY]

Subjektivno je smesno.
Ali objektivno se desava!
A istina je objektivno subjektivna.
Uff! Ajnstajn.
Od kada je nastao čovek posmatra nebo i čudi se onome što vidi. Ima li ikakvog smisla ili svrhe u pojavama koje se dešavaju na nebu?

Do pre nekoliko vekova ljudi su verovali da Zemlja miruje u centru vasione, a Sunce, Mesec, zvezde i planete, kruže oko nas, odajući tako svakodnevnu počast našem jedinstvenom centralnom položaju. Nikakvo čudo što su ljudi tada izmislili astrologiju, jer ako mi zauzimamo centralan položaj u vasioni onda izgled sasvim prirodno da zvezde utiču na naše živote dok se okreću oko nas.

Osnovna lekcija koju je čovečanstvo naučilo u poslednjih 400 godina je da su ta drevna shvatanja bila totalno pogrešna. Zemlja ne zauzima posebno mesto u vasioni. Živimo na jednoj sasvim običnoj planeti, jednoj od devet koje kruže oko tipične zvezde koju nazivamo Sunce. A ta zvezda, naše Sunce, samo je jedna među milijardama drugih zvezda rasutih po našoj galaksiji. Čak i cela naša galaksija nije ništa naročito. Samo jedan pogled kroz najmoćnije teleskope otkriva milione sličnih galaksija rasutih beskonačnim dubinama vasione.

Savremena otkrića astronomije i fizike možda na neke ljude deluju depresivno. Po njihovom mišljenju moderna astronomija nas uči da je čovečanstvo skup beznačajnih mikroba prilepljenih za malu stenu koja kruži oko jedne sasvim obične zvezde, negde u jednoj galaksiji kakvih ima na milione u neshvatljivo ogromnoj vasioni.

Ipak, prednost treba dati drugačijem shvatanju. Tačno je to da smo mi samo jedna liliputanska rasa koja neizvesno lebdi u biosferi koja okružuje jednu malu, plavu planetu. Ali mi, ta sićušna stvorenja, zahvaljujući svom ljudskom umu imamo neobičnu sposobnost da ispitujemo i shvatamo sudbinu vasione. Stvarna lekcija moderne astronomije nije da su naša tela beznačajna, nego da je ljudski um moćan.

Do početka XX veka smisao prostora oko nas bio je potpuno nezavisan od pojma vremena. Obični ljudi, naučnici, svi, lako su se snalazili u ovom našem prostoru sastavljenom od tri pravca: napred-nazad, levo-desno i gore-dole, a vreme, vreme je teklo ravnomerno, uvek istim tempom i uvek u istom smeru, od prošlosti ka budućnosti.

Ali, šta su uopšte to prostor i vreme? Svi ljudi ove pojmove koriste svakog dana, ali retko ko se zapita šta oni zapravo predstavljaju, koje je njihovo pravo fizičko značenje. Svima je dobro poznato da sve što se dešava dešava se negde u prostoru, i u nekom vremenskom trenutku. Kroz prostor se krećemo, on je postojao pre nas, i nastaviće da postoji posle nas. Isto tako je i sa vremenom, vreme neprekidno tečne, na istu stranu, istom brzinom.

Na prvi pogled deluje da prostor i vreme nemaju mnogo toga zajedničkog, ali da li je stvarno tako?

Do početka XX i smatralo se da je tako, ali tada je desilo do velike promene u shvatanju ovih fundamentalnih pojmova prirode. Jedan od najvećih umova moderne fizike je sve to promenio, i u fiziku uveo jedan novi pojam koje je objedinio prostor i vreme. Taj nov pojam bio je prostor-vreme. Uvođenjem ovog novog pojma svet oko nas prilično menja svoj izgled – on prestaje da bude trodimenzionalan i postaje četvorodimenzionalan. Istovremeno, pojavljuje se mnogo pitanja na koje treba dati odgovore: Da li se svet sastoji samo od 4 dimenzije nama poznate dimenzije ili ih možda ima još više? Postoji li mogućnost da putujemo unazad kroz vreme? itd ,itd. Ima još mnogo sličnih pitanja, ali teško je sa sigurnošću na njih odgovoriti.

[master29]

Originally Posted by LACKY

Subjektivno je smesno.
Ali objektivno se desava!
A istina je objektivno subjektivna.
Uff! Ajnstajn.
Od kada je nastao čovek posmatra nebo i čudi se onome ?to vidi. Ima li ikakvog smisla ili svrhe u pojavama koje se de?avaju na nebu?

Do pre nekoliko vekova ljudi su verovali da Zemlja miruje u centru vasione, a Sunce, Mesec, zvezde i planete, kru?e oko nas, odajući tako svakodnevnu počast na?em jedinstvenom centralnom polo?aju. Nikakvo čudo ?to su ljudi tada izmislili astrologiju, jer ako mi zauzimamo centralan polo?aj u vasioni onda izgled sasvim prirodno da zvezde utiču na na?e ?ivote dok se okreću oko nas.

Osnovna lekcija koju je čovečanstvo naučilo u poslednjih 400 godina je da su ta drevna shvatanja bila totalno pogre?na. Zemlja ne zauzima posebno mesto u vasioni. ?ivimo na jednoj sasvim običnoj planeti, jednoj od devet koje kru?e oko tipične zvezde koju nazivamo Sunce. A ta zvezda, na?e Sunce, samo je jedna među milijardama drugih zvezda rasutih po na?oj galaksiji. Čak i cela na?a galaksija nije ni?ta naročito. Samo jedan pogled kroz najmoćnije teleskope otkriva milione sličnih galaksija rasutih beskonačnim dubinama vasione.

Savremena otkrića astronomije i fizike mo?da na neke ljude deluju depresivno. Po njihovom mi?ljenju moderna astronomija nas uči da je čovečanstvo skup beznačajnih mikroba prilepljenih za malu stenu koja kru?i oko jedne sasvim obične zvezde, negde u jednoj galaksiji kakvih ima na milione u neshvatljivo ogromnoj vasioni.

Ipak, prednost treba dati drugačijem shvatanju. Tačno je to da smo mi samo jedna liliputanska rasa koja neizvesno lebdi u biosferi koja okru?uje jednu malu, plavu planetu. Ali mi, ta siću?na stvorenja, zahvaljujući svom ljudskom umu imamo neobičnu sposobnost da ispitujemo i shvatamo sudbinu vasione. Stvarna lekcija moderne astronomije nije da su na?a tela beznačajna, nego da je ljudski um moćan.

Do početka XX veka smisao prostora oko nas bio je potpuno nezavisan od pojma vremena. Obični ljudi, naučnici, svi, lako su se snalazili u ovom na?em prostoru sastavljenom od tri pravca: napred-nazad, levo-desno i gore-dole, a vreme, vreme je teklo ravnomerno, uvek istim tempom i uvek u istom smeru, od pro?losti ka budućnosti.

Ali, ?ta su uop?te to prostor i vreme? Svi ljudi ove pojmove koriste svakog dana, ali retko ko se zapita ?ta oni zapravo predstavljaju, koje je njihovo pravo fizičko značenje. Svima je dobro poznato da sve ?to se de?ava de?ava se negde u prostoru, i u nekom vremenskom trenutku. Kroz prostor se krećemo, on je postojao pre nas, i nastaviće da postoji posle nas. Isto tako je i sa vremenom, vreme neprekidno tečne, na istu stranu, istom brzinom.

Na prvi pogled deluje da prostor i vreme nemaju mnogo toga zajedničkog, ali da li je stvarno tako?

Do početka XX i smatralo se da je tako, ali tada je desilo do velike promene u shvatanju ovih fundamentalnih pojmova prirode. Jedan od najvećih umova moderne fizike je sve to promenio, i u fiziku uveo jedan novi pojam koje je objedinio prostor i vreme. Taj nov pojam bio je prostor-vreme. Uvođenjem ovog novog pojma svet oko nas prilično menja svoj izgled ? on prestaje da bude trodimenzionalan i postaje četvorodimenzionalan. Istovremeno, pojavljuje se mnogo pitanja na koje treba dati odgovore: Da li se svet sastoji samo od 4 dimenzije nama poznate dimenzije ili ih mo?da ima jo? vi?e? Postoji li mogućnost da putujemo unazad kroz vreme? itd ,itd. Ima jo? mnogo sličnih pitanja, ali te?ko je sa sigurno?ću na njih odgovoriti.

Postoji i peta dimenzija na Rumskom forumuU threadu za pocetnike"Kako kupiti studio za 100-200e"

[Mogli]

Jeste da tema nije postavljena u odnosu na komponovanje muzike, ali se gledajuci iz tog ugla moze naci neki odgovor. Kaze Djule kako mu ide na ganglije, kad je za ogromnu vecinu publike prva asocijacija na Van Gogh, pesma - "Neko te ima nocas"!Imaju oni mnogo boljih i kvalitetnijih stvari od te, pa bi bilo divno kad bi ih po njima prepoznavali! To hladnim glasom rece Djule za TV, a onda na koncertu, dok upravo izvode tu pesmu, ponesen histerijom publike i on odjednom dobija neku novu energiju... Put do magije jednostavnosti je poplocan komplikovanim plocama...

[LACKY]

I tudjim pesmama.

[eyej]

Kako bi kolege novinari rekli: "Ne postoji los publicitet!"

[LACKY]

Postoji samo losa muzika.