Kotizacija za radijski festival = 1000 eur

[Oggy]

Sve je to istina, ali ja ti iz prve ruke ("ultimativni studio" ) kazem da je to i vise nego istina. Kompozicije koje su ove godine stigle na zrenjaninski festival su bile vise nego :"idi na doradu u taj i taj studio" i da smo se vodili tom logikom, trebali smo presnimiti gotovo ceo festival (a nismo ni jednu). Desi se nekada da nesto fali, sto moze da poboljsa pesmu i onda ide na doradu, uz naravno placanje (sto mi je nekako i logicno), a ako je recimo dobra pesma, a katastrofa aranzman, opet prvo se nudi "domaci" studio (sto mi je takodje logicno), ali ne znam da se desilo (barem u Zrenjaninu) da prica ide tokom: "Ako ne snimis kod Ogija u studiju, ne mozes na festival!". Naravno, ono sto ja radim, ulazi na festival "mimo konkursa" (sto je opet normalno jer ih ja zaduzujem na jos 1000 strana), ali isto tako je mnogo veca verovatnoca da mi kazu pre nego drugima: "Ej, ovo ti nije bas najbolje, ajde to uradi malo drugacije" ili padaju jos teze reci, koje jasno znace da treba da bude bolje, bez obzira sto pesma prolazi.
Tako vazi i za ostale. Naravno, ogranicavam se na Zrenjanin, ali iskreno verujem da nije mnogo drugacije ni na drugim festivalima i licno sumnjam da bi neko ko cuje fantastican aranzman rekao: "OK, ali ti ne valja produkcija, pa to mora da se snimi negde u drugom studiju...".

Oko uzimanja para, smo vec sve rekli. Koliko bi kostalo da dodjes na Nacionalnu TV ili Pink ili sta ti vec ja znam koju TV i kazes ovako: "Znate, ja bih da se reklamiram 3:30 minuta u udarnom terminu i da to isto naknadno pustate barem jos 10 puta narednih mesec ili dva dana".
Sta mislis koliko bi morao da prebrojis novca?
Kupujes gitaru, dajes pare, kupujes pesmu, dajes pare, kupujes reklamu, tudje znanje, afirmaciju... Dajes pare i to je normalno. Rekoh vec da je samo pitanje sta ti se od tih para vrati, ali opet, ti nikome ne mozes zabraniti da daje pare... Ni u jednom poslu ti nemas cvrstih garancija da ce ti se ulog vratiti, pa tako ni u ovom. Ipak, postoji termin "dugorocno ulaganje" koji pocnes da kapiras posle nekoliko godina kada shvatis da ti se vraca ono sto si ulozio pre 10 godina.
Imam jak utisak da se nismo jos potpuno odvojili od SFRJ sindroma gde je sve bilo za "dzabe", pa smo videli koliko nas je na kraju kostalo. Mnogo je postenije ici u korak sa svojim mogucnostima i placati svoje cehove redovno, prostirati se onoliko kolike su ti mogucnosti i gledati da budes sve bolji, a uspeh, novac i sve ostalo sto uz to ide, jednog dana moze, a ne mora da dodje, ali onda sigurno znas da si uradio sve sto je bilo u tvojim mogucnostima.
Jos jednom kazem, niko nece okrenuti glavu ako pred sobom ima veliki talenat jer je svima u interesu da uloze u nekoga ko ce im posle biti veliki posao. Na zalost, talenti ne rastu na svakom cosku, pa samim tim i broj kompromisa te vrste je veoma mali. Sa druge strane imas ljude koji pokusavaju da te ubede da to jesu kolicinom novca koji broje u jedinici vremena, pa zasto bi im uskratio tu zivotnu radost?