Prvi sajt sa demo snimcima VST instrumenata: myVST.com

[Nele]

kol'ko kosta blofeld odlican je, ima mnogo mocnu matematiku, to mi se izuzetno dopalo
izvini djanswer, na off-u

[Djanswer]

Sećam se, be?e to pre dosta godina kada sam kupio Virus C (tek se pojavio).
Biću iskren nisam se puno dru?io sa spravama pre toga, kupio sam ga jer smo kum (muzičar) i ja radili neku muziku za TV reklamu i pozajmili smo Virus B i odu?evili se.

Od tih para i jo? malo kupio sam Virus C rack. Sme?no je to ?to nisam imao ni klavijaturu kada mi je do?la sprava. S obzirom da nisam znao da sviram, kao ni sada, u?ivao sam u zvukovima koji su bili tako masni da su me terali da ubrzano učim ACID, kasnije Cubase.

Organizacija zvukova u Virusu je bila katastrofa, trebalo mi je dosta vremena dok nisam napravi dobru organizaciju kako bi se brzo dolazio do ?eljenih zvukova (sličnu podelu sam napravio i na sajtu). Stvari koje ste čuli većinom su napravljene sa virusom.

Virus nikada nisam potpuno ukrotio i uvek mi je trabalo dosta vremena samo da krenem. Čekao sam dosta vremena da se pojave VST-i koji mogu da pariraju Virusu i kada se to desilo poklonio sam ga kumu jer on obo?ava hardver.

S obzirom da nisam ovisnik ,,pravih'' sintisajzera uvek sam se pitao, zar nije ,,bolje'' dati 400 eura za npr. Omnispheru nego 1000 i vi?e za ,,pravu'' spravu. Polemika oko toga se jo? uvek vodi između mene i kuma ali mislim da on polako posustaje.

Voleo bih da mi neko objasni u čemu je stvarna razlika zvuka koji se stvara u ,,pravom'' sintiju i na PC-u, ne uzimajući u obzir muzičku karticu, konvretere i sl. samo generisanje zvuka.

[Mika Technika]

Originally Posted by Nele

kol'ko kosta blofeld odlican je, ima mnogo mocnu matematiku, to mi se izuzetno dopalo
izvini djanswer, na off-u

36.042 dinara

[Nele]

Originally Posted by Mika Technika

36.042 dinara

E to je bas povoljno, cena kao jedan malo skuplji VST
.
djanswer>

Eto, to je i mene privuklo, prvu spravu sam kupio sredinom 90-ih proslog veka
uzzivao sam u stvaranju novih zvukova od nule. Silni elefoi, envelope i ostala matematika mrzelo me da citam, pa sam sve 'nabadao' u editoru koji je bio u pocetku opsti haos za snalazzenje, ali vremenom sam ga savladao i lagano pravio zvuke 'koje sam sanjao' sa manje ili vise uspeha. Kasnije su dosli multi lejeri (aka lupovi, kompleksni stringovi) .. Vezano za lupove, nikada nisam bio pobornik gotovih lup-semplova koji ti jednostavno 'preotmu' stvar koju pravis, svojom prepoznatljivoscu, isto vazzi i za semplove. Zar nije lepse napreaviti boju koju niko nema? Uostalom cemu i sluzze te silne i skupe aparature, ko ne uzziva u stvaranju novih zvukova a voli da svirka, tu je neki predefinisani aranzzer (sa slotovima za dodatne boje).

Eto i ja odavo razmisljam gde je razlika izmedju VST-a i npr. analognog sinta
najveci nedostaci virtualnog sintisajzera u odnosu na 'hardverski' su klok, latencija, D/A konverzija, struja i jos mnogo toga. Idealno bi bilo da je zvucna kartica u racunaru (latencija) ali je problem sto racunar pravi mnoogo sumova sam po sebi. Spoljna je zvucno mnogo bolje resenje, ali je problem u latenciji i tako u krug

[kejkz]

Postoji dosta razlika izmedju hardverskih i softverskih instrumenata, bar kada je u pitanju ono sto ih cini, a to su DSP funkcije. Softver u hardverskim sintevima je programiran tako da koristi mogucnosti koje mu nudi DSP chip koji je u njega ugradjen, sve funkcije su pisane u specijalnim jezicima za taj DSP chip, koji manje ili vise podsecaju na asembler. Kod koji nastaje obicno je izuzetno efikasan, posto koristi sve mogucnosti koje mu daju registri i memorija DSP chipa. Kasnjenje je malo, ide od 4 do 12 ms. Obicno se koristi fiksna 48bit aritmetika za proracune, mada mislim da ima i drugih vrsta proracuna.

softverski instrumenti za DSP koriste snagu procesora i programiraju se obicno u c, c++ i asembleru, mada ima dosta primera koji su radjeni u delphiu i pascalu. Interfejsi se posebno programiraju, i tu je izbor jezika ili frameworka nebitan. Latenca zavisi od standarda koji se koristi (VST, AU, DX, RTAS) i od operativnog sistema i drajvera napisanih za hardver koji se koristi za I/O. Proracuni se interno obicno vrse na 32bit float ili u novije vrema na 64bit-a

Osnovna razlika se pre svega ogleda u efikasnosti. DSP chip ce na manjem taktu uvek biti efikasniji od CPU-a kompjutera, zato sto osim DSP funkcija u njemu nema niceg drugog. Procesori kompjutera nisu narocito pravljeni da imaju ove funkcije, zato koriste pre svega svoju sirovu snagu za preracunavanje. Danas su CPU-i izuzetno mocni i mogu poterati desetine hiljada DSP operacija po ciklusu procesora, te su zbog toga otvoreniji za nove funkcije, koje se mogu prosto doneti samo sa drugim plaginom, odnosno, programom. DSP je sa te strane zatvoreniji, i kada je jednom isprogramiran, sve funkcije su u njemu, i ne moraju, niti se mogu menjati tek tako.

Sto se tice drugih razlika, one su prilicno jasne. Kompjuter koristi bilo koju audio kartu za reprodukciju, od njenog kvaliteta konverzije i kloka ce zavisiti ono sto korisnik cuje. Kod hardvera, oko toga nema toliko bojazni, posto je sve vec ugradjeno, a obicno se koriste komponente solidnog kvaliteta. U stvari, audio hardver u obliku sintisajzera mozete gledati kao dedicated kompjuter stvoren samo za jednu namenu. Klasican PC ili bilo koji drugi kompjuter je multifunkcionalna sprava, kod koje je obrada zvuka samo jedan od procesa koji se na njemu mogu izvrsavati u gotovo realnom vremenu na novijom OS-ovima. I hardverske sprave imaju svoj OS, samo sto je on opet dosta kompaktniji.

Razlike izmedju analognih i digitalnih sprava su sasvim druga tema.

[Djanswer]

Zadovoljan i zahvalan na odgovoru!

[Nele]

lepo si se izigr'o sa Cygnusom

dz VSTovi String Theory, Rez, The Element of Surprise, Texture, Motion

mozda se nekom dopadnu, ja ih jos nisam stigao probati

http://www.ugoaudio.com/

Strucno objasnjenje od Kejkz-a