PRESONUS Firepod - 96KHZ "malo sutra"

[Arthur]

bota druže, svi pričate istu priču, jedino si ti pogrešno shvatio čovekov post. Lepo si ga kvotovao, a nisi ponovo pročitao. Nigde nije rekao da imamo 2 tačke po sekundi. Nije rekao ni po periodi (što je tačno), samo je rekao "2 tačke". I tu je cela zabuna.

E sad malo činjenice :

sa 44100 se zaista lupaju 2 tačke po periodi signala 22050Hz, i to je činjenica. Kao posledica ovog, frekvencija od 5512 se zaista opisuje samo sa osam tačaka po periodi. To definitivno jeste dovoljno da se zvuk lepo opiše, samo je takođe činjenica da se sa 16 (88.2kHz sampling rate) ili 32 (176.4kHz sampling rate) tačke ta ista frekvencija još lepše i vernije opisuje, mnogo vernije originalno, analognom tj prirodnom obliku tog zvuka. I to ne da se čuje na iole ozbiljnijem kućnom setupu, nego niste svesni.
Ovo je slovo zakona, i ko se protivi, banovaću ga zbog gluposti.

dalje,
druga bitna okolnost je što kad semplujete na 44.1kHz, anti-aliasing filter vrši low-pass na tih 22.050kHz. Zašto on to radi - zato što bi signal koji je višlje frekvencije od tog da uđe direktno u konverter, napravio digitalnu smetnju frekvencije otprilike one frekvencije za koliko je on višlji od 22.050. E sad, to je mesto koje može da vas buni, pa ako neko nije skontao nek kuka, potrudiću se više. To je pojava slična onoj u video svetu kad propeler koji se vrti brže od framerate-a kamere krene zapravo da se vrti unazad proporcionalnom brzinom.
E sad, naravno, anti-aliasing filter je tu da to spreči sečenjem svih frekvencija van željenog opsega. U slučaju 44100, to je iznad 22050, u slučaju 88200 to je na 44100, i tako dalje, primetićete da proporcionalno rastu frekvencije koje "dolaze u obzir" za semplovanje, što je sample rate viši. Praktično, ovo znači da kad snimate i reprodukujete 96khz sampling rate, vaš konverter proizvodi zvuk daleko od čujnog spektra. Što nimalo ne smeta, već samo pomaže da se željeni deo, tojest, čujni spektar, čuje bez smetnji. Da ne pominjem činjenicu da nijedan filter na svetu nije savršeno ravan (pod uglom od savršenih 90 stepeni), što znači da ovaj koji seče na 22050 (u slučaju 44.100 sampling rate-a), definitivno utiče u određenoj meri i na kraj čujnog spektra. Kad taj filter seče na 44100 (u slučaju 88200Hz sample rate-a), zabole nas što on malo kači i ispod, to je daleko od čujnog spektra.
Dakle, to su dve osnovne prednosti viših sampling rateova, i svi vi što mislite da ste pametni i da je ceo inženjerski svet, koji se godinama lomio i potrošio ogromne pare na razvoj ad-da konverzije viših sample rate-a, da su oni budale i da ne znaju da je 44.100 "sasvim dovoljno", e, slobodno se terajte u vražju mater.
Toliko o sample rate-u.

Sad da Maxu i ostalim pojasnim bit depth :
Ova cela priča sa samplerateovima nema veze sa bitažom. Bitaža je druga osa na funckiji zvuka, dinamička komponenta. Zamisli da nje nema, zvuk bi bio jedna ravna linija, sa gomilom tačkica u istoj liniji. Broj tih tačkica zavisi od samplerate-a.
Dakle, druga osa, ona koja određuje amplitudu, tojest dinamičku vrednost sample-a, je dinamika, i ona zavisi od bit depth-a. Jedan bit digitalnog zapisa opisuje 6dB dinamičkog opsega (između digitalnog klipa, i praga šuma). 16tobitni zapis opisuje dakle 96dB dinamičkog opsega, dok 24bita opisuje 144dB dinamike, što je više nego što postojeća tehnika može da postigne, barem za tracking. Ova priča pada u vodu kada je digitalno sabiranje u pitanju, jer onda zbog pokraćivanja decimala, sabirnica mora da radi na više od 24bita, zapravo što više to bolje.
Dakle, ako imaš 16 bita, semplovi će se kvantizovati po vertikali u krupnije "fijoke", konverter ima manje izbora da mu da vrednost bližu realnosti. Ovde stvar počinju da liče na sample rate priču, što više bita, to će konverter realnije opisati dinamičku komponentu zvuka. Ako imaš 24 bita, on će pakovati vrednosti dinamike (vertikale funkcije zvuka) u više pozicija nego u 16, čime će zvuk biti realniji, i dalji od šuma.
Eto toliko.
Ako neko nešto nije skontao, slobodno nek pita, ali jebaću mater svakom ko ponovo kaže da neko lupeta a nije ni shvatio šta je napisano.

[psionic]

Originally Posted by Arthur

bota druže, svi pričate istu priču, jedino si ti pogrešno shvatio čovekov post. Lepo si ga kvotovao, a nisi ponovo pročitao. Nigde nije rekao da imamo 2 tačke po sekundi. Nije rekao ni po periodi (što je tačno), samo je rekao "2 tačke". I tu je cela zabuna.

E sad malo činjenice :

sa 44100 se zaista lupaju 2 tačke po periodi signala 22050Hz, i to je činjenica. Kao posledica ovog, frekvencija od 5512 se zaista opisuje samo sa osam tačaka po periodi. To definitivno jeste dovoljno da se zvuk lepo opiše, samo je takođe činjenica da se sa 16 (88.2kHz sampling rate) ili 32 (176.4kHz sampling rate) tačke ta ista frekvencija još lepše i vernije opisuje, mnogo vernije originalno, analognom tj prirodnom obliku tog zvuka. I to ne da se čuje na iole ozbiljnijem kućnom setupu, nego niste svesni...

Odlicno opisano... Svaka cast Arture, ja bih pisao na 75 strana, samo da bih rekao isto to

Pa nije moguce da se uopste raspravlja o ovome (?)
Dobro, i ja sam uletao u rasprave sa nekim pogresnim polazistima, ali kada sam procitao svoj post 2 puta, video sam da nema mnogo smisla. Bitno mi je bilo da u vatri rasprave dokazem da sam u pravu, zanemarujuci cak i cinjenice koje znam i sam (na primer kad sam se raspravljao sa boggyjem oko kablova za pojacalo - poceo sam da bulaznim gluposti koje nemaju veze s mozgom, a znam da nemaju - zasto sam ih onda rekao ?)

Da bi se ovo shvatilo potrebno je predznanje o tome npr. sta je i kako izgleda sinusna funkcija. Problem je ovde sto covek ne kapira da u frekvenciji od 44100Hz, jednom u 1 / 44100 delu sekunde, sinusoida napravi punu periodu. A konvertor koji sempluje jednom u 44100 delu sekunde, uspe samo jedan isecak da napravi za celu periodu. Dva za duplo manju i tako dalje... Jer se perioda zavrsi cela, pre nego sto spori konvertor dobije sansu da sempluje ponovo. i da, kljucna stvar:

A-D konverzija - konvertor od 44100 sempluje [f(x)=dx/dt, gde t tezi nuli, ustvari 1/44100, jel oces bre i integrale da ti izvlacim ] samo jedan naponski nivo u vremenu od 1/44100 sekunde [niza matematika - ako za 1 sekund napravi 44100 isecaka, koliko ce vremena trebati za jedan isecak? 1/44100, jel tako?] i pretvara ga u digitalnu 16 bitnu ili 24 bitnu vrednost. Od isecaka na kraju pravi ponovo funkciju na izlazu D-A konverzija (integral od F(x)dx)

Obavestenje: Ovo sa integralima je bila sala...

Uh, ovo je bolelo



Uostalom uzmi Sound Forge. New file -> 44100 Hz. Daj mu da generise sinusoidu od 22050 Hz u trajanju od koliko hoces. Zumiraj i pogledaj kakvu je on sinusoidu iscrtao. Isto uradi sa nizom frekvencijom. Shvatices da, sto je niza frekvencija, ima vise informacije da se vernije prikaze trazeni oblik. A onda stavi new file - pa mu daj npr. 192000 Hz. Videces razliku VIZUELNO. O slusanju necu nista da govorim.

Jasno mi je sada kako je izgledala moja diskusija o reverbima... Ali ne bih sad o tome

[Arthur]

jebiga, nevolja je sa ljudima što su više skloni verovanju nego razmišljanju, a pre svega slušanju.
Juče me je drugar pokušao ubediti da 2 fajla koja se kontrafazno ponište, nisu isti. Kaže, jesu tehnički, al nisu zvučni. Žao mi bilo dečka, super mi je drug, i odličan snimatelj, al sam se zabrinuo.

[SumAnuT]

Vidim citaju se skripte sa VETS-a

Imate dosta objasnjenja o ovome na netu i Artur je lepo objasnio osnove, ali hteo bih da naglasim prakticni smisao bitaze.

Ljudsko uho cuje logaritamski (sva cula su nam logaritamska, a ne linearna), pa je zbog toga kao merna jedinica za zvuk uzet decibel koji je logaritamska velicina. Da skratim pricu umesto da cujemo pojacanje zvuka u fazonu 1,2,3,4,5,6 mi cujemo 1,2,4,16,128 ... Svako pojacanje zvuka za 3 dB, mi cujemo kao da je zvuk duplo glasniji. Dakle ako je SPL (sound pressure level) koji je linearan, recimo 100 Paskala, imamo, lupam, 25 dB. Ako je zvuk 200 Pa, imamo 28 dB.

Gnjavim vas sa ovim jer kada snimate, veoma je bitno da sniamte najglasnije sto mozete, a da izbegnete klipovanje, jer u poslednjem (najvisem) bitu, a svaki bit je kao sto Artur rece po 6 dB prilikom seplovanja, vam lezi i do cetiri puta glasniji signal. nije toliko bitna sama glasnoca, jer vi zvuk mozete i kasnije pojacati, ali je njegova dinamika bitna (odnos izmedju najtiseg i najglasnijeg zvuka). Moze se naravno i dinamika popravljati expanderima i slicnim spravama, ali zasto to raditi kada se sve moze snimiti kako treba jos na licu mesta.

[lesha]

Originally Posted by SumAnuT

Ljudsko uho cuje logaritamski (sva cula su nam logaritamska, a ne linearna), pa je zbog toga kao merna jedinica za zvuk uzet decibel koji je logaritamska velicina. Da skratim pricu umesto da cujemo pojacanje zvuka u fazonu 1,2,3,4,5,6 mi cujemo 1,2,4,16,128 ... Svako pojacanje zvuka za 3 dB, mi cujemo kao da je zvuk duplo glasniji. Dakle ako je SPL (sound pressure level) koji je linearan, recimo 100 Paskala, imamo, lupam, 25 dB. Ako je zvuk 200 Pa, imamo 28 dB.

nisi potpuno u pravu.. jacina se razlikuje od primene.
http://www.ews64.com/mcdecibels.html

[SumAnuT]

Originally Posted by lesha

nisi potpuno u pravu.. jacina se razlikuje od primene.
http://www.ews64.com/mcdecibels.html

Hvala, nisam znao za ovo.

Dakle ti pragovi od 6 dB u digitalnom domenu su ustvari 3 dB akustickih decibela. Tako je jos lakse za razumeti, svaki sledeci prag pri digitalizovanju je duplo glasniji, tako da pazite kojim nivoom snimate

[boggy]

Originally Posted by lesha

nisi potpuno u pravu.. jacina se razlikuje od primene.
http://www.ews64.com/mcdecibels.html

Netacna je formulacija decibela za snagu, na toj strani.
treba da pise 10*log(2*P/P)=3dB
Ako sa P oznacavamo snagu i ako je recimo P=V*V/R

pozdrav

bogi

[SumAnuT]

Originally Posted by Arthur

jebiga, nevolja je sa ljudima što su više skloni verovanju nego razmišljanju, a pre svega slušanju.
Juče me je drugar pokušao ubediti da 2 fajla koja se kontrafazno ponište, nisu isti. Kaže, jesu tehnički, al nisu zvučni. Žao mi bilo dečka, super mi je drug, i odličan snimatelj, al sam se zabrinuo.

Cudo ga nisi banovao iz zivota

[psionic]

Originally Posted by psionic

Uostalom uzmi Sound Forge. New file -> 44100 Hz. Daj mu da generise sinusoidu od 22050 Hz u trajanju od koliko hoces. Zumiraj i pogledaj kakvu je on sinusoidu iscrtao. Isto uradi sa nizom frekvencijom. Shvatices da, sto je niza frekvencija, ima vise informacije da se vernije prikaze trazeni oblik. A onda stavi new file - pa mu daj npr. 192000 Hz. Videces razliku VIZUELNO

Sto niko nece da proba ovo ? Dobicete lep pralktican prikaz svega sta se desava u samom procesu digitalizacije. Ne morate da generisete signal unutar SForgea, mozete ga uvesti iz spoljnog generatora. Ovde mozda necete videti ucinak antialiasing filtra, ali cete lepo videti sta je sustina. Kako izgleda dobijeni signal, sta se desi ako je frekvencija 2x, 3x, mozete cak da uradite sweep od 20Hz-20KHz i videti kako sve samplerate i bit depth uticu.

Sto se tice vise uglova gledanja... Elektronika je prilicno ogranicena oblast i moze se posmatrati samo iz jednog ugla. Sada je znanje svima dostupno, cak i da znate nesto i da ste 1000% sigurni u to, nista vas ne kosta da odete na wikipediju npr i da vidite da sluuucajno niste ziveli u zabludi.

Eto, a sto se tice same teme: kako bre sve radi u 48KHz na Presonusu ??? Ja htedoh da uzmem tu kartu za sebe kuci - pa onda ne bi smeli da je prodaju, mislim kakva korist sto su stavljali konv. na 96KHz, ako je to potpuno neprimenjivo? A mozda je doticni gospodin merio zvuk preko DirectSound Drajvera ?

[SumAnuT]

Kako nece, ja sam tako i odgonetnuo ovo za 22050
Blenuo u sf i menjao frekvencije dok nisam skapirao