Zasto "iste" stvari zvuce "razlicito"?

[boggy]

Evo, paki, kondenzatori... nadjoh link...

http://www.elecdesign.com/Articles/A...166/13166.html

Rec je o Bob Pease-u, veoma starom inzenjeru firme National Semiconductors, kome povelikim delom mozemo da zahvalimo sto su analogni cipovi danas barem ovakvi kakvi jesu... bolji ili losiji, potpuno je svejedno. Mislim... "poveliki deo" u smislu jednog prosecnog inzenjera (nebitno je da li je Dr. Mr.... po mom misljenju, inzenjer i nije skolska titula... to je pre delatnost... zanat...)

Evo slicice matorog Bob Pease-a:




Prica se o "obicnim" kondenzatorima i otpornicima... onoliko "prizemno" koliko je pisac clanka uspeo... takodje prica ima jasan marketinski cilj (novi chip, koji nema preterane veze sa sustinom price), i naravno, prica je uz uvek prisutnu opasku i frazu "da li to iko cuje (ako ne cujem ja!) i da li je to ikome bitno..."... cime se izbegava potencijaln osuda cele price, od strane vecine koja ove pojave ne cuje, a najcesce ih ni ne zanima iskreno... i koja odbija da prihvati cinjenicu da neki to mogu...

Naravno, jasna je i namera u promovisanju novog Nacionalovog audio chipa... ali... hm... pricom o kondenzatoru koji se "ponasa cudno" .... i da se razlike izmedju kondenzatora ne mogu cuti ako je "dizajn dobar" itd... su vec neko drugo svetlo koje osvetljava ovu nasu pricu...

Bobovoj prici sam pokusao da pridjem iz nekog drugacijeg ugla gledanja od "standardnog".... poznajuci ljude iz vase delatnosti koji odlicno cuju (i verujem im da cuju), i poznajuci svoju delatnost onoliko koliko sam trenutno u stanju...

ima toga jos... otom, potom...

pozdrav

bogi

p.s. inace, prica/test potencijalno (po nekom mom "subjektivnom osecaju") objasnjava pojavu razlicitog subjektivnog dozivljaja bassa na "istim" pojacalima u zavisnosti od tipa kondenzatora u napajanju, recimo problem "gusenja" i "tananosti" odnosno "neuverljivosti" bassa na istim zvucnicima i istim pojacalima uz kondenzatore iste ukupne vrednosti ali razlicitog tipa/proizvodjaca.... te razlike nisam siguran da mogu da cujem, ali razlike izmedju bassova na istim zvucnicima a sasvim razlicitim pojacalima... sam uspeo da cujem... i isto kao i ti paki, mogu da kazem da to samo "nagluv" ne moze da cuje... mada bi se ipak suzdrzao od toga.... jer je ipak preterivanje... cak i ako sam ja, "nagluv" u smislu muzike i muzicke produkcije.... nekakav "kriterijum uporedjivanja"

["7"]

Meni samo jedna stvar nije jasna. Dakle ako izuzmemo razliku u komponentama (napajanje, ploca...) jer se test odvija na istoj masini (znaci sve komponente su iste), a programeri kazu da ova dva programa imaju isti engine (isto sumiraju), da li moze stvarno doci do razlike u finalnom snimku? I da li onda to znaci da recimo Cubase svaki put ima malo razlicit rezultat sumiranja (pricam o sumiranju uvek istog projekta)? Ili do razlike dolazi pri DA konverziji koja mozda (iako je isti konvertor) ne funkcionise uvek potpuno isto?
Nisam se bavio ovim uopste, pa ako nesto glupo pitam... svejedno dajte neko misljenje


@Shiva:
Mozes li malo da objasnis na sta si mislio kad si rekao da materija ne postoji i da je to naucna cinjenica? Onako me interesuje i nema veze sa tvojom raspravom sa Dushanom

Pozz

[boggy]

Originally Posted by "7"

Meni samo jedna stvar nije jasna. Dakle ako izuzmemo razliku u komponentama (napajanje, ploca...) jer se test odvija na istoj masini (znaci sve komponente su iste), a programeri kazu da ova dva programa imaju isti engine (isto sumiraju), da li moze stvarno doci do razlike u finalnom snimku? I da li onda to znaci da recimo Cubase svaki put ima malo razlicit rezultat sumiranja (pricam o sumiranju uvek istog projekta)? Ili do razlike dolazi pri DA konverziji koja mozda (iako je isti konvertor) ne funkcionise uvek potpuno isto?
Nisam se bavio ovim uopste, pa ako nesto glupo pitam... svejedno dajte neko misljenje
............
Pozz

Verovatno D/A konvertor, mislim da je najosetljiviji, u najvecem broju slucajeva... (mada to ne mora da ima veze sa onim sto ti je otislo na snimak... ako ostaje digitalan... to si samo cuo i mislis da ti je na snimku... vrlo grubo receno.... jer DAC moze uticati na tvoj utisak... isto kao pojacalo, zvucnici i akustika prostorije...)

DA konverzija, sama po sebi, nije uopste digitalan (ajd... ako cemo po vasem "shvatanju"... apsolutno tacan i "bezgresan") proces.

D/A konvertor dobija digitalnu informaciju, cija je vrednost srazmerna analognoj velicini (struja ili napon, zavisi od tipa i nacina rada DAC chipa).

D/A konvertor generise tu analgnu velicinu koliko god moze tacnije na osnovu:

1. digitalne informacije koju je dobio od "nekoga",

i na osnovu dve POTPUNO ANALOGNE velicine (pojave, ako tako lepse zvuci)...:

1. napon (fizicka velicina)
2. vreme (fizicka velicina)

Napon:

To je takozvani Vref na DAC chipu, odnosno REFERENTNI NAPON, koji recimo moze biti 2.5V... samo navodim red velicine... na osnovu tog napona, DAC chip formira neki svoj "osecaj" kolika bi to mogla biti vrednost jednog digitalnog "bita" u digitalnoj informaciji (vrlo pojednostavljeno pricam)

Napon na tom pinu (VREF) na chipu, se, recimo, dodatno filtrira, i cak se i mora paziti kako se dovlace bakarne veze na ploci do tih pinova... itd... zahteva prilicnu paznju (ups... kazem zahteva... ne kazem da SVI paze, zaboga, daleko smo od toga!!!)

Ako se to ne uradi... kako valja... sasvim je logicno da ce vasa "nepogresiva" digitalna informacija imati ugradjenu dodatnu "bruku" na tom referentnom naponu ako takva (bruka) postoji... jer nesto sto mora biti referentno... pocne da "pevusi" u ritmu bruma i suma na tom mestu... pod uslovom da se konvertor ne uradi kako valja...

Pored ovog napona, postoji i napon napajanja analognog dela DA chipa... koji opet zahteva posebnu paznju... jer postoji jos puno analognih segmenata prilicno osetljivih na ovaj napon napajanja... i to se moze cuti... vise ili manje...

"Vreme":

"Vreme" je takt... clock... kako hocete... prenosi se vec pomenutim naponom... opet neki napon nosi informaciju o vremenu, da bi ideja digitalnog audia bila realnost....

ima mnogo raznih nacina da se "ispegla" jitter pre trenutka kada popravke vise nema... pitanje je koji je od njih svemoguc i koji daje najbolje rezultate... Dan Lavry je dosta obradjivao tu tematiku u svojim white papers... mada ja u njima nisam nasao nista revolucionarno, sto u digitalnim telekomunikacijama ne postoji zadnjih par desetina godina...

dok imate "tacnu" digitalnu informaciju... i dok niste omanuli u tacnoj frekvenciji semplovanja... postoji sansa da se jitter... jos uvek ispegla... da li to konstruktori rade... neki da... neki ne... kako ko zna, kako je ko placen, itd....

Jitter - odnosno brza periodicna greska kod vremenskog trenutka kada se sempl treba pretvoriti iz digitalnog u analogni i poslati u zicu... pojacalo... zvucnik... usi... Nastaje najvise usled varijacije napona napajanja na samim pojedinacnim cipovima koji se bave tranzicijom tog takta i temperaturnih promena na cipovima uzrokovanih kojekakvim razlozima...


Kada sve ovo uzmemo u obzir... i kada se neko resi da ne "podrazumeva" i ne "spekulise", nego da se realno pozabavi sa problematikom, onda se dodje za neko vreme i do nekih rezultata... dobiju se odgovori na neka pitanja, na neka se ne dobiju, a postave se jos neka druga pitanja... i tako u krug...

pozdrav

bogi

[SHIVA]

Originally Posted by "7"

@Shiva:
Mozes li malo da objasnis na sta si mislio kad si rekao da materija ne postoji i da je to naucna cinjenica? Onako me interesuje i nema veze sa tvojom raspravom sa Dushanom
Pozz

Nisam siguran mogu li to bash jako skratiti, ali mogu pokushati.

Do "nedavno" se vjerovalo da se materija sastoji od atoma, a atomi od jezgre, elektrona i njihovih "omotacha". Elektroni ipak ne kruzhe oko jezgre vech se vrlo brzo pojavljuju i nestaju, a unutar atoma oko 98% "prostora" je prazno. Za jezgru atoma se vjerovalo da je "chvrsta", ali na kraju se ispostavilo da je i ona "iznutra" shuplja. Moderna fizika materiju opisuje kao oscilirajuche polje, a razlichiti elementi osciliraju na razlichitim frekvencijama. Polja koja osciliraju na visokim frekvencijama djelovat che kao chvrsta materija u odnosu na polja s niskom frekvencijom osciliranja.

Izgleda da zhivimo u veeeeelikom analognom sintisajzeru

[HeatMan]

hahahah... al si ti nachitan, choveche.. jesi to pokupio s faxa ili chitash readers digest? btw, skoro je dokazano da su i sami protoni i elektroni sastavljeni od josh nekih manjih chestica... i ako materija ne postoji (shto bih mogao da se slozim sa tobom, jer je to nauchna izmishljotina radi laksheg definisanja prostora - kao shto i vreme ne postoji) kako su shvedski nauchnici stvorili antimateriju u kontrolisanom prostoru? tachnije "svetlost" obrnutog nalektrisanja od ovog za koje mi znamo.. i kad su uperili jedan top ka drugom, (e- na e+) doshlo je do ogromnog oslobadjanja gamma talasa... shto opet na neki nachin mora da se definishe.. stoga su to nazvali materijom, poshto po definiciji se ona ne gasi, samo menja oblike.. aha?

[SHIVA]

Naravno da nema materije. Te sitnije chestice su barioni, mezoni, kvarkovi, fermioni, leptoni, bozoni... i medju njima ne djeluje Newton-ova fizika. Smijeshno... na nekom najnizhem fizichkom temelju svemirom upravljaju privlachnost, sharm i spin

btw: nisam ishao na fax ali jako volim chitat. Pred 6 godina sam uzeo ADSL zbog download-a dokumentaraca, a danas mi je Google video jedan od boljih prijatelja.

[SumAnuT]

Odakle sad da se pojavljuju i nestaju?

Daj neki Google video?

[Arthur]

iz antimaterije i nazad u nju.
kao nash prijatelj m@d@fak

[SHIVA]

Originally Posted by SumAnuT

Odakle sad da se pojavljuju i nestaju?

Daj neki Google video?

Ne znam tochno koji od dokumentaraca obradjuje tu temu... to je dosta star podatak i spada u "opche" proshireno znanje

Model atoma koi se uglavnom koristi u edukativne svrhe sugerira da se elektroni vrte oko jezgre u nekakvim orbitama pomalo nalik na planetarne orbite u sunchevom sustavu, no to je vrlo pojednostavljen i adaptiran model. Upravo zahvaljujuchi elektronima otkrivena je kvantna sprega... elektroni su istovremeno na vishe mjesta... zapravo uvijek su svugdje

Pogledaj "What the bleep do we know about quantum mechanics" ako vech nisi (ima ga na Google videu).

[paki]

.....