Izgubljen - instrumental

[loclso]

Muzzy,

To je bio prijateljski drugi par usiju. Daj na se.

Ja nemam problem da, kad odsviram nesto sto mi se svidi, prvo pitam okruzenje koga sam skinuo. To je sasvim normalno, nismo odrasli u gluvoj sobi. Zapanjujuce je sta sve odzvanja ljudima u usima. Skapirao sam da cak oponasam i savremenu elektronsku muziku.

Takodje, ako uopste prihvatis da 'mozda' zvucis kao Satriani, i mozda probas da se oslobodis tog 'mozda' uticaja, za pocetak bih predlozio da pobegnes od tog karakteristicnog tona. Sebe sam uhvatio da, kada nadjem neciji (neretko bas njegov) ton, pocinjem da sviram njegovim stilom. Cak bih zamenio i magnete na gitari, ako treba (-..


Psonic,

Apropo
'@svim gitaristima - pa gitara je gitara, moze da se pusti i kroz ves masinu, ali i to je vec neko uradio pa nece zvucati kao satriani nego kao neki zzz svejedno, sve price o gitari su vec ispricane - tesko da moze da se dobije neka nova boja a da zvuci ok i tako dalje a da nije necija kopija - isto i za stil svirke mislim.'
Ovo, toliko puta cuto, ulazi u jednu filozofiju besmisla (sve je vec odsvirano, sve je vec naslikano, sve je vec napisano, sve je vec ispricano, sve su seke...) koja ne bi trebalo da je bliska ljudima koji se bave umetnoscu, jer cemu onda sve?

Ipak bih taj stav ostavio kao opravdanje za komercijalu, pogledaj koliko novog se desilo poslednjih 20Y (-;

Pozdravi