Jarre-ov mauzolej

[milos]

Originally Posted by slowstar

Milose, slazem se sa tobom uglavnom, ali ipak mislim da je covek, tj. muzicar, kompozitor (ako se to racuna pod "covek") taj koji treba da "udahne dusu" svoj toj skalameriji, pa bila ona analogna ili digitalna, a dobro se secam koliko su mi duse "pojeli" ti analogci (MOOG ARP OBERHEIM pa i ROLAND donekle)
sa stimovanjem, malom ili nikakvom polifonijom, nedostatkom "pamcenja" patcheva i tako dalje, a o kvarovima i cudnom ponasanju, tzv "vesticama" da i ne govorim.
Moram da ti priznam da mi je najzalije u zivotu sto nemam Jupiter 8, a ostalo sam lako "prezalio" pa cak i moj ljubljeni ARP Odyssey, koji sam svojevremeno mnogo, mnogo voleo (onaj sa dugmetom, ne kasniji sa PPC kontrolerom)mada mi on uglavnom nije pravio probleme za razliku od MOOGa i OBERHEIMa koji me izludese potpuno...

Ma razumem te i ja , od prednosti analoga mozes da izdvojis jedinstven zvuk i fizicki interfejs a mana ima 3 puta toliko i treba da stoji na svakom sintu sticker "samo za mazohiste" ....
Ima tu neke lepote kada radis svoj patch od nule ili makar oblikujes zvuk po svojoj zelji ....
Tesko mogu da zamislim npr. Vangelisa na modularu iako ima u kolekciji Arp 2500(ajd dobro on nema klasicne patchchords ali je ipak modular) i Moog System 55 ...
Covek se dostao drzao preseta sa CS80, Roland VP330,kasnije i rompleri tipa Korg 01w,JD 800 ....
Da se razvoj analognih sintova zadrzao na modularima, imam utisak da bi Vangelis presao na orgulje i da bi se opasno priblizio Bachu u tom domenu