Quote:
Originally Posted by Igor
S tezom da je turbo idiotarluk ovde nadvladao, pobedio, i tome sl. složiæe se samo oni koji se nisu ni potrudili da istraže postoji li neka prièa mimo te, medijski plasirane, i marketinški "bustovane".
Naravno, uvek kada prièamo o muzici prièamo i o muzièkim ukusima, pa sam tako svestan da vam ova strana medalje možda neæe sijati kao i meni, ali tu govorimo o percipiranju, ne o suštini.
A suštinu je dobrim delom obradio neko daleko upuæeniji od mene, èovek poznatiji kao Fridom, u svom poslednjem podkastu Moæi veštica, "Od Vardara pa do Triglava". Bendova i svakojake muzike ima, što ono kažu, "ko šaše", samo je potrebno želeti, u ovom sluèaju, voleti rudariti...
|
To i jeste tragedija ovašnje muzike, što ona mora da se traži svećom.
Kakva je to muzika koja živi u mraku i nema snagu da izađe odatle?
Ko to sluša? "Alternativci"?
Kod nas je toliko alternativaca da je to postalo opšte mesto.
Maltene se sve svodi na dva mainstream-a na folk i na alternativu.
I ako mi je dozvoljeno, ne slažem se sa tim da je sve stvar muzičkog ukusa.
Muzički ukus nije izbor tvoj, moj, njegov.
To je nametnut program i zavisi od mnogo faktora.
Da živimo u Avganistanu, voleli bi neku drugu muziku (na primer).
Da smo u nekoj Kineskoj provinciji, drugi bi nas ritmovi vozili.
Kada ljudi govore o ukusu, uglavnom misle na "izbor", a njega zapravo nema.
mnogo toga se odvija na podsvesnom nivou, mnogo estetskih (i drugih) arhetipova je u igri i mi se tu mnogo ne pitamo.
Još jednom ću istaći - muzika se ne bunari.
Ona treba da je toliko energetski jaka da joj se ne možeš odupreti.
A ne toliko skrivena i slabušna da se umesto radosti muziciranja sa njom igramo žmurke i alternative, tj posebnosti (biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj? Bojim se da je to najveća estetska podvala koju neko može nekome da ponudi )
Izvinjavam se na ovom.."interludijumu"
