[DaBear]

Iz magazina Resolution, intervju sa kompozitrom iproducentom Liam Howe-om (super lik, bio je sa Sneaker Pimps pre, sad ko-komponuje sa cool artistima, onim sto su malo "left field" (otkaceni - po naski)

Na pitanje:

Da li postoji fatalna greska u ovom "kompozitorskom ringispilu" (kad zovu razne kompozitore da rade sa novim artistima) gde mladi artist nema sanse da uspostavi njegov licni stav i glas i istrazi svoju kreativnost pod budnim okom jednog producenta koji nadgleda ceo album (umesto puno raznih producenata)?

Lik kaze:

"Na zalost, album kao art forma, je na izdisaju sto je svakako naudilo razvoju artista. Na tzv kompozitorskim kruzoocima (writing session) najveci deo mog vremena provedem trazeci identitet artista. Aktovi (artisti) , ili kako ih danas zovu brands (brendovi, kod nas) koji prodju i naprave dobru prodaju imaju jaku estetiku - zvucnu i vizuelnu.
Neko kao Lana del Ray na primer, koja nije toliko razvijena / obrazovana u muzickom smislu (kao i jako veliki broj danasnjih artista koji nisu muzicari uopste) je jak stilista za pesmu. Ona ima super vizualnu estetiku i zvucno zna tacno sta hoce da cuje. Ne zna da odsvira ali zna da objasni recima" "Hocu da strings budu mracne, kao strings u filmu Casablanca.."
Lana je trijumf modernog identiteta - drugi artisti imaju malo vise problema u tom delu biznisa - i to je razlog zasto ne uspevaju.
Ako samo imas dobre pesme ali nemas direkciju u smislu tvog kulturnog (drustvenog) pozicioniranja, neces nigde dospeti.
Postalo je jako vazno da imas tacno odredjeno kulturno (drustveno) pozicioniranje.
Tako da ja uglavnom provodm jako puno vremena usmeravajuci artiste i pokusavam da "uhvatim" / pronadjem i odredim tu njihovu direkciju.
O cemu pevas, kome pevas, kako si se obukao, kako izgledaju glanovi benda, itd?
Ako ne pogodite SVE ovo, niko vas nece saslusati i bicete samo jos jedan od milion bendova na nekoj bini...."


To je to... covek objasnio.