[Plishani]

Dosta se dugo bavim zvukom na filmu i imao sam priliku da u?ivo posmatram promene formata, dolazak novih, odlazak starih, kao i mnoge poku?aje koji nisu uspeli da za?ive. Jedan od sistema koji nije nikada uspeo da se probije na film je svakako Ambisonics.
Ne znam ?ta je tačan uzrok tome, ali mogu da pretpostavim. Ambisonics je u stanju da potpuno verno prenese sliku stvarnosti, ali to nije ono ?to nas u filmu zanima. Zvuk na filmu nema za cilj da podra?ava ili kopira realnost, on je uvek konstrukcija koja slu?i samo jednoj svrsi - pričanju priče. Sve ?to čujemo u filmovima je ve?tačko, a od zvučnog sistema i formata se očekuje da omogući tu manipulaciju. Kako se pona?aju Ambisonics (mo?e li da se ka?e "Ambisonični") zvuci snimljeni na različitim mestima i u različitim uslovima, sa različitom opremom kada se pome?aju i reprudukuju zajedno? Da li u miks mo?e da se doda i ne?to ?to nije snimljeno tim sistemom? ?ta ako moramo da zamenimo dijalog na nekim mestima?
Jo? ne?to: za film (a i za druge izra?ajne forme), sadr?aj je najva?niji. Imam utisak da je, kad je Ambisonics u pitanju, tehnička savr?enost kojom registruje i reprodukuje zvuk, učinila da se sadr?aj vrlo često zapostavi. Jedini snimak u Ambisonics tehnici kojeg se sećam je onaj kad M. Gerzon ulazi i izlazi iz gara?e demonstrirajući Soundfield mikrofon. Kao tehnika to je jako zanimljivo, ali kao sadr?aj, na?alost, nije.

A mo?da sve ovo i nisu pravi razlozi. Mo?da Dolby jednostavno nije dozvolio da Ambisonics pobedi.