'na?, kada su merila vrednosti takva da se o koreografiji i ostalim detaljima
scenskog nastupa trista puta vi?e brine nego o samoj pesmi, a koja po prirodi
stvari unapred ima ekstremno velike ?anse da ako se stvara po tom nekom
pop-?ablonu postane hit, e onda tu ne?to debelo ne ?tima.
I Rambo je kao tipičan primerak kritički nadahnutog muzičara iskoristio
svoju ?ansu, rekao im je ?ta misli o euro-fenomenu, pritom, drugačiji od svih
po tome ?to nije stavio na glavu dva kila ?elatina, nije obukao suknju niti je
izdepilirao malje na grudima, nije i?ao u teretanu da skine vi?ak sa stomaka,
a ipak, ostav?i dosledan nameri da kao umetnik misionari tako ?to spaja
narodnu muziku sa rokom i d?ezom.
To da mu, kako
wladymeer reče, mesto nije na Eurosongu, pa
to smo svi znali i pre i nakon ?to smo čuli da će tamo da ode.
Svakako, njemu nije mesto u tom dru?tvu, ali ni tom dru?tvu nije mesto na
tom takmičenju.
Stvarno, pitam se, kome posle svake Evrovizije izdaju onaj disk sa
pesmama? Znate li za ikoga da je u poslednjih 20 godina odatle katapultiran
ka muzičkom nebu, da je potom napravio karijeru, gomilu dobrih pesama?
Zar to ne bi trebalo da bude presek onog najboljeg ?to Evropa ima da ponudi
kao zalog za buduće tekovine muzičke pop industrije?
Ovakva kakva jeste, Evrovizija je sramota za muziku. Čoveče, da ti od 40
kvalifikacionih pesama ne mo'? da čuje? nijedan jedini hit, i svega dve-tri
kompozicije koje tu i tamo zazvuče... ..mada ni u ludilu ne mo?e? da im
zapamti? refren, jer njega najče?će ni nema. A o porukama da i ne govorim.
Opra?tam se od ove teme uz dve koje su mi se, ipak, nekako urezale u deo
mozga zadu?en za svekolike mudrosti. Jedna je: "This is the night", a druga:
"I feel the energy".
