[Arthur]

Ok, opet je problem nastao u razumevanju vrsta i tip-a didžejinga. Radio selektori, i kafanski puštači setova nisu bili predmet mog opisivanja i poređenja sa klasičnim muzičarima. I tu priznajem još jednu grešku, većina ozbiljnih klasičnih muzičara koju sam upoznao, u periodu razvoja vežba prosečno 8h dnevno svoj instrument, što je prosek koji nadmašuje prosečnog ozbiljnog rock muzičara (no diss za njih). Većina njih ne vežba ni 3h dnevno, niti se bavi svojim instrumentom u toj meri.

Moje je poređenje vezano samo za klubske didžejeve, koji se bukiraju kao artisti, imaju svoje ime i prateći vajb, zna se šta se od njih očekuje, i moraju da pruže određen nivo na svom nastupu. Naslušao sam se i loših i odličnih didžejeva, i nagledao i očajnih i ludački uspelih žurki, svih žanrovskih oblika i veličina (verovali ili ne, zanima me sva muzika, i pokušavam da razumem sve, tako da sam obilazio svakakve događaje). I možda se nisam dobro izrazio, ne pravi se jedan set nedeljno, niti se barata samo sa određenom užom cifrom numera. Svaki nastup je (trebao bi, kod dobrog didžeja) da bude jedinstven i prilagođen datom momentu, i atmosferi, koja se i menja iz sata u sat i tako dalje. E to je poprilično težak i zahtevan posao, i zahteva ozbiljne artističke veštine.

Bezpredmetno je pitanje i poređenje vredonsti određenog autorskog dela i veštine uklapanja istog u didžej set, jer su to stvari iz različitih dimenzija, i svaka u svojoj dimenziji ima svoju vrednost. Glupo ali svakako bi bilo glupo puštati mocartov rekvijem (koje je vrhunsko delo), pred Arenom na rejv partiju. Iako ta "pesma" "smara" u datom momentu, niko prisutan ne može da ospori njenu vrednost. A svakako može da ospori vrednost didžeja koji je rešio da je u toj prilici pusti. Tako da mislim da su to neuporedive stvari.


@Tajsam
oprosti, samo sam bio definisao kroz tvoj originalni nastup, koncepciju razlike između neslaganja i hejtovanja.