O čemu (kome) ti pričaš DaBear?
O BBC-ju?
Mislim, pa čekaj, to uopšte nije dobra referentna tačka iz koje bi trebalo posmatrati pravljenje domaćeg sempling-cd-a! U prevodu: porediti se sa takvom (ali bukvalno) medijskom silom, naravno da obeshrabruje.
A usput, stvari uopšte nisu tako crno-bele kakvim ih predstavljaš!
Evo primera (doduše, opet ličnog)...
Naime, pre sedam, osam godina Srbijom su harale raznorazne nevladine organizacije koje su na lokalne elektronske medije dovodili profiće sa upravo tog BBC-ja da nas uče principima u novinarstvu, od poštovanja novinarskog kodeksa do sitnih crevaca vizualne gramatike.
Elem, 'fala Bogu, bilo je to fantastično iskustvo za sve nas.
Reportaže pojedinih postajale su dinamičnije, vodilo se računa o svakom pojedinačnom kadru, izboru sagovornika, drugim rečima osetio se (nažalost, zakratko) kvalitativan pomak.
Međutim, vremenom se pokazalo da u tom žitu ima kukolja sa potencijalom da preraste i vidik onih najviših među nama.
Neke moje kolege su vođene naučenim pravilima počeli da ih se drže, što bi naš narod rek'o "ko pijan plota" (B92, npr.). Sve što bi iskočilo mimo serviranog znanja tumačilo bi se kao kršenje standarda.
A kojih standarda?
Čijih standarda?
Pitao sam se tada, imaju li ovde ljudi glavu da njome razmišljaju, ili da čekaju da im neko u nju sipa svoje profesionalne zaključke, pa da onda shodno svom mentalitetu imaju alibi za hroničnu neindividualnost...
Možda bih i sam danas razmišljao kao oni, da nisam u međuvremenu imao sreću da budem na seminaru koji su u Bugarskoj držale vedete sa "Dojče Velea". Čoveče!!! Kamera malo-malo pa odluta u zum, ništa i niko se ne snima sa stativa, a novinari umesto uštogljenog pristupa imaju odrešene ruke da rade kako hoće, pod prilično apstraktnim zahtevom da budu kreativni!
Naravoučenije: svako to radi na neki svoj način, onako kako hoće, može i, na kraju krajeva, oseća da bi trebalo!
Ali, naravno, nije zabranjeno ni u klin
, samo...