Pre više od 10 godina zamolio me drugar da mu pomognem oko pravljenja studija, specifičnog u toj meri što je trebao da bude deo kluba sa živim svirkama (u pitanju je „Chamelot“ u Novom Sadu). Studio je bio digitalan i u osnovi je bilo:
- Yamaha 02R ver2
- Akai HDR16
- Cubase VST/24 + WaveLab („Producer pack“)
- Yamaha DSP-Factory (DSP2416 + XG1000)
- Yamaha NS-10M + JBL (??)
i još gomila efekt-procesora i kompresora ( i analognih, između ostalog i dbx silver i blue serije)... Sa time je tada navodno rađen poslednji album Pavarotija. Koštalo, ne zna se!
Da ne dužim, studio sklopljen („ključ u ruke“), kao test uslikam čoveka (Stiv, exPergament, na gitari (Thom Anderson, Mesa-Boogie...itd.) sve super.
Prvi mixevi, prvi snimci i prvi problemi, digitalija ne prašta. Glitčevi, suma nije kao na analogiji, treba računati i „projektovati“, ogromna dinamika koja ne prašta...
Drugim rečima nov svet za mene i tonce, ali malo po malo, počeli su da se osećaju rezultati i rezultat je bio više nego dobar.
Zaključak:
Da li je moguće sesti za digitalijom i raditi intuitivno ko na analogiji?
Ne. Digitalno sabiranje zahteva obradu tona pre sume i proračun sume, nema masteringa koji će digitalnu sumu popraviti,
Čemu onda digitalija?
Ogromna dinamika, manje šuma, precizna obrada svakog zapisa, automatizacija i na kraju krajeva, sistem je prilagođen nosaču zvuka (CD-u pre svega),
Da li je moguće uraditi dobar mix na Cubase(ProTools ...itd.) i PC ili Mac-u?
Da, ali ne način koji bi se to uradilo sa analogijom. Uz dobre preampe i „pošteno“slušanje može se i te kako.
Da li je to bilo moguće postići analogijom?
Da, ali za puno više para i vremena i bez automatizacije.
Ima li prednost analogija?
Za iste pare: Ne.
Izvinjavam se na dužini posta i nadam se da nisam nikog uvredio. Nakon više od 20 godina rada sa analognim spravama, taj studio je došao kao otrežnjenje za mene i trezan sam nakon toga, evo već 12 godina
