[Arthur]

bota druže, svi pričate istu priču, jedino si ti pogrešno shvatio čovekov post. Lepo si ga kvotovao, a nisi ponovo pročitao. Nigde nije rekao da imamo 2 tačke po sekundi. Nije rekao ni po periodi (što je tačno), samo je rekao "2 tačke". I tu je cela zabuna.

E sad malo činjenice :

sa 44100 se zaista lupaju 2 tačke po periodi signala 22050Hz, i to je činjenica. Kao posledica ovog, frekvencija od 5512 se zaista opisuje samo sa osam tačaka po periodi. To definitivno jeste dovoljno da se zvuk lepo opiše, samo je takođe činjenica da se sa 16 (88.2kHz sampling rate) ili 32 (176.4kHz sampling rate) tačke ta ista frekvencija još lepše i vernije opisuje, mnogo vernije originalno, analognom tj prirodnom obliku tog zvuka. I to ne da se čuje na iole ozbiljnijem kućnom setupu, nego niste svesni.
Ovo je slovo zakona, i ko se protivi, banovaću ga zbog gluposti.

dalje,
druga bitna okolnost je što kad semplujete na 44.1kHz, anti-aliasing filter vrši low-pass na tih 22.050kHz. Zašto on to radi - zato što bi signal koji je višlje frekvencije od tog da uđe direktno u konverter, napravio digitalnu smetnju frekvencije otprilike one frekvencije za koliko je on višlji od 22.050. E sad, to je mesto koje može da vas buni, pa ako neko nije skontao nek kuka, potrudiću se više. To je pojava slična onoj u video svetu kad propeler koji se vrti brže od framerate-a kamere krene zapravo da se vrti unazad proporcionalnom brzinom.
E sad, naravno, anti-aliasing filter je tu da to spreči sečenjem svih frekvencija van željenog opsega. U slučaju 44100, to je iznad 22050, u slučaju 88200 to je na 44100, i tako dalje, primetićete da proporcionalno rastu frekvencije koje "dolaze u obzir" za semplovanje, što je sample rate viši. Praktično, ovo znači da kad snimate i reprodukujete 96khz sampling rate, vaš konverter proizvodi zvuk daleko od čujnog spektra. Što nimalo ne smeta, već samo pomaže da se željeni deo, tojest, čujni spektar, čuje bez smetnji. Da ne pominjem činjenicu da nijedan filter na svetu nije savršeno ravan (pod uglom od savršenih 90 stepeni), što znači da ovaj koji seče na 22050 (u slučaju 44.100 sampling rate-a), definitivno utiče u određenoj meri i na kraj čujnog spektra. Kad taj filter seče na 44100 (u slučaju 88200Hz sample rate-a), zabole nas što on malo kači i ispod, to je daleko od čujnog spektra.
Dakle, to su dve osnovne prednosti viših sampling rateova, i svi vi što mislite da ste pametni i da je ceo inženjerski svet, koji se godinama lomio i potrošio ogromne pare na razvoj ad-da konverzije viših sample rate-a, da su oni budale i da ne znaju da je 44.100 "sasvim dovoljno", e, slobodno se terajte u vražju mater.
Toliko o sample rate-u.

Sad da Maxu i ostalim pojasnim bit depth :
Ova cela priča sa samplerateovima nema veze sa bitažom. Bitaža je druga osa na funckiji zvuka, dinamička komponenta. Zamisli da nje nema, zvuk bi bio jedna ravna linija, sa gomilom tačkica u istoj liniji. Broj tih tačkica zavisi od samplerate-a.
Dakle, druga osa, ona koja određuje amplitudu, tojest dinamičku vrednost sample-a, je dinamika, i ona zavisi od bit depth-a. Jedan bit digitalnog zapisa opisuje 6dB dinamičkog opsega (između digitalnog klipa, i praga šuma). 16tobitni zapis opisuje dakle 96dB dinamičkog opsega, dok 24bita opisuje 144dB dinamike, što je više nego što postojeća tehnika može da postigne, barem za tracking. Ova priča pada u vodu kada je digitalno sabiranje u pitanju, jer onda zbog pokraćivanja decimala, sabirnica mora da radi na više od 24bita, zapravo što više to bolje.
Dakle, ako imaš 16 bita, semplovi će se kvantizovati po vertikali u krupnije "fijoke", konverter ima manje izbora da mu da vrednost bližu realnosti. Ovde stvar počinju da liče na sample rate priču, što više bita, to će konverter realnije opisati dinamičku komponentu zvuka. Ako imaš 24 bita, on će pakovati vrednosti dinamike (vertikale funkcije zvuka) u više pozicija nego u 16, čime će zvuk biti realniji, i dalji od šuma.
Eto toliko.
Ako neko nešto nije skontao, slobodno nek pita, ali jebaću mater svakom ko ponovo kaže da neko lupeta a nije ni shvatio šta je napisano.