Za razliku od analognog sabiranju gde se koristi prljava matematika?
Kad bi stvari bile samo tako proste!!!
Kad je u pitanju programiranje, magicna rec je algoritam - iliti (uprosceno) put kojim se dolazi do resenja problema. Kao i u stvarnosti, postoji vise puteva koji dovode do zeljenog cilja, neki su kraci neki su elegantniji... kad treba koji koristiti - dobar programer ce znati (a losiji nece biti siguran).
Nije dovoljno samo znati sabrati, vec je BITNO i kako interpretirati i zapisati rezultat.
Veoma uproscen primer:
111111111111111111111111 + 111111111111111111111111 = 1000000000000000000000000
Znaci sabiranjem (vec samo) dva dovoljno velika 24 bitna broja dobije se 25obitni broj. E sad, kako rezultat prikazati kao 24 bitni broj (pretpostavka je da je u pitanju 24bitno snimanje)? Mora doci do nekog zaokruzivanja, a algoritam koji se tom prilikom koristi znatno utice na krajni rezultat. Najjednostavnije je samo odbaciti sve posle 24te cifre (truncation), ali u ovom slucaju je ocigledno da je 100000000000000000000000 daleko od tacnog rezultata, i sad kad se to jos pomnozi sa brojem kanala koji se sabiraju (mixaju)...
znaci mora se koristiti neki drugi algoritam, i da skratim - dobri programi koriste dithering (opet je pitanje koji dithering algoritam je najbolji), a dithering je u osnovi proces dodavanja nasumicnog (random) suma (niskog nivoa), pa rezultati sabiranja NIKAD NEMOGU biti isti ni kod dva uzastopna puta ponovljenog mixa u istom software-u, a kamoli u dva razlicita software-a. To jos uvek ne znaci da ih mozemo i cuti, posto su te razlike obicno ispod -122 db
RM
P.S. Posto sam jos uvekm na moru, ja resio da jos malo zatalasam
diskusiju.
