[Arthur]

pretpostavljam da sam usamljen u skepsi prema potpunom nestajanju analogne tehnike, pocevsi od medija preko pojedinacnih komada hardwera. Mislim da polako nastupa vreme otreznjivanja od glavnih mainstream trikova i marketinga, i da cak i sira inzenjerska javnost polako formira neku umerenu i otvorenu sliku. Verujem da ce digitalni audio nastaviti sa progresom i mogucnostima, te da njegova popularnost nije ni dovedena u pitanje. Ono sto mene muci je druga pojava, a to je da sam krajnji domet kvaliteta produkcije u tehnickom smislu sve vise i vise izlazi iz zize interesovanja i ekonomije. Vrhunac apsurda mi je naravno remasterovanje starijih izdanja ZA IPOD, gde vise nije cilj krajnja granica dometa lepote zvuka, nego njegova prenosivost na sonicno inferiorniji medijum. Mislim da ce se ova pojava samo jos snaznije i agresivnije rasiriti, kao i sve tehnicke novotarije koje dolaze sa zapada. Koje ce to posledice imati na samu industriju, to je vec apsoloutno nepredvidivo.
Jedno verujem, kao u svoju mantru : muzika nikad nece nestati. Ljudska potreba za muzikom je neunistiva, a spreman sam da verujem i da ljudska sklonost da placaju za muziku takodje nije unistiva. Sad je vreme ozbiljnih pretumbancija, i na kraju ce neko profitirati, neko propasti, ali show must go on, jer je u ljudskoj prirodi.