Dizajn zvučnika / monitora

[Gillette]

Ko god da je u priči oko nabavke zvučnika, naići će na to kako su neki zvučnici „dizajnirani“ da zvuče ovako ili onako.

Kao totalni laik za ove stvari, a kada su studijski monitori u pitanju (i pošto sam pitao što ljude po forumima, što prodavce čuveno pitanje „A.. mogu li da miksujem na nekim Fi-Fi zvučnicima?“ ) kao iz topa dobijao sam odgovore „Ne, ti zvučnici nisu dizajnirani za to..“, ili..“Ti su zvučnici dizajnirani tako da zvuče drugačije, prijatnije, da lažu..isl".

I to mi je ok. To sam negde prihvatio kao tako, ali me zanima da neko ko je zaista u toj materiji (možda čak i sam pravio zvučnike ili monitore) objasni taj tehnički deo priče: šta se zapravo tu tehnički odradi e da bi neki zvučnik zvučao ravno, ili malo obojeno ili kako već?

Za gitarska pojačala sam negde načuo da je u pitanju transformator, te je kao on taj „krivac“ zadužen za razlike između nekog Fendera ili Maršala isl . (neka me neko ispravi / dopuni ako zna ), ali za zvučnike/monitore sam totalni duduk i to me baš zainteresovalo, čisto da malo bolje skapiram šta tu radi šta i zašto i u koju svrhu itd.

Ne bih širio priču na razne vrste zvučnika (horne, ribonce , elektrostatike i kakvih sve već ima) već na ove uobičajene sa „dinamičkim drajverima“ (valjda se tako kaže)

Eto ako ima neki znalac da to malo objasni onako „kao za debile“, bio bih zahvalan

https://www.innerfidelity.com/images/Headphone101_DynamicDriver_DiaphragmAnimation.gif

:)

[sira]

Moje viđenje toga, onako vrlo uopćeno i laički, jer je konstrukcija zvučnih kutija, akustika prostora i psihoakustika jedno veliko područje za koje nisam baš stručan.

Zvučnik kao određeni element, radi onako kako je kostruiran, i reproducira frekventni rang koji može po svojoj konstrukciji i materijalu od kojeg je napravljen, caka je najviše u tome da niti jedan zvučnik ne može sam linearno reproducirat cijeli ljudskom uhu čujni zvučni spektar linearno, ili bar približno tome, zato se stavlja više zvučnika u zvučnu kutiju i pokušava se dobit ta linearnost cijelim nizom kompromisa, zato i imaš "baseve, visokotonce, srednjetonce, skretnice pasivne i aktivne".

Večina ljudi "voli" kad udaraju basevi i kad se lijepo čuju "visoki" upravo zato što ljudski mozak najviše "procesuira" srednje, zašto je to tako, postoje istraživanja, i nisam previše ulazio u njih, ali to je i razlog zašto se linijske zvučne kutije konstruiraju kako se konstruiraju, da "lažu" i da bude sve ugodno za slušanje prosječnom konzumentu.

Studijski monitori bi trebali imati "ravnu" frekvencijsku karakteristiku, sa što manje peakova i propadanja na određenim frekvencijama, da bi osobe koje se bave snimanjem, miksanjem i masteringom mogle prvo šta realnije prenjeti na snimku ono šta je odsvirano, a poslije to uobličiti po želji onoga ko svira i producira, tako da to lijepo zvuči na svim hi-fi kutijama, a ne samo na jednoj.

[Gillette]

Pa jeste Siro, sve to tako nekako stoji, samo mene zanima taj tehnički deo priče.
Šta se tu u kutiji pritegne, zategne, popusti, koji se materijal doda ili oduzme da bi neki zvučnik zvučao npr kao što treba da zvuči jedan Hi Fi zvučnik.

Recimo ako želiš da ti auto bude udobniji, ti mu dodaš amortizere..a ako želiš da bude sportski, onda ćeš zaboraviti na amortizere a staviti mu nešto drugo. Eto tako nekako..

[sira]

Povuka si dobru paralelu s autima jer i zvučnik ima ovjes, doduše bez amortizera, ako hočeš tvrđi zvuk, zategneš mu ovjes, ako očeš mekši onda odtegneš, bude udobniji za slušat, tako nekako..

http://www.audioaffair.co.uk/blog/wp-content/uploads/2015/07/Speaker-construction.jpg

[Gillette]

To mi je fascinantno..I nekako otvara čitavo polje pitanja glede "referentnog zvuka", ovakvog ili onakvog basa, srednjih ili visokih..

Dakle definitivno neki čovek sa "šrafcigerom" može da šteluje zvučnike i "odluči" šta će iz njih da izlazi? :)

Sećam se da kao klinac nisam mnogo mario za kvalitet zvuka.
Slušala se muzika ili sa radija, tv-a ili gramofona, i to su sve uglavnom bili mono-zvučnici. Gramofonu je zvučnik npr bio smešten u poklopac. I lepo je to išlo sve do jednog momenta (verovali ili ne, sećam se trenutka kada sam čuo taj neki zvuk) kada sam shvatio da sam zvuk kao zvuk može da bude mnogo prijatniji.

Možda čak "prijatnost" nije toliko tačna reč koliko "interesantan"..U svakom slučaju, mozak je dobio jednu novu senzaciju.

I sada, kad razmišljam o svemu tome i šta bi možda bio pravi zvuk npr akustične gitare, kapiram da je to onaj zvuk koji se čuje uživo, bez ikakvih mikrofona i ozvučenja. Samo drvena gitara sa žicama i to je to.

Ali ima mnogo instgrumenata koji ne rade tako, ili bar ne rade bez neke struje. I čitavo brdo opreme koja ide uz njih..Pa na kraju kilometri različitih kablova i ovi ili oni zvučnici kroz koje se to sluša. I povrh svega toga, ovakve ili onakve uši (istrenirane, neistrenirane, obične..)..Pa čak i svakome od nas se u toku dana sluh menja nekoliko puta u zavisnosti od položaja tela u odnosu na izvor zvuka, krvni pritisak..svašta nešto..:)

Po mom mišljenju, pitanje koji je kakav zvučnik, verovatno otvara i pitanja koji i kakav zvuk treba da ide kroz njih i kojim je ušima namenjen..