The ROLLING STONES otkazali ...

[alavuk]

pa nece valjda koja da svira ? uz svo duzno postovanje prema coveku i velicini , slazem se da bi brejkersi bili pravi izbor , elem brejkerski su bolji izbor od vagine ili milica vukasinovica (mada je covek pravi soumejker) ili recimo elektricnog bakutanerskog orgazma , dobro je sto nisu zvali bajagu i sa njegovom obradom bob marlija redemption song da peva pred stonse ...pardon (sladzo zove) the answer ...

[OFF]

Originally Posted by Rocket Roll

Zanimljivo.

Sudeći po ovom forumu, Stonsi su sr*nje, Vlado Georgijev je car svemira, Scorpionsi - rock spektakl, a Partibrejkersi najbolje ?to je rock Srbija ikada dala.

Mislim, ?ta da mislim?

...I Dule Savic najveci shmeker!

DULEEEEEE SAVICCCCC

[zmaj]

Partibrejkersi...Hahahahaha No comment... ja ne znam kakve veze oni imaju sa muzikom...klasicno "mangupsko" izdrkavanje na gitarama od koga je napravljen mit...Njima je mesto u garazi,a ne na Stones-ima...

[dexyco]

Originally Posted by rocket roll

Sudeći po ovom forumu, Stonsi su sr*nje, Vlado Georgijev je car svemira, Scorpionsi - rock spektakl, a Partibrejkersi najbolje što je rock Srbija ikada dala.

OK, ja sam rekao svoje misljenje na tu temu. E, sad mene zanima, posto si ti sigurno upuceniji u sve ovo (ne kazem ironicno), da mi napravis jednu paralelu izmedju Scorpionsa i Rolling Stonsa. Ali ne da mi govoris "e ovi su te godine napunili tu halu, bilo toliko ljudi" i sl., to me ne zanima, vec "ovi imaju toliki br stvarno kvalitetnih pesama, emocija je dobro/lose izrazena, pesme su umetnicki gledano dobre/lose"... Isto tako me ne interesuju price o imenima tipa "ovaj producent je radio za ove" i tehnicke stvarcice "e kod ovih ima vise suma"... Dakle iskljucivo umetnicko gledanje na njihov dosadasnji rad...

[Rocket Roll]

Hvala ti što post nisi shvatio svađalački... Vidi, ja ne polažem pravo na "Reč Božju", ali ovako bi nekako glasilo najkraće: Stonsi su bili jako dugo underground, borili su se za priznavanje "tvrdog" rocka i "umetnosti pobune" (socijalna kritika, šamari establišmentu, sloboda govora o šokantnim stvarima iz svakodnevice kao što su zloupotreba droga, slobodan seks, homoseksualnost) u godinama u kojima nije postojao hard rock - pričamo o "pop" dobu Bitlsa i Shadowsa (i ne želim da kažem "pop-bljak!", samo ponavljam Noflerove reči). Onda su, sa vremenom, postavili standarde koje mi danas uzimamo za gotovo, a tada su bili nečuveni: beli momci koji sviraju "tvrđi" crni zvuk (sa seksualnim rečnikom, promovisanjem alkohola i poligamije, ceo taj Howlin' Wolf paket), Britanci koji sviraju američki repertoar (Bitlsi su obrađivali američke hitove, Stonsi su se dublje bavili američkom tradicijom, što je kulminiralo "Beggars' Banquetom"), modernizovanje tradicionalnog zvuka (Bitlsi i Yardbirdsi su koristili mnogo manje distorzije od Stonsa, taj "Satisfaction" fuzz je tada bio prosto skandal, da ne pričamo o pljuvačkim stihovima) i stvaranje rokenrol mita ("živi brzo", a bogami i "umri mlad" - Brajan Džons, jel'te, pa onda skandalozne zabave, demoliranje hotela, prvi privatni avion - hey! - fancy garderoba, besmislene izjave po novinama...).

Tek sa njima je rock dobio mračniju i, ako smem da kažem, pametniju stranu, ili, da to sažmem koliko se može, oni su prvi pokazali NeGaTiVnE strane medija uopšte i medijskog biznisa. Kritikovali su - daleko pre nego se Lenon "klasno osvestio" i počeo da čita Marksa - muzički establišment, mašineriju koja "muze" muzičare i koristi "svetost" muzike (odmor duše, uvod u ozbiljne emocionalne probleme i probleme doba) radi beskrupuloznog zarađivanja novca - njihov prvi "veliki" album se, sa pravom i smišljeno, zove "Exile On Main Street". Kada su oni dozvoljavali da ih snimaju pijane i drogirane dok vezuju za krevet neku devojčicu od 16 godina koja vrišti i otima se (dokumentarac "Cocksucker Blues" iz 1972), to nije bio jeftini "kraulijanizam" i usuđujem se reći da to metalci nikada nisu razumeli kako je trebalo: to je bilo pametno ismevanje statusa zvezda i igra sa medijima. "Vi nas obožavate, a da li ćete nas obožavati i kada vidite kako mučimo maloletnice? Hoćete? Pa ko onda nije normalan, mi koji ih mučimo ili vi koji nas obožavate?" Da ne spominjemo činjenicu da su oni samo radili javno ono što ostale zvezde rade tajno, i da je vremenom to skandalozno ponašanje (nažalost) postalo vrhunski marketing, a suptilna sprdnja sa "demonskim" (Mik Džeger kao đavo, zezancija do besvesti, i "Their Satanic Majesties Request" kao dvosmislena, faustovska slika đavola) prerasla u čiste idiotluke poput Sepulture i inih, u kojima nema ni trunke razuma, a kamoli ironije.

Muzički - Stonsi su opet na drugom planu. Da ne spominjemo to da je vrlo mali broj ljudi uspeo da napiše čak i toliko jednostavne a dobre stihove kao što su "You can't always get what you want", tu je njihov groove i Kitov otvoreni štim. Oni u svakoj pesmi pokazuju kako nije bitno razvijati rokenrol u "što brže, što bučnije" pravcu (hej, svako može da kupi Big Muffa i jednom za svagda okonča loudness wars) nego u pravcu onog teško uhvatljivog "sviramo groove, ne sviramo time". Ko ne veruje da je Charlie Watts brz bubnjar, neka posluša njegove solo džez projekte. Ko misli da je Kit spor gitarista, neka se preštima u njegovo otvoreno G - odmah ću da pojedem pet trzalica ako onda uspe da odsvira nešto pametno. Teško je pričati o muzici, ali ima par izjava koje te stavljaju u "right frame of mind" pre nego uzmeš da slušaš Stonse. Jedna je ona legendarna "Nikad se ne pada tako dobro u nesvest kao kada sviraju Rolling Stones!" Druga je Ronova izjava sa "Four Flicks" dokumentarca: "Kit i ja opisujeo ono što radimo kao 'drevnu veštinu preplitanja', kada nije bitno šta onaj drugi svira nego kako se sve to kotrlja." Treća je Kitova izjava: "Kada svirate dovoljno sporo (sic), u jednom trenutku pogodite onaj tempo kada stvari počnu da lebde oko vas i osećate energiju zvuka." Najkreativniji momenti Stonsa (za mene) su na "Beggars' Banquetu" i mnogo ljudi - noise and speed junkies - zaboravlja da oni ne bi mogli da odsviraju te rifove ni da im život od toga zavisi, jer je to dugačka i neprestana improvizacija u kojoj se strašno lako ispadne iz groovea. Ako ništa, Stonsi su i danas heroji jer u dobu raznih Slipknota i dalje održavaju pravu muzičku kreativnost. Mislim da su Kraftwerk naveli baš Stonse u onoj legendarnoj izjavi koja počinje sa "Sa kompjuterom je došao kraj virtuoznosti - pomoću kompjutera možemo, ako hoćemo, da sviramo brže od Rubinštajna, ali muzika je više od toga, što ćemo i pokazati."

U tom smislu i po tim merilima Scorpions ne mogu da se kotiraju mnogo visoko. Ne zato što su oni po sebi neki loši ljudi, nego zato što nisu uspeli da se kritički postave prema mainstreamu i muzičkoj "hit" industriji. Kraće rečeno, Stonsi ostaju jedan od onih retkih intelektualno bitnih bendova, koji neprestano kritički promišljaju muzičku industriju koju sami grade (Džegerov noviji singl, "Can't Stop", je dobar primer kako se matori još uvek nije umorio od razmišljanja o sebi i svom položaju), dok su Scorpionsi imali samo jedan, da kažem, "real rock momenat" sa pesmom "Wind of Change". Tu su ukapirali da je bitno obratiti se istinom velikom broju ljudi i skrenuti im pažnju na bitnu socijalnu problematiku (a time se, između ostalog, razlikuje "umetnost" od "komercijale"). Zaprepašćujuće je, zaista, koliko se malo ljudi osim Stonsa uznelo na tako visok nivo stvaranja - zato ih ljudi i smatraju velikim, ne zato što su dinosaurusi jednog davnog i nebitnog vremena.

[disco violence]

Originally Posted by zmaj

Partibrejkersi...Hahahahaha No comment... ja ne znam kakve veze oni imaju sa muzikom...klasicno "mangupsko" izdrkavanje na gitarama od koga je napravljen mit...Njima je mesto u garazi,a ne na Stones-ima...

Brate ti onda uopste ne kontas rock'n'roll on usvari i jeste to sto si naveo klasicno ''mangupsko'' izdrkavanje na gitarama, ne znam sta ti ocekujes vise od toga, mozda napacenu sestru Reginu. Ocigledno nikada nisi slusao Brejkerse,a kamoli uzivo.

[balthazaar]

Originally Posted by Rocket Roll

Hvala ti što post nisi shvatio svađalački... Vidi, ja ne polažem pravo na "Reč Božju", ali ovako bi nekako glasilo najkraće: Stonsi su bili jako dugo underground, borili su se za priznavanje "tvrdog" rocka i "umetnosti pobune" (socijalna kritika, šamari establišmentu, sloboda govora o šokantnim stvarima iz svakodnevice kao što su zloupotreba droga, slobodan seks, homoseksualnost) u godinama u kojima nije postojao hard rock - pričamo o "pop" dobu Bitlsa i Shadowsa (i ne želim da kažem "pop-bljak!", samo ponavljam Noflerove reči). Onda su, sa vremenom, postavili standarde koje mi danas uzimamo za gotovo, a tada su bili nečuveni: beli momci koji sviraju "tvrđi" crni zvuk (sa seksualnim rečnikom, promovisanjem alkohola i poligamije, ceo taj Howlin' Wolf paket), Britanci koji sviraju američki repertoar (Bitlsi su obrađivali američke hitove, Stonsi su se dublje bavili američkom tradicijom, što je kulminiralo "Beggars' Banquetom"), modernizovanje tradicionalnog zvuka (Bitlsi i Yardbirdsi su koristili mnogo manje distorzije od Stonsa, taj "Satisfaction" fuzz je tada bio prosto skandal, da ne pričamo o pljuvačkim stihovima) i stvaranje rokenrol mita ("živi brzo", a bogami i "umri mlad" - Brajan Džons, jel'te, pa onda skandalozne zabave, demoliranje hotela, prvi privatni avion - hey! - fancy garderoba, besmislene izjave po novinama...).

Tek sa njima je rock dobio mračniju i, ako smem da kažem, pametniju stranu, ili, da to sažmem koliko se može, oni su prvi pokazali NeGaTiVnE strane medija uopšte i medijskog biznisa. Kritikovali su - daleko pre nego se Lenon "klasno osvestio" i počeo da čita Marksa - muzički establišment, mašineriju koja "muze" muzičare i koristi "svetost" muzike (odmor duše, uvod u ozbiljne emocionalne probleme i probleme doba) radi beskrupuloznog zarađivanja novca - njihov prvi "veliki" album se, sa pravom i smišljeno, zove "Exile On Main Street". Kada su oni dozvoljavali da ih snimaju pijane i drogirane dok vezuju za krevet neku devojčicu od 16 godina koja vrišti i otima se (dokumentarac "Cocksucker Blues" iz 1972), to nije bio jeftini "kraulijanizam" i usuđujem se reći da to metalci nikada nisu razumeli kako je trebalo: to je bilo pametno ismevanje statusa zvezda i igra sa medijima. "Vi nas obožavate, a da li ćete nas obožavati i kada vidite kako mučimo maloletnice? Hoćete? Pa ko onda nije normalan, mi koji ih mučimo ili vi koji nas obožavate?" Da ne spominjemo činjenicu da su oni samo radili javno ono što ostale zvezde rade tajno, i da je vremenom to skandalozno ponašanje (nažalost) postalo vrhunski marketing, a suptilna sprdnja sa "demonskim" (Mik Džeger kao đavo, zezancija do besvesti, i "Their Satanic Majesties Request" kao dvosmislena, faustovska slika đavola) prerasla u čiste idiotluke poput Sepulture i inih, u kojima nema ni trunke razuma, a kamoli ironije.

Muzički - Stonsi su opet na drugom planu. Da ne spominjemo to da je vrlo mali broj ljudi uspeo da napiše čak i toliko jednostavne a dobre stihove kao što su "You can't always get what you want", tu je njihov groove i Kitov otvoreni štim. Oni u svakoj pesmi pokazuju kako nije bitno razvijati rokenrol u "što brže, što bučnije" pravcu (hej, svako može da kupi Big Muffa i jednom za svagda okonča loudness wars) nego u pravcu onog teško uhvatljivog "sviramo groove, ne sviramo time". Ko ne veruje da je Charlie Watts brz bubnjar, neka posluša njegove solo džez projekte. Ko misli da je Kit spor gitarista, neka se preštima u njegovo otvoreno G - odmah ću da pojedem pet trzalica ako onda uspe da odsvira nešto pametno. Teško je pričati o muzici, ali ima par izjava koje te stavljaju u "right frame of mind" pre nego uzmeš da slušaš Stonse. Jedna je ona legendarna "Nikad se ne pada tako dobro u nesvest kao kada sviraju Rolling Stones!" Druga je Ronova izjava sa "Four Flicks" dokumentarca: "Kit i ja opisujeo ono što radimo kao 'drevnu veštinu preplitanja', kada nije bitno šta onaj drugi svira nego kako se sve to kotrlja." Treća je Kitova izjava: "Kada svirate dovoljno sporo (sic), u jednom trenutku pogodite onaj tempo kada stvari počnu da lebde oko vas i osećate energiju zvuka." Najkreativniji momenti Stonsa (za mene) su na "Beggars' Banquetu" i mnogo ljudi - noise and speed junkies - zaboravlja da oni ne bi mogli da odsviraju te rifove ni da im život od toga zavisi, jer je to dugačka i neprestana improvizacija u kojoj se strašno lako ispadne iz groovea. Ako ništa, Stonsi su i danas heroji jer u dobu raznih Slipknota i dalje održavaju pravu muzičku kreativnost. Mislim da su Kraftwerk naveli baš Stonse u onoj legendarnoj izjavi koja počinje sa "Sa kompjuterom je došao kraj virtuoznosti - pomoću kompjutera možemo, ako hoćemo, da sviramo brže od Rubinštajna, ali muzika je više od toga, što ćemo i pokazati."

U tom smislu i po tim merilima Scorpions ne mogu da se kotiraju mnogo visoko. Ne zato što su oni po sebi neki loši ljudi, nego zato što nisu uspeli da se kritički postave prema mainstreamu i muzičkoj "hit" industriji. Kraće rečeno, Stonsi ostaju jedan od onih retkih intelektualno bitnih bendova, koji neprestano kritički promišljaju muzičku industriju koju sami grade (Džegerov noviji singl, "Can't Stop", je dobar primer kako se matori još uvek nije umorio od razmišljanja o sebi i svom položaju), dok su Scorpionsi imali samo jedan, da kažem, "real rock momenat" sa pesmom "Wind of Change". Tu su ukapirali da je bitno obratiti se istinom velikom broju ljudi i skrenuti im pažnju na bitnu socijalnu problematiku (a time se, između ostalog, razlikuje "umetnost" od "komercijale"). Zaprepašćujuće je, zaista, koliko se malo ljudi osim Stonsa uznelo na tako visok nivo stvaranja - zato ih ljudi i smatraju velikim, ne zato što su dinosaurusi jednog davnog i nebitnog vremena.

Čitava ta priča o Stonsima kao o nekom "intelekualnom" i "slobodnom" bendu je totalno komična danas. Moram priznati da to nije bilo moje vrijeme i da nisam baš, tj. slabo sam upućen u njihovu muziku, al to što je nekad možda bilo danas se pretvorilo u totalno suprotnos i pokazalo se kao fol u suštini. Ma kakva bre kritika medija i sistema? Kakvi bre heroji? Oni su čisti proizvod medija i svega toga. Zašto bre ti Stonsi , kad su toliko kritični i samosvjesni i ta ostala sranja, ne kažu sledeće " Evo mi smo djedovi. Odradili smo šta smo mislil. Jebali smo, drogirali smo se i naklepali smo se love da ni naši pra-pra unuci neće moći da je potroše. Sad više nećemo da uzmemo ni centa od muzike. Sviraćemo za dzaba, za ljubav i za naše obožavatelje" e tako bi oni opalili najveći šamar sistemu i dokazali svoje "herojstvo" i "bunt"....sve ostalo je jedna velika prljava igra...koji kurac će im sad ova preseravanja i izvodjenja besnih glista....


S druge strane, rock se uopšte pokazao kao jeda velika i štetna laž povraća mi se od heroja kao što su Džimi Hendriks ili Džim Morison ili Kurt Kobejn. a da ne pominejm ove metalce "mistike" i baljezganja o Alisteru Kroliju i slično...nema to veze ni sa čim...Svaka njima čast na odredjenim muzičkim kvalitetima, al jebem ti ja tog heroja što umre ko zadnji narkos...jebem ti ja tog heroja što umre od objesti a ne boreći se za navodni "cilj"....u suštini velika je glupost u muzikantima tražiti heroje sve je to jedna od američkih boleština koje već dugo oblikuju stvari u ovom svijetu. Rock se , kao i mnoge krupnije stvari preokrenuo u svoju suprotnost i propao je...isto kao komunizam



da me ne shvatite pogrešno...davno smo mi razapeli jedninog pravog "heroja"....

[OFF]

Originally Posted by balthazaar

S druge strane, rock se uop?te pokazao kao jeda velika i ?tetna la? povraća mi se od heroja kao ?to su D?imi Hendriks ili D?im Morison ili Kurt Kobejn. a da ne pominejm ove metalce "mistike" i baljezganja o Alisteru Kroliju i slično...nema to veze ni sa čim...Svaka njima čast na odredjenim muzičkim kvalitetima, al jebem ti ja tog heroja ?to umre ko zadnji narkos...jebem ti ja tog heroja ?to umre od objesti a ne boreći se za navodni "cilj"....u su?tini velika je glupost u muzikantima tra?iti heroje sve je to jedna od američkih bole?tina koje već dugo oblikuju stvari u ovom svijetu. Rock se , kao i mnoge krupnije stvari preokrenuo u svoju suprotnost i propao je...isto kao komunizam



da me ne shvatite pogre?no...davno smo mi razapeli jedninog pravog "heroja"....

Auuuuu.... ovo su vec krupne reci. Aj' ovako, i ja sam veliki protivnik i droga i idolopoklonstva i slicnih gluposti, ali tesko mogu da zamislim kako bi izgledala danasnja muzika bez te trojice koju si naveo i jos ponekoga......
Auuuu, pa nemoj tu udarati.... Aj josh pomeni i craftwerk pa ce ovi elektrasi retroaktivno da te banuju


DULEEE SAVICCCC

[balthazaar]

Originally Posted by OFF

Auuuuu.... ovo su vec krupne reci. Aj' ovako, i ja sam veliki protivnik i droga i idolopoklonstva i slicnih gluposti, ali tesko mogu da zamislim kako bi izgledala danasnja muzika bez te trojice koju si naveo i jos ponekoga......
Auuuu, pa nemoj tu udarati.... Aj josh pomeni i craftwerk pa ce ovi elektrasi retroaktivno da te banuju


DULEEE SAVICCCC

Naravno!!! nisam ja mislio na njihovu muziku...nije ovdje tema njihova muzika..nego ta prica o "herojima" o njihovim licnostima...ako volim neciju muziku ne treba da volim tu licnost koja je stvara, ne treba da i ja sebi zagorcam zvot ako je ta licnost to uradila....to sam ja mislim...treba odvjajti necije djelo i neciju licnost

[SHIVA]

Balthazaar... svaka chast! Potpuno ispravna logika. Ipak jedna rechenica mi je specijalno sjela:

al jebem ti ja tog heroja ?to umre ko zadnji narkos...jebem ti ja tog heroja ?to umre od objesti a ne boreći se za navodni "cilj"

A ova izjava Dade Topicha...

Dado Topić je Stonsima posvetio pesmu ? Na koncertu Rolling Stonsa? na svom albumu Neosedlani.
Za ovu priliku planirana je premijerna izvedba pesme ?THANK YOU MR ROLLING STONE? koju je Dado napisao ba? u njihovu čast??

... mi izgleda kao pismo nesretno zaljubljenog teenager-a njegovoj nesudjenoj simpatiji iz razreda. Unatoch prvobitnom odbijanju - da ga ne povrijedi cura iz chistog sazhaljenja izdadje s njim u kino par puta na nagovor zajednichkih prijatelja (menadjera u ovom sluchaju). To che doista staviti tochku na njegovu inache impozantnu karijeru. Da posudim legendarnu frazu, ovo je puka "parada egoizma i kicha".