How a recording-studio mishap shaped '80s music

[awacs]

Originally Posted by BlasterMaster

eno onog dana mi prodje na radiju edi marfi i rik dzejms parti ol d tajm, dve nedelje zvizdim pesmu... sad cika Vasa okrece oci

...dont judge me, ok!

Ma jok bre, pozdravljam to što ljudi vole različite stvari. Znači da smo još uvek ljudi A efekat ko efekat. Meni je užasno kičast taj zvuk osamdesetih, ono kad je u svaku pesmu utrpano sve odjednom – i gejtovani reverb i stereo korus na svemu, i detjunovani stereo sintiji, pa još reverb od najmanje 3 sekunde. Ko vašarište. Meni je to podjednako naporno da slušam koliko i današnje brikvolovane mikseve. Ustvari, ti agresivni reverbi i stvaraju sličnu vrstu zvučne fleke kao današnji limiteri i saturatori, ono da uši nemaju par milisekundi odmora između događaja.

Pozdrav,

Vasa

[BlasterMaster]

e to sam i hteo da kazem Vaso, nznm zasto, ali meni prija samo na bubnjevima, dok mi na sintevima stvara muku ali bukvalno. ja sam to protumacio (subjektivno) tako sto mislim da volim kad zvucnu sliku tumacim kao celinu ali mi je izuzetno muzikalno kada se od grupe instrumenata cele zvucne slike izdvaja neki u svojoj dimenziji... dal svojim tonom ili karakterom, ili "kontrom" - u ovom slucaju gejted verb na sneru... kroz muziku 80ih nekih istaknutih hitova (dal zbog tehnika snimanja, dal zbog yt, dal zbog kvaliteta snimaka uopste) uglavnom sve kao i drugo ima dinamicki raspon, ali mi se cini da je tad i sama tehnologija omogucila da se krene sa "ektremnijom" kompresijom, pa dosta stvari su in yo face, a one koje nisu, tu je gejted reverb da izbije oci