Turbotronik novokomponovani folk sa alternativnim muzičkim formama

[awacs]

Originally Posted by Gillette

A o muzici koja mi se sviđa dragi Igore, mogao bih da pišem traktate, ali šta vredi..Kome..? Čemu..?

Što reče udovica Lua Rida: „Pisanje o muzici je kao plesanje o arhitekturi.“ Dakle, piši onima koji vole da gledaju plesove o arhitekturi. Da bi ih obradovao.

Pozdrav,

Vasa

[komil]

Originally Posted by awacs

Å*to reče udovica Lua Rida: „Pisanje o muzici je kao plesanje o arhitekturi.“

Odlična izreka, ali joÅ¡ nisam čuo da je pripisivana njoj, pripisivana je Frank Zappi, Miles Davisu, Elvis Costellu, ma čitavoj plejadi likova.


Å*to se teme tiče, ok, neka smo u kafani, samo mi nije jasno kako to odjednom turbo folk ispade u toj konstrukciji neÅ¡to novo, da ne kažem, progresivno, a sad neki matori zatucani ljudi ga baÅ¡ ne kapiraju Tubro folk postoji već desetlećima, stariji od mnogih članova foruma, a i pre turbo folka je bilo Å¡unda koji bi se komotno mogao nazvati turbo.

Da se razumemo, ja Turbotronik film nisam gledao sa mržnjom, kao film mi je bio jako zabavan, a u tim ljudima u filmu u principu nisam video niÅ¡ta zaista vredno gađenja i slično. (Zapravo sam i naveo to kao moje iznenađenje, da se meni čini kao da oni ne znaju Å¡ta je turbo folk). E sad, to Å¡to je meni bio zabavan taj film i to celo iskustvo, ne znači da smatram vrednim to Å¡to oni rade, to zaista ne vidim.

[awacs]

Originally Posted by komil

Odlična izreka, ali još nisam čuo da je pripisivana njoj, pripisivana je Frank Zappi, Miles Davisu, Elvis Costellu, ma čitavoj plejadi likova.

Jeste. A i njoj. A ona mi je najmilija od svih. Pristrasan sam, pa sam nju izabrao.

Originally Posted by komil

Da se razumemo, ja Turbotronik film nisam gledao sa mržnjom, kao film mi je bio jako zabavan, a u tim ljudima u filmu u principu nisam video ništa zaista vredno gađenja i slično. (Zapravo sam i naveo to kao moje iznenađenje, da se meni čini kao da oni ne znaju šta je turbo folk). E sad, to što je meni bio zabavan taj film i to celo iskustvo, ne znači da smatram vrednim to što oni rade, to zaista ne vidim.

Ono što ja smatram vrednim u toj sceni (koja i nije prava scena, ili bar nije ništa koherentnija od nekakve fiktivne „novotalasne scene“ osamdesetih) je odsustvo blama da se igraju. Između ostalog i da se igraju živcima urbanih likova kojima je turbofolk simbol estetskog dna.

Pozdrav,

Vasa

[Igor]

Originally Posted by Gillette

Veliki John Cleese je rekao, kako je problem glupih ljudi taj Å¡to su oni toliko glupi da nisu u stanju da shvate čak ni to koiliko su glupi.

Stoga mislim da se to odnosi i na te "budale".
Umesto da ignoriÅ¡u sve Å¡to se tiče folka i turbo-folka, oni čak čeprkaju po njihovom smetliÅ¡tu i od tog đubreta prave nekakve kombinacije, nadajući se da od govana ipak može da se sačini pita.

Ali Å¡ta im daje za pravo da to rade?
Pravo im daje jedan opÅ¡ti arhetip koji se zove "zezanje". Tako uobičajen za ovo podneblje.
I tako katasrofalno poguban po isto.

Ja se ne udubljujem toliko u neÅ¡to Å¡to mislim da je glupo. Glupost ne zaslužuje analizu, osim ako nisi sociolog, ili... Dok sam se bavio novinarstvom, to nije bilo tako, ali sada kada ne moram da lamentiram nad realnoÅ¡ću, tražim u njoj samo ono Å¡to mi prija i osećam da ima smisla. Zato sam i naveo tih par nekih bendova, da ne bude da samo pričam. Sa svim ostalim, ako vas zanima, možete se poslužiti sami, recimo na youtube kanalu "Super mesto bez Å¡ećera", ili na joÅ¡ milion mesta na netu, počevÅ¡i od Bandcampa. Toliko. Ćao!

Sent from my ME173X using Tapatalk

[Gillette]

Originally Posted by Igor

Ja se ne udubljujem toliko u neÅ¡to Å¡to mislim da je glupo. Glupost ne zaslužuje analizu, osim ako nisi sociolog, ili... Dok sam se bavio novinarstvom, to nije bilo tako, ali sada kada ne moram da lamentiram nad realnoÅ¡ću, tražim u njoj samo ono Å¡to mi prija i osećam da ima smisla. Zato sam i naveo tih par nekih bendova, da ne bude da samo pričam. Sa svim ostalim, ako vas zanima, možete se poslužiti sami, recimo na youtube kanalu "Super mesto bez Å¡ećera", ili na joÅ¡ milion mesta na netu, počevÅ¡i od Bandcampa. Toliko. Ćao!

Sent from my ME173X using Tapatalk

ovde je potrebno razdvojiti dve premise:
Prva je Å¡ta je u ovom slučaju glupost, da li 1) Turbofolk ili 2) bavljenje istim?

Ukoliko si mislio pod 1) onda se slažem.
Čoveku sa izgrađenim ukusom nije potrebno da popije celo bure da bi znao kakvo je vino (da parafraziram velikog O. Wilde-a), pa je tako i sa tom vrstom muzičkog izražavanja.

Pod 2) je dakako zaseban fenomen i zahteva psiho-socijalnu analizu. Zašto?
Zato Å¡to je svaka glupost opasna.

Glupost se dade ignorisati, ali ona je kao korov i ima sklonost da se Å¡iri.
Ukoliko je ne sasecamo u korenu, ged god da se pojavi, ona će naći put da se izmigolji i razmnoži na drugom mestu.
Zašto?

Zato Å¡to su ljudi (naročito u vremenima krize) skloni depresiji, prepuÅ¡tanju "sudbini", lenjosti i nedisciplini i kao takvi vrlo pogodno tle za korov takve vrste.
Na slabog čoveka glupost se lako primi, a mi živimo u vremenu slabih, izmučenih ljudi, nesposobnih da rade na sebi i da se izdignu iz brloga.

Kao svinje, jedu šta im se da, slušaju šta im se pusti, gledaju šta im se prikaže..rade kako im se naredi.

Bilo kakav izbor predstavlja im preveliki napor, a sve Å¡to je napor to se izbegava.

Linija manjeg otpora pravi od ljude ljigave spodobe lišene sposobnosti da pruže bilo kakav otpor.

Neko bi rekao "ma daj..živi i pusti druge da žive. Neka svako sluša šta mu se sluša. O ukusima ne treba raspravljati" - što su sve naravno fraze koje vode u propast, kako kulturnu tako i životnu.

Turbofolkk je veliko zlo. Možda veće od bilo kakve politike koja nam se događa.
Neko kaže, kakav narod takvi i političari..
Ili, za dobru svinju nema loÅ¡ih splačina?

Možemo li splačine da serviramo kulturnom, produhovljenom, prosvetljenom? Onome ko zna Å¡ta hoće? I ko zna Å¡ta neće?

Možemo li kod takvog čoveka da igramo na kartu primarnih impulsa, životinjskih nagona?

Ako je ovaj naÅ¡ nesretni narod korov (a uglavnom jeste) onda je turbofolk đubrivo koje ga hrani.

NiÅ¡ta bolje ne mislim ni o domaćem rock and roll-u, ali to je već neka druga tema..

[Igor]

Originally Posted by Gillette

ovde je potrebno razdvojiti dve premise:
Prva je Å¡ta je u ovom slučaju glupost, da li 1) Turbofolk ili 2) bavljenje istim?

Ukoliko si mislio pod 1) onda se slažem.
Čoveku sa izgrađenim ukusom nije potrebno da popije celo bure da bi znao kakvo je vino (da parafraziram velikog O. Wilde-a), pa je tako i sa tom vrstom muzičkog izražavanja.

Pod 2) je dakako zaseban fenomen i zahteva psiho-socijalnu analizu. Zašto?
Zato Å¡to je svaka glupost opasna.

Glupost se dade ignorisati, ali ona je kao korov i ima sklonost da se Å¡iri.
Ukoliko je ne sasecamo u korenu, ged god da se pojavi, ona će naći put da se izmigolji i razmnoži na drugom mestu.
Zašto?

Zato Å¡to su ljudi (naročito u vremenima krize) skloni depresiji, prepuÅ¡tanju "sudbini", lenjosti i nedisciplini i kao takvi vrlo pogodno tle za korov takve vrste.
Na slabog čoveka glupost se lako primi, a mi živimo u vremenu slabih, izmučenih ljudi, nesposobnih da rade na sebi i da se izdignu iz brloga.

Kao svinje, jedu šta im se da, slušaju šta im se pusti, gledaju šta im se prikaže..rade kako im se naredi.

Bilo kakav izbor predstavlja im preveliki napor, a sve Å¡to je napor to se izbegava.

Linija manjeg otpora pravi od ljude ljigave spodobe lišene sposobnosti da pruže bilo kakav otpor.

Neko bi rekao "ma daj..živi i pusti druge da žive. Neka svako sluša šta mu se sluša. O ukusima ne treba raspravljati" - što su sve naravno fraze koje vode u propast, kako kulturnu tako i životnu.

Turbofolkk je veliko zlo. Možda veće od bilo kakve politike koja nam se događa.
Neko kaže, kakav narod takvi i političari..
Ili, za dobru svinju nema loÅ¡ih splačina?

Možemo li splačine da serviramo kulturnom, produhovljenom, prosvetljenom? Onome ko zna Å¡ta hoće? I ko zna Å¡ta neće?

Možemo li kod takvog čoveka da igramo na kartu primarnih impulsa, životinjskih nagona?

Ako je ovaj naÅ¡ nesretni narod korov (a uglavnom jeste) onda je turbofolk đubrivo koje ga hrani.

NiÅ¡ta bolje ne mislim ni o domaćem rock and roll-u, ali to je već neka druga tema..

Slažem se. Osim s ovim poslednjim. Domaći rok postoji, živ je i zdrav, i može se čuti na albumima grupa Nežni Dalibor, Petrol, Jarboli, Lira Vega, Pionir 10, Darkwood Dub, Gymnastics, Artan Lili i Å*tudgart Online, Kanda, Kodža i NebojÅ¡a, Å*krtice, Danilov doživljaj Beča, Minstrel, KBO, Microsonic, Xanax, Bitipatibi, Ivica i extrafenomenalingenijouzni Don't Touch Anything.

Sent from my ME173X using Tapatalk

[Gillette]

Originally Posted by Igor

Slažem se. Osim s ovim poslednjim. Domaći rok postoji, živ je i zdrav, i može se čuti na albumima grupa Nežni Dalibor, Petrol, Jarboli, Lira Vega, Pionir 10, Darkwood Dub, Gymnastics, Artan Lili i Å*tudgart Online, Kanda, Kodža i NebojÅ¡a, Å*krtice, Danilov doživljaj Beča, Minstrel, KBO, Microsonic, Xanax, Bitipatibi, Ivica i extrafenomenalingenijouzni Don't Touch Anything.

Sent from my ME173X using Tapatalk

Smisao rock-a je da trese.
U moje vreme, rokeri su tresli celu Jugoslaviju.
Kako?
Jednostavno, za njih se čulo.
Voleo-ne voleo, morao si da ih čujeÅ¡.
Ja za skoro pa nikoga sa navedenog spiska nisam čuo.
Neko će reći "pa kada nisi istraživao", ili "kada se ne krećeÅ¡ po koncertima"

I tu dolazimo do poente: Rock mora da trese, da se čuje svuda i kada ga ne tražiÅ¡ i kada ne "istražujeÅ¡".

On mora da bude glasan i jasan, provokativan i nezaobilazan, Å¡to sve ovo sa spiska naravno nije.

Å*to je paradox, u vreme ploča i kaseta i uopÅ¡te siromaÅ¡nije ponude, rock je imao svoje mesto u Jugoslaviji.
Sada, u vreme sveopšte ludnice audio-formata i besplatne muzike, rock-a nema nigde.

Optička je varka kada odeÅ¡ na koncert pa čujeÅ¡ svirku. Posle toga je lako reći "rock je živ i zdrav". Ne, nije.
Bolestan je i na izdisaju.

Kao duh se vuče po studijima za probu. Jedni te isti bendovi vrte jednu te istu svirku godinama. O nekoj novoj rock-muzici sa ovih prostora nema ni govora.

Sve Å¡to se uradi to je za maltene ličnu upotrebu, možda neki klub, Božidarac i evenutalno Beer fest. I to je to.

A nekada se čuo sa svih radio stanica, tranzistora, na ulicama, i prodavnicama, po parkovima. Rock (kakav takav) bio je dominantan zvuk, izgled, sve.

Tada su narodnjaci tek opstajali po budžacima i kafanama, radničkim naseljima i tek tu i tamo dobijali su mesto u NovogodiÅ¡njem programu, a i to dozirano.

Narodnjaci su bili pred izumiranjem..dok im neko nije ubrizgao injekciju.
Dok ih neko tamo početkom 90'tih sve nije saterao u onu kaljugu i napravo Guču.

Kao da se odjednom izvukao Zapadni kulturni tepih ispod nogu i kao da je cela jedna generacija dugokosih, zulufastih likova sa zvoncarama popadala na teme, a na njihovo mesto doÅ¡la generacija patriotsko-holesterolski zadriglih ćelavaca, koja je znak V zamenila sa tri prsta i glasno groknula ćirilično-orijentalnim grgoljenjem.

Oni i sada vladaju, a "rokeri", svi ti sa spiska..kao Å¡to rekoh, ne mogu da se čuju nigde osim po nekim budžacima, a i to dozirano. Nijedna veća radio-stanica nema Å¡ta da puÅ¡ta viÅ¡e sa domaćim rokerima i njihovim "projektima".

Tu i tamo čujem kako neki bend slavi 25 godina postojanja..izmenili Å¡est garnitura muzičara, napakovali čak 12 nekih albuma..a nikad ne da nisam čuo za njih, nego ni za jednu jedinu njihovu pesmu. Za mene, kao prosečnog sluÅ¡aoca to je npr. nedopustivo.

Rock sa ovih prostora zaostao je u razvoju tamo negde sa Smakom ili Generacijom 5. Energija koja se osećala u Dadovom..Cijeli život čekam priliku da pjevam u Beogradu Rock n roll, viÅ¡e se nije ponovila.

Pretvorila se u mlitave, smorene pozere satirično bezidejnog tipa a la "buđav lebac". Buđav lebac ne trese.

[Igor]

Originally Posted by Gillette

Smisao rock-a je da trese.
U moje vreme, rokeri su tresli celu Jugoslaviju.
Kako?
Jednostavno, za njih se čulo.
Voleo-ne voleo, morao si da ih čujeÅ¡.
Ja za skoro pa nikoga sa navedenog spiska nisam čuo.
Neko će reći "pa kada nisi istraživao", ili "kada se ne krećeÅ¡ po koncertima"

I tu dolazimo do poente: Rock mora da trese, da se čuje svuda i kada ga ne tražiÅ¡ i kada ne "istražujeÅ¡".

On mora da bude glasan i jasan, provokativan i nezaobilazan, Å¡to sve ovo sa spiska naravno nije.

Å*to je paradox, u vreme ploča i kaseta i uopÅ¡te siromaÅ¡nije ponude, rock je imao svoje mesto u Jugoslaviji.
Sada, u vreme sveopšte ludnice audio-formata i besplatne muzike, rock-a nema nigde.

Optička je varka kada odeÅ¡ na koncert pa čujeÅ¡ svirku. Posle toga je lako reći "rock je živ i zdrav". Ne, nije.
Bolestan je i na izdisaju.

Kao duh se vuče po studijima za probu. Jedni te isti bendovi vrte jednu te istu svirku godinama. O nekoj novoj rock-muzici sa ovih prostora nema ni govora.

Sve Å¡to se uradi to je za maltene ličnu upotrebu, možda neki klub, Božidarac i evenutalno Beer fest. I to je to.

A nekada se čuo sa svih radio stanica, tranzistora, na ulicama, i prodavnicama, po parkovima. Rock (kakav takav) bio je dominantan zvuk, izgled, sve.

Tada su narodnjaci tek opstajali po budžacima i kafanama, radničkim naseljima i tek tu i tamo dobijali su mesto u NovogodiÅ¡njem programu, a i to dozirano.

Narodnjaci su bili pred izumiranjem..dok im neko nije ubrizgao injekciju.
Dok ih neko tamo početkom 90'tih sve nije saterao u onu kaljugu i napravo Guču.

Kao da se odjednom izvukao Zapadni kulturni tepih ispod nogu i kao da je cela jedna generacija dugokosih, zulufastih likova sa zvoncarama popadala na teme, a na njihovo mesto doÅ¡la generacija patriotsko-holesterolski zadriglih ćelavaca, koja je znak V zamenila sa tri prsta i glasno groknula ćirilično-orijentalnim grgoljenjem.

Oni i sada vladaju, a "rokeri", svi ti sa spiska..kao Å¡to rekoh, ne mogu da se čuju nigde osim po nekim budžacima, a i to dozirano. Nijedna veća radio-stanica nema Å¡ta da puÅ¡ta viÅ¡e sa domaćim rokerima i njihovim "projektima".

Tu i tamo čujem kako neki bend slavi 25 godina postojanja..izmenili Å¡est garnitura muzičara, napakovali čak 12 nekih albuma..a nikad ne da nisam čuo za njih, nego ni za jednu jedinu njihovu pesmu. Za mene, kao prosečnog sluÅ¡aoca to je npr. nedopustivo.

Rock sa ovih prostora zaostao je u razvoju tamo negde sa Smakom ili Generacijom 5. Energija koja se osećala u Dadovom..Cijeli život čekam priliku da pjevam u Beogradu Rock n roll, viÅ¡e se nije ponovila.

Pretvorila se u mlitave, smorene pozere satirično bezidejnog tipa a la "buđav lebac". Buđav lebac ne trese.

Ili nemoj da budeÅ¡ prosečan sluÅ¡alac, pa se zanimaj malo okolo, ili čekaj... Možda se neÅ¡to i desi. S druge strane, ti ne živiÅ¡ odavno u SFRJ, ovo je sasvim nova priča, okolnosti opterećene proÅ¡loÅ¡ću, i tržiÅ¡ta na kojima gazduju prodavci keksa, kafe, praÅ¡ka za pecivo i magle. To Å¡to ne trese, nije posledica toga Å¡to nema dobrih bendova, već najobičnije političko pitanje. Ko nije kadar to sam da primeti, nema svrhe ni objaÅ¡njavati. Uglavnom, rokenrolu niti bilo kojoj drugoj dobroj mjuzi, srećom, mera nije ona koju zagovaraÅ¡, a to je da svi za nju čuju. Pored te, komercijalne postoji i druga strana medalje, ali moraÅ¡ sam da je okreneÅ¡ i vidiÅ¡.

Sent from my ME173X using Tapatalk

[Znak]

Originally Posted by Igor

Pored te, komercijalne postoji i druga strana medalje, ali moraš sam da je okreneš i vidiš.

Ne može da postoji samo jedna strana medalje. U ovom slučaju ta komercijalna ne postoji, upravo u tome i jeste problem. NemaÅ¡ Å¡ta da okreneÅ¡.

Rokenrol nije kamerna predstava, to je filmski spektakl sa hiljadama (ili po mogućstvu milionima) statista, takav je žanr, i uostalom deo je masovne kulture. Mnogobrojna publika je u stvari glavni učesnik te igre, oni na bini samo diriguju.

[awacs]

Originally Posted by Znak

Rokenrol nije kamerna predstava, to je filmski spektakl sa hiljadama (ili po mogućstvu milionima) statista, takav je žanr, i uostalom deo je masovne kulture. Mnogobrojna publika je u stvari glavni učesnik te igre, oni na bini samo diriguju.

Aferim

Pozdrav,

Vasa