"Kada je dosta produkcije?!"

[awacs]

Originally Posted by Znak

U knjizi Dejvida Birna "How Music Works" prvo poglavlje, pod nazivom "Creation In Reverse", posvećeno je ideji da stvaranje muzike počinje odlukom o kontekstu. Glavna stvar je venue - gde će ta muzika biti izvođena ili "puštana". Dejvid nalazi da je akustika prostora (tj. količina odjeka) osnovni razlog zbog koga se toliko razlikuju muzički stilovi. Bubnjevi su za afričku ledinu, horovi za gotsku katedralu.

Da, prostorni kontekst je važan u svakoj umetnosti. Kažu da je zato Mikelanđelov David onako glavat – zamišljeno je da bude postavljen na friz katedrale u Firenci, pa je umetnik razmišljao o perspektivi i detaljima koji treba da budu vidljivi iz daljine. A ni Pikaso nije slikao Gerniku za kačenje na zid u stanu na devetom spratu u bloku 61 (NBG).

Pozdrav,

Vasa

P.S. Obojica smo odlutali od teme. Ovo što pominjemo ima veze sa nepostavljenim pitanjem „Gde počinje produkcija?”

[Znak]

Originally Posted by awacs

P.S. Obojica smo odlutali od teme. Ovo ?to pominjemo ima veze sa nepostavljenim pitanjem ?Gde počinje produkcija??

"Creation In Reverse".

[awacs]

Kad smo već kod knjiga, zanimljiva je „Buka: politička ekonomija muzike” Žaka Atalija.

http://monoskop.org/images/6/67/Attali_Jacques_Noise_The_Political_Economy_of_Music.pdf

Pozdrav,

Vasa

[Rhino]

Ovo je izgleda moj omiljeni thread na forumu evo vec neko vrijeme

[awacs]

Originally Posted by Znak

(...)po?to ne spadam u one koji veruju da teorija i naučni pristup ?kode "osećaju" u umetnosti. Da je tako onda bi Kolrid?, Bodler i Ki?, briljantni teoretičari, bili potpuno bezosećajni, a znamo da nisu, naprotiv.

E, s tim ?to je Atali ekonomista, a ne muzičar ili teoretičar muzike

Meni ta kniga već neko vreme stoji na e-polici. I ja sam je dosad samo prelistavao, nisam ba? toliko načitan Takve knjige treba čitati tek u penziji, da sazna? čime si se bavio

Pozdrav,

Vasa

[Znak]

Ekonomija i jeste ključni problem dana?nje muzičke produkcije.

[awacs]

Originally Posted by Znak

Ekonomija i jeste ključni problem dana?nje muzičke produkcije.

Uvek bila i ostala. Koliko ljudi (i koliko mnogo/malo) moram da platim da bi se neki drugi ljudi zabavili, a ja ispao car u dru?tvu? Da li je simfonijski orkestar nu?an da bi se napravila galama, ili je dovoljno par likova sa velikim pojačalima? Ili jedan lik sa aran?erom i dovoljno jakim ozvučenjem? Koliko to ko?ta?

Vertikala muzičkog posla se nije promenila otkad postoji muzika. Problem (ako uop?te postoji neki problem) je samo u tome ?to ljudi koji proizvode muziku mahom nisu svesni tih vertikalnih odnosa jer većinu svog vremena provode u horizontalnim vodama. Ono ? da li je ovaj harmonski sklop OK, da li je ovo dobro ko Seka, Gibonni, Bowie, Bajaga, valja li ovaj reverb ili da pazarim hardver... ludilo mozga. A u stvari:



Pozdrav,

Vasa

[obicni user]

Citem the rumski i trazim nesto da rijesim neku svoju nedoumicu jerbo me ubi da vam dosaðujem svojim puckoskolskim pitanjima i naletim ovdje. Jest staro ali moram...ovo je generalno. Nije li vec davno i previse produkcije. Nije li upravo produkcija sve okrenula u smjeru suprotnom od onog sto bi trebala. Jel van Gog slikao da bude na tv-u. Tesko. Jel slikao iz zadovoljstva- jest. Mnogo stosta se radilo dacovjek bude zadovoljan, a danas nekako ide onim tokom da sto vise zaradi. I kofol-onda je zadovoljan. Jel bas sve tako. I sami velite ja zadovoljan ali coek veli ne valja i ti napravis onako krivo...ali ne iz zadovoljstva nego zbog para. Dakle zadovoljstvo je vezano iskljucivo za ziro racun. I jest treba se zivjeti ali... sorry

[tajna92]

Ti si, izgleda, baš razočaran...

[BlasterMaster]

@obicniuser citam ove tvoje postove skorasnje sa svim ovim silnim pitanjima koja ni malo nisu jednostavna ali nekad odgovori mogu da budu mnogo prosti ako znas sta trazis... kapiram sve sto pitas jer sam i ja ta pitanja postavljao sebi pre dosta godina, pa cak i prodje ponekad neka misao...
jednostavno moras da znas sta hoces, i moras da znas sta je ono sto ti srce zeli, sta je ono sto postignes i budes istinski srecan... svi smo se zaljubili u muziku u nekom trenutku, ali radimo stvari u muzici koje ni ne volimo, da bi zaradili neki dinar da kupimo stvari koje nam ni ne trebaju da impresioniramo ljude koje ni ne volimo a opet nismo srecni i dodju 1000 pitanja ko tebi sad...
prosto, i once-and-for-all, da zakljucimo - ne moras da budes perfekcionista da bi bio srecan, ne moras da budes opsesivan da bi radio muziku i da bi je voleo, ne moras da radis u muzici ono sto ne volis da bi te usrecilo, i najvise od svega, ne moras da se trudis da budes i zvucis kao svi ostali!!!
ja bi ti iskreno preporucio da procitas nesto, ne vezano za muziku vec za pop psihologiju, nekog alhemicara ili tako nesto, bez sve sale, da se vratis malo zuruk i da ti se razbistri um sta je ono sto ustvari zelis da postignes i zasto? svi mi ponekad zalutamo u tim opsesijama, u nepotrebnim glupostima, te dal je bolji ovaj monitor ili ovaj, ili ovaj pickup ili onaj, ili ovaj sner ili ovaj pokusavajuci da imitiramo neke "velikane" koji nam i sami nekako kazu "ljudi, ne pratite mene, i ja sam izgubljen..."
radi bre ono sto volis, na nacin koji ti odgovara, uz mogucnosti koje mozes, zabole te za sve, i za sva misljenja, nasa pogotovo, ne komplikuj stvari, pravi greske i uzivaj u njima, u tome je lepota, ko sto je nekad neko reko - muzika nisu note, vec ono izmedju njih...

pozz i uzdravlje