Rifovi u Srbistanu - Blog

[awacs]

Da, primer Sijetl scene je odličan. Ista stvar je bila u onoj staroj zemlji sa novim talasom osamdesetih.

To što su neki bendovi svirali neku malo drugačiju muziku bi bilo mačku o rep da Enco Lesić nije ubedio Sinišu Škaricu iz Jugotona da izda prvo „Paket aranžman”, a odmah potom i „Artističku radnu akciju”. Poklopilo se da su Encu trebali klijenti za studio, a Jugotonu neko izdanje koje ne bi bilo kompilacija sa Splitskog festivala (karikiram, ali ne previše ). Najvažnije je bilo to što su izdavači imali trajne veze sa ozbiljnim TV centrima i štampom, a pogotovo to što su bendovi hteli da ih vidi što više ljudi. Uspeli su da na mišiće od skoro pa andergraund scene stvore nekakav uvrnuti mainstream.

Ne znam zašto je muzika napolju posrnula (ako je uopšte posrnula), ali mislim da mi je jasno šta se ovde desilo. Dobro, desio se rat, ali to nije sve. Na neku foru sami bendovi su rešili da postanu ilegala i „da ne prave program Slobodanu Miloševiću i Željku Mitroviću”. Ergo, da ne idu na te televizije koje su leglo zla i kiča, ne kapirajući da time ustvari ne čine nikakvu štetu ni SM-u ni ŽM-u nego publici i sebi samima.

Jbg, kad odlučiš da se zavučeš u mišju rupu i sviraš samo istomišljenicima, to je onako... fini hobi. Ali, kad se setim tih osamdesetih u koje se danas ljudi kao kunu, nikome od tadašnjih aktera nije bilo mrsko da nastupa u Nedeljnom popodnevu posle Vere Matović ili štataijaznamkoga. OK, kao Veru Matović slušaju „džiberi”, ali brate slatki — tvoj posao je da objasniš tim „džiberima” da ni ti nisi loš. Ako stvarno nisi loš, naravno.

Devedesetih je, naravno, bilo veliko sranje, televizije služile kojekakvoj propagandi, ali (što je najluđe) niko te nije sprečavao da se pojaviš u nekoj emisiji i da budeš onakav kakav si i da govoriš ono šta hoćeš. Znam iz nulte ruke.

Velika je omorina, mrzi me da pišem, a možda neko i iz ovih nabacanih rečenica razume šta sam ustvari hteo da kažem. Neko od članova kome ne mogu da se setim nicka ima dobar potpis (parafraziram): ako ti je stalo — uradićeš, ako nije — naći ćeš opravdanje zašto ne možeš.

Pozdrav,

Vasa