ALOGIA ? Mi Sanjamo (video)

[wladymeer]

Stičem utisak da je 80tih bilo više sluha za autorsku priču nego danas. Pošto si aktivno živeo u tom periodu, jel grešim?

[awacs]

Originally Posted by wladymeer

Stičem utisak da je 80tih bilo više sluha za autorsku priču nego danas. Pošto si aktivno živeo u tom periodu, jel grešim?

Izvesno je da su osamdesetih svi živeli lagodnije nego danas, pa samim tim i oni koji su se bavili „autorskom pričom”. Prosto, publika je imala više para zato što su njihovi roditelji imali više para, a pare se nisu trošile na mobilne telefone (pošto ih nije ni bilo), nego na izlaske i šegu. I da, Lepa Brena je imala mnogo više publike nego Idoli, Elvis J. Kurtović i grupa Film zajedno, i nego Bajaga pojedinačno

Pozdrav,

Vasa

[wladymeer]

I mislim da se nisu previše sekirali oko toga da li će da ih sluša metal ili rege publika, bila im važna ona publika koja sluša pesme, a ne žanrove.

Zbog ove rečenice sam to i pitao. Nažalost, danas u rok muzici (barem u Srbiji) je više nego ikada izražena priča o "prodaji" i onda pre ili kasnije dodješ u stadijum "preslab za kik boks, prejak za rokenrol".

Odnosno, verovatno fali i pesama, ali mislim da fali i publike koja pesme sluša i što je još bitnije dolazi da sluša te pesme uživo a ne na youtubeu.

[awacs]

Originally Posted by wladymeer

Zbog ove rečenice sam to i pitao. Nažalost, danas u rok muzici (barem u Srbiji) je više nego ikada izražena priča o "prodaji" i onda pre ili kasnije dodješ u stadijum "preslab za kik boks, prejak za rokenrol".
Odnosno, verovatno fali i pesama, ali mislim da fali i publike koja pesme sluša i što je još bitnije dolazi da sluša te pesme uživo a ne na youtubeu.

Pa sad, ta žvaka o „prodaji” je bila aktuelna i onda. Časopisi Džuboks i Rock su bili prilično „urbano” autistični, ali mogao si i da se nikada ne pojaviš u njima, a da ipak svi znaju da postojiš. Zemlja je bila veća, samim tim i tržište, a bilo je podosta državnih izdavača u svim republikama, pa si među tim raznim izdavačkim politikama negde već mogao da nađeš nekakvu nišu za sebe. Inače niko nikada ne bi čuo za Divlje jagode, Osmi putnik ili grupu Griva, a kamoli za grupu Pauk iz Zavidovića

Težište je na reči državni (izdavači). Oni najveći (PGP, Jugoton, Sarajevo Disk) su producirali sve živo — narodnjake, revijsku zabavnu muziku, nešto malo rokenrola i zanemarljivo malo klasične muzike. Naravno da su najviše para zarađivali od narodnjaka (PGP RTB i Sarajevo Disk) i revijske zabavne muzike (Jugoton), a rok im je bio onako da se malo igraju i da se kaže kako pokrivaju i taj segment... alternativu uglavnom pokrivala RTV Ljubljana, bilo za svakog ponešto. Danas, u vreme kad su i izdavači i mediji usko specijalizovani, ne postoje ni tragovi toga. Za početak, ne postoji zemlja sa 20+ miliona stanovnika, a onda sve drugo redom...

Ovo poslednje što sam pomenuo objašnjava nedostatak publike. Mislim, nekada je bilo potpuno prirodno da na lokalnom mediju čuješ bend iz druge bratske republike. Neki urednik je rešio da ti ga pusti, jer je procenio da je dovoljno dobar. A ni bendu nije bilo komplikovano da ode u Varaždin, Maribor ili Tuzlu ako je tamo iz nekog razloga popularniji nego u Vlasotincu.

Danas? You Tube. Moraš da u isto vreme budeš i publika i urednik. Jebiga, najveći deo publike nije baš toliko zainteresovan za lično istraživanje i uređivanje sopstvene playliste. Zato je danas dancefloor pop muzika najvitalnija, pošto se DJ pojavljuje u ulozi urednika. To onako ukratko, inače bi knjiga mogla da se napiše o tome

Što se pesama tiče, svaka roba nađe kupca ako je tržište dovoljno brojno.

Pozdrav,

Vasa