Grammy 2009

[idekius]

Pesma definitivno nije kompozitorsko-aranžerski domet kosmosa , kombinacija znanja, umetnosti i virtuoznosti, ali... definitivno je simpatična pesmica, NABIJENA POZITIVNOM ENERGIJOM!

Kada me smore sve naše morbidarije po pesmama, likovi koji izgaraju od tuge i kukaju za svojim lanetom, oni čija devojka nikada neće biti ono što je njihova keva bila njegovom ćaletu i slične depresivne kukumavke, vedra i pozitivna "Numa Numa" mi dodje skroz O.K.

Ne znam u čemu je fora pa mi toliko volimo pesme u kojima neko plače, seče vene, daje oči slepom ranjeniku bez duše i slične (najčešće molske) destruktivne i auto destruktivne dosetkice... hmmm... a pri izvodjenju takvih pesmica se najčešće smeška i veseli i izvodjač i publika... hmmm.. raspoloženje prisutnih baš ne ide uz temu pesme i meni to deluje malčice uvrnuto
Ko se to veseli, jede, pije, smeje... dok neko daje svoje oči slepom ranjeniku, a da je zdrav u glavi?

Jim Morrison i Sid Baret bi dupe pojeli kada bi znali da su Srbi bez puno napora znatno psihodeličniji od njih

Kad me sa TV-a izbombarduju našim "sadržajnim patnjama", stvarno super dodje pesmica kao što je "Numa Numa" kao suprotnost. I otrov pod odredjenim okolnostima ume da bude protiv otrov... ako je suprotan drugom otrovu