Mislim da odustajem...

[ANITA]

Iako mi ne bi lo?e do?lo malo gladovanja.

[balthazaar]

Rambo Amadeus, svjetski mega car je u svojoj emisiji Total Kontakt pravio intervju sa Mocartom u kojem ga je pitao "Koju bi vrstu muzike pravio ako bi radio u ovo danasnje vrijeme?", a Mocart mu je odgovorio "E, moj Rambo, danas kad ima bezbroj "žanrova" muzike i kad svaka budala može da se bavi muzikom ako ima para, radio bih za svoju dušu, bre!"

[Danny Lou]

eh Anita bas si razmazena... znas li koliko bi ljudi dalo mnogo da se nalazi u situaciji u kojoj si ti? odbijas poslove... mali je broj koji to mogu (ne mislim na manje poslove). Osjetio sam istu stvar jer kada se nadje lova u prici gubi se nekako osjecaj, gubi se inspiracija, balon pocinje da izduvava... Zanemari pricu o novcu, radi zato sto ti se radi i pokusaj u taj rad da implementiras svoje kreativne ideje. mislim to vec ljudi rade? bilo to reklama, spica itd. napravi je da zvuci novo a opet kako treba, disonatno ali ipak konsonanto, komercijalno ali ipak alternativno... ZAR TO NIJE IZAZOV? ah ne, ti ne zelis rokove, deadline i slicne stvari od kojih je napravljen sistem zaradjivanja novca od muzike. ti hoces totalnu slobodu, bez ikakvih ogranicenja ali zar to nije malo skrto? zato je moderna klasicna muzika i izgubila svoje slusaoce, ljudi oko tog umjetnika nisu bili vise u mogucnosti da prihvate tu njegovu slobodu jer je trazeci originalnost otisao mnooooogo daleko i ljudi nisu mogli da ga prate. ljudi bez kojih on ne moze - publika... odustani ako ti se odustaje, ispostuj sebe do kraja na kraju krajeva vidjeces da li je to TO. sta god uradila sve najbolje!

pozdrav!

[ANITA]

Originally Posted by Lou

eh Anita bas si razmazena... znas li koliko bi ljudi dalo mnogo da se nalazi u situaciji u kojoj si ti? odbijas poslove... ...
pozdrav!

Lou i ostali.... ja sam samo naizgled razma?ena i to znaju svi koji me poznaju. Nema ni?ta razma?eno u tome da se apsolutno posvećuje? djeci cijeli dan i onda po noći radi? ne?to ?to ne voli? i za lovu bez koje bi obitelj fino ?ivjela. Znači, djeca dobiju iscrpljenu mamu, a mama je izgubila smisao ?ivota zato da bi se malo rasto?nije ?ivjelo?

Za mene je to ?iva pu?iona.

Dushan.... nekad mi se čini da me ba? ne ku?i? pretjerano dobro. Ima? neke svoje kategorije i teorije i poku?avas me ugurati u jednu od njih i to je onda to. Ustvari, sve sto sam govorila nije doprijelo do tebe ili nisi razumio poantu. Ja sam pa?lljivo pročitala svačija mi?ljenja, dobre stvari zapamtila i primila k znanju. Ne kuzim sto bi ja sad po tebi trebala?!

Osim toga, tko trazi rjesenja? Razgovaramo o necemu sto se dogada u zivotu svakog umjetnika, bilo slikara, glazbenika......! Taj izbor, ta prekretnica.

A moje usporedbe... činjenica da ja nemam taj klik radim sranje-klik radim svoje.... činjenica da ne mozes raditi uvijek kako ti zelis jer su oni to zamislili ovako i ovako i to je jednostavno to! Ti si onda madionicar, ne muzicar. I to zasto? Zato da se fizicki iscrpljujem, a psihicki tonem? Zato da kupimo bolji noviji auto ili uredimo stan jos bolje nego sto je sad? Jebes to. Ne zivim zato, k vragu.

[Arthur]

a da recimo obiđeš himalaje i tibet pritom? roniš do koralnih grebena u okolini dominikane? hmm.. mislim da bih bez frke radio za to jebeš auto, ionako je skup benzin..

[ANITA]

Max... ja pojma nemam o tim izvođačima koje spominjes nazalost.

[Max]

Originally Posted by ANITA

Max... ja pojma nemam o tim izvođačima koje spominjes nazalost.

Pa nije ni toliko bitno da ih znas , poenta je da razumes ovu verziju koju sam ti opisao , a to je da ne postoje " sranja " poslovi , postoji samo los pristup .....

Ja u svakom poslu ma koliko los bio , pokusavam da vidim sta ja tu mogu da popravim , nekad cak trazim i dzaba usluge dobrih instrumentalista koje poznajem , da mi pomognu da od lose ploce napravim nesto novo ..... i bolje od prosle i da u svakom poslu nadjem crtu u kojoj mogu da napravim nesto kvalitetno .... a upravo u " sranje " poslovima imas najvise prostora za to ..... to je poenta onog sto sam hteo da ti kazem .....


Pozdrav

[Dushan_S]

Originally Posted by ANITA

Dushan.... nekad mi se čini da me ba? ne ku?i? pretjerano dobro. Ima? neke svoje kategorije i teorije i poku?avas me ugurati u jednu od njih i to je onda to. Ustvari, sve sto sam govorila nije doprijelo do tebe ili nisi razumio poantu. Ja sam pa?lljivo pročitala svačija mi?ljenja, dobre stvari zapamtila i primila k znanju. Ne kuzim sto bi ja sad po tebi trebala?!

Naprotiv, zato ?to znam da si jako osetljiva na komentare, (a nisi samo ti, mnogi su ljudi takvi) ja recimo uvek imam kočnicu i moj prvi post je bio u dobroj meri uop?ten bap zbog toga, negde sam izneo ono ?to ja vidim kao psiholo?ku genezu problema. Ako postoje ljudi koji mogu premostiti taj jaz između "moranja" i "htenja" i imati i zadovoljstvo i finansijsku nadoknadu za rad, ne vidim za?to bi nečije subjektivno stanje i određen način gledanja morao da tu osobu spreči da učini to isto.
Ne mislim da bi trebala bilo ?ta. Takođe nemam neke kategorije u koje bih te ugurao, ali sa druge strane mo?da druga osoba vidi ne?to ?to mi ne vidimo, pa ako ne?to ka?e o tome, nama mo?e izgledati kao da nas "ugurava u kategoriju". Ja sam prvi bandoglav, i teram po svome, pa iz ličnog iskustva znam koliko je ljudsko biće sklono tome da iz nekih svojih ubeđenja i predubeđenja napravi sebi psiholo?ke "slepe mrlje". Tj, zna? i sama da je činjenica da je neko u problemu sama po sebi znak da ne?to ne vidi. Naravno opet ću ponoviti, to je ne?to ?to je univerzalno i isti sam i ja takav i svi drugi, ne radi se o nekoj "kategoriji" u koju te stavljam, ok?

Osim toga, tko trazi rjesenja? Razgovaramo o necemu sto se dogada u zivotu svakog umjetnika, bilo slikara, glazbenika......! Taj izbor, ta prekretnica.

A za?to si ti unapred definisala da je ba? to "prekretnica"? Samo mislim da nam je u ?ivotu lak?e kada ne napravimo sebi "ili-ili" situaciju. Ovako je meni izgledalo (mo?da gre?im, naravno) da si ti unapred postavila situaciju da postoji samo mogućnost skrenuti na jednu ili na drugu stranu i da ne postoje nikakva druga re?enja. Znači crno belo. Koliko tek prekretnica se dogodi a da nismo čak bili svesni da pravimo izbor, i koliko puta smo mislili da smo pred prekretnicom pa ni?ta?

A moje usporedbe... činjenica da ja nemam taj klik radim sranje-klik radim svoje....

Samo mislim da to "sranje" nije apsolutno nikada, ne dobija čovek samo lo?e komercijalne poslove koje mu je u?asno raditi.

činjenica da ne mozes raditi uvijek kako ti zelis jer su oni to zamislili ovako i ovako i to je jednostavno to! Ti si onda madionicar, ne muzicar. I to zasto? Zato da se fizicki iscrpljujem, a psihicki tonem? Zato da kupimo bolji noviji auto ili uredimo stan jos bolje nego sto je sad? Jebes to. Ne zivim zato, k vragu.

Opet kao ?to rekoh, ti ne mora? to raditi i to je tvoje pravo i mogućnost, koje eto srećom ima? (neki nemaju mogućnost izbora) Ja se samo trudim gledati naopako: Ako me ne?to ubija i psiholo?ki iscrpljuje, mo?da nije problem u onome ?to radim, već u mom odnosu prema tome. Čoveka psiholo?ki iscrpljuje kada god postoji neko unutra?nje trenje između dva različita htenja i usmerenja. Ako si istovremeno i za i protiv iz različitih razloga za ne?to (na primer, radila bi zbog para, ali ti se ne radi lično) onda maltretira? sebe. Sa druge strane to nije afirmativan psiholo?ki model. Idealno (nek ka?em, često i ja to ne mogu) bilo bi najbolje promeniti psiholo?ki model, i svesno izvlačiti neko drugo zadovoljstvo iz onoga ?to radimo a ne zadovoljava recimo na?u potrebu za samoizra?avanjem, recimo, Arthur je pomenuo da mu je izazov, onda neko ko to gleda sa producentske strane to gleda kao zanatski problem, slagalicu koju treba re?iti, itd. Jednostavno mislim da je bolje menjati nas same tako da ne patimo, a ne boriti se sa spolja?njo?ću tako ?to sami sebi su?avamo izbore i delokrug jer se ne umemo izboriti sa time ?ta zaista ?elimo i koje nam je primarno usmerenje. Jo? jednom, i ja sam mnogo puta odustao od nečega radije da se prilagodim, nije to ni?ta ru?no ili pogre?no, eto pi?em da ti dodatno pojasnim moje gledi?te, po?to se mo?da nismo sasvim razumeli.

I naravno da dodam da se ja nadam da ti uvek zna? da ja imam dobru nameru i da to ume? prepoznati kao takvo, ne moram se slagati sa tobom ili misliti da si u pravu (?to sad nije direktno relevantno jer ne pričam toliko o tvom stavu koliko o tome kako ja vidim stvari, znači vi?e se trudim ponuditi neke dodatne opcije, drugačiji način gledanja na stvari itd)

Budi mi dobro!

[ANITA]

Joooj, kako mi se ne da sad quotati sve komentirat.

Oggy - normalno, novci su odlična stvar i ne mijenjaju stvari! No, poslovi u kojima provodiš sate modificirajući samog sebe u nekog drugog da napravis nesto sto od tebe traze - mijenja. Ili ja nisam dovoljno jaka da ne mijenja mene.

Originally Posted by Dushan_S

Samo mislim da to "sranje" nije apsolutno nikada, ne dobija čovek samo loše komercijalne poslove koje mu je užasno raditi.

Definitivno! Ma necu takve ni odbiti i te poslove ni ne stavljam u kategoriju ovo radi čega "umirem".


Dushan - ti znas da si ti meni super i drag i znam da sve govoris s dobrom namjerom. Ali isto tako si tip koji u svemu vidi psiholoske uzroke problema i tko zna koliko puta (kao i svi drugi) projiciras nesto sto uopce nema veze s osobom na koju se projicira. Ako kuzis sto mislim reci?

Moj problem je jasan. Grcevito se bojim da postajem manje od osrednjeg, a to postajem jer takve proizvode radim jer takvi se proizvodi traze. Mogu mijenjati sebe i naučiti da prihvaćam život i sva njegova sranja i to mogu gledati kao duhovni napredak, a isto tako mozemo u tome vidjeti i opasno nazadovanje jer to ipak ne radimo radi psiholoskog napredka i zrelog duhovnog prihvacanja vec radi novca.

[kejkz]

Na nesrecu, pored onoga sto jesmo, i sto nosimo u sebi, svi smo mi proizvod jednog vremena. Samo ako izadjemo iz okvira koji nam postavlja, mozemo stvoriti nesto vanvremenski, izaci iz serijske proizvodnje. Ali to je vrlo tesko uraditi, i samo retki imaju takvu prilvilegiju, jer nekad je u nas zivot ukljucen jos neko sem nas, kome se moramo naci, i zbog koga moramo ostati u realnosti.

Mislim da je jedino resenje raditi, po svaku cenu, nekad i ispod svojih mogucnosti, i cekati trenutak za samoiskazivanje... jer on dolazi kada se vise ne nadas, ne mislis... kao nagrada za trud, pa onda i talenat...