Dejan Milutinović 2014

[T.L.T.I]

Bez ikakve namere da vredjam coveka jer se istinski potrudio ali mi komparacija sa VG-om bas i ne pije vodu.
OK, to je taj muzicki zanr/pravac (kako god) ali meni je neslusljivo iz par razloga.

Vokalno, prva asocijacija koja mi pada na pamet je "Dumb & Dumber", teleci glas, nekako "tupav" i ravnih emocija.
Tekstovi su suvise romanticni i preterano "nja-nja", brdo, sunce, trava...imam osecaj da Dejan ni u jednoj pesmi nece preziveti.
Kod VG-a je to daleko umerenije, normalnije, kad-kad i sa zrnom bezobrazluka (ne znam kako da objasnim).

Nema dovoljno reverba, bar ne onoliko koliko ja volim da ga bude.
U mom maniru bi to bili radovi George Michael-a, a savrsen egzemplar toga se nalazi u pesmi "Safe", kao i u mnogim drugima.
On je jednostavno majstor svog zanata.

DM-ove pesme suvise lice ali bas i ne znam zasto to mnogi potenciraju i kada je VG u pitanju.
Pop kao pop, ne moze su ti izmisljati topla voda ali ja ne vidim nikakve slicnosti dok slusam "Taxi", "Iskreno" i "Daljinu".
To ovde uopste nije slucaj, preslusao sam ceo album a imam utisak da se vrtela jedna te ista pesma.
Takodje, suvise forsiranja pratecih vokala u refrenu (uporedo sa glavnim vokalom) meni uvek, za uvo iritantno.
To je neki trademark Cro pop scene i oduvek mi je to zvucalo ljigavo i vasarski.

Sto se ostalih "klonova" tice.
Dado Glisic je "skliznuo" u totalnu bezvezariju i stancanju jednolicnih albuma u kojima se svojski potrudio da "robotizuje" svoj glas, ne bi li zvucao sto gore, a aranzmani su mu postali tipican primer jada i bede.
Dok je sve bilo pod kontrolom Baneta Opacica (ali onog Baneta koji ne saradjuje sa "cobansko-kafanskim" mega-giga "band-ovima") bilo je i vise nego pristojno.

Zeljko Vasic se "poseljacio" i ovaj drugi album s brda s dola koji nema nikakvu celinu je opste rasulo, ni nalik onom prvom albumu koji je imao i glavu i rep.
Tu bi isto valjalo vratiti staru ekipu sa ZV-ovog prvenca (tu pre svega mislim na Nokasa) jer me Vasic kao "devojka za sve" nije uopste ubedio.
Previse konfuzno i bez onog zdravog pop smeka iz 2008.

Bojana Marovica nikad nisam slusao a ono sto radi Sasa Kovacevic je za zatvor.
Podilazenje muzicko neukoj masi i koketiranje sa etnom ga polako svrstava u klub veseljaka i "pastira" koji se uredno vrte po Pinku.

Za kraj, voleo bih da pomenem i zaboravljenog i nikad uspesnog Sasu Vasica, koji je bio preteca Vlade Georgieva.
Cinjenice govore da je SV prvi covek, koji je imao hrabrosti da na muzickom trzistu izbaci jedan pop album, onda kada tu vrstu muzike niko ziv u SRB nije slusao i kada je u startu jedan takav projekat bio osudjen na propast.
Valjalo bi mu skinuti kapu, samo zbog toga.