snimanje klavijatura u studiu?

[Synclavier]

@branoy: Mislim da si od kolega dobio dosta upotrebljivih saveta, pa i vise od toga, racunajuci i ono "izmedju redova", plus malo iskustava "sa terena"...

Ja bih dodao jos ponesto, uz pokusaj da ne budem (po ko zna koji put) preopsiran. U to ime ne bih sad o definicijama i osnovama tipa: balansirana/nebalansirana veza visokoimpedansni/niskoimpedansni izlaz, MIC/LINE, MONO VS. STEREO... Za pretpostaviti da ti je to sve jasno (i iz teorije i iz prakse), ili da objasnjenja mozes lako pronaci.

- Sto se tice nedoumice: MONO ili STEREO, moj pristup je - snimaj mono samo kad moras. To su situacije kad imas posla sa starijim spravama (npr. neki DX7, JUNO 106, (zdravlje boze ) neki MOOG, ARP,...) koje i imaju samo mono ("suv") izlaz ili se radi o nekoj elektromehanickoj spravi tipa - Fender Rhodes, Hohner D6, Wurlitzer,..., te drugog izbora i nema. Posto ne verujem da ces se "baktati" ozvucavanjem nekog Leslie kabineta, to preslacem u startu.

- U ovoj drugoj varijanti kad imas neku elektromehanicku spravu, tip signala je pre uporediv sa el.gitarom nego nekim sintijem, pa je nekakav preamp - toplo preporucen, sa kompresorom - jos bolje, jer bi imao posla sa signalom koji bi frekventno mogao biti zasicen kao bass i el.gitara zajedno (pa i vise od toga, ako se insistira na "tines" zvuku) i pri tom dinamicki veoma "zivahan", zavisno od sviraca...

- Cesti pratioci ovakvih sprava su razne stomp pedale koje su integralni deo zvuka (chorus, phaser,...) i u tom slucaju se podrazumeva stereo snimanje zbog same prirode modulation efekata. Ukoliko je izvodljivo da ceo zvuk imas u monitoringu, a pedale vezes naknadno u miksu - ostaje na snazi "postulat" da se snima potpuno "suvo".

- Sto se tice workstation/ROMpler sprava, sve sto je napravljeno u poslednjih deset i vise godina "barata" sa stereo multisample bazom, tako da mislim da zaista nema opravdanja da se ista snima mono , bilo "suvo", bilo sa koriscenjem interne EFX jedinice.

- Kada je rec o koriscenju balansiranih veza, dobra je praksa koristiti ih uvek, ukoliko su analogni ulazi u audio kartu balansirani. Treba imati i u vidu da vecina starijih sintova nema balansirane izlaze, a tek po neki ima i XLR balansirane izlaze (npr. Roland RD700 xX serija) i u tom slucaju razlika izmedju kombinacije "XLR balansirano u neki solidan preamp" i "linijski nebalansirano direktno u LINE IN audio karte" moze biti znacajna i cujna.

- Sto se tice kablova, kod sprava sa linijskim izlaznim nivoom, kvalitet kablova dosta manje utice na rezultat nego kod gore navedenih elektromehanickih sprava (visokoimpedansni izlaz), gde se razlike u kvalitetu kablova itekako cuju.

- Dilema oko koriscenja internih EFX jedinica nije tako jednostavna i lako resiva.
Prvo - njihov kvalitet i upotrebljivost ume jako da varira. Neki su ipak bolji od drugih. Kurzweil-ov KDFX je sampion na tom polju i nije dobra odluka iskljucivati ga "po default-u", ja ga u 80% slucajeva ostavljam sa malim modifikacijama tokom miksa (kako do ovoga, malo ispod), eventualno iskljucim "Reverb deo", ali samo ako imam nesto slobodno u "PCM, Mx000 ili H klasi" . Uostalom, KDFX je bio i osnova za cuveni i jako kavalitetni KSP-8, ko je probao zna... Takodje i Rolandova COSM tehnologija ima neke vise nego upotrebljive simulation algoritme i ne treba ih se odreci tek tako... Sve flagship Yamaha sprave od SY serije pa na ovamo kao EFX jedinicu imaju ugradjen neki "derivat" SPX tehnologije (i hardverski i softverski), te ako u rezervi nemate nesto te klase ili bolje, bolje je upotrebiti ih.
Drugo (kolege su vec pominjale) - nekad je deo procesinga EFX jedinice toliko neraskidiv deo celog zvuka (ovo narocito vazi za Korg) da njegovo bajpasovanje potpuno menja (osiromasava) celu prirodu zvuka. Ovde su najcesce u pitanju" tempo sync delay ili flanger efekti, ring modulatori, razne amp/kabinet simulacije, leslie simulacije... U ovim slucajevima dobro je ostaviti sve sto je bitan sastavni deo, a odreci se onoga sto se moze fino podesiti tokom miksa (EQ, reverb, kompresija...)

- Stvar koja se cesto zaboravlja, a moze doneti cujna poboljsanja je i princip da se klavijature kad god je to moguce snimaju iz program/patch (single) moda (da se izrazim recnikom "velike petorke"). Novije sprave i u ovom modu dozvoljavaju pristojan nivo layer-ovanja (4-8) i obezbedjuju najbolje rutiranje za EFX jedinicu. Ako je bas neizbezno da se koristi nekakva masivnija layer postavka moze se raditi iz combi/performance/multi/setup moda, rutiranje EFX jedinice i DSP "snaga" ce biti raspodeljeni na "sastavne delove", ali to je cena. Naravno, ne postoji nikakva potreba da se snima u DAW iz SEQ moda, tu su ogranicenja jos veca... Zasto (osim ogranicenja oko deljenja EFX jedinice) treba izbegavati zadnja dva moda? Da ne ulazimo u predugu i predetaljnu raspravu, ali evo jednog (mozda slikovitog) poredjenja... Odprilike kao sto sa 24 (i vise) staticnih slika u sekundi varamo nase oci da je slika "ziva" i tecna tako i multipleksnom obradom varamo nase usi (mozak) da se svi zvukovi cuju istovremeno i da je zvuk potpuno kontinualan. Pri vecim "opterecenjima" pocinju da se javljaju i fazni problemi, kao i problemi sinhroniteta i latencije. Uostalom, uvek se moze napraviti mali test. Neki preset iz program moda "preslikaj" sa svim setovanjima i rutiranjima u combi mod (dakle samo jedan zvuk) - razlika ce sigurno biti cujna (u korist prvog moda).

- I na kraju, nesto sto uopste nije pominjano, a po meni moze biti dobra metoda (princip) za rad i garancija da ste izvukli maksimum iz sprava, a to je - "ZIV MIDI" najduze sto moze! Ja ovaj nacin rada koristim od pocetka bavljenjem MIDI-em i programingom i on mi dozvoljava da svaki sound patch na spravama potpuno prilagodim i aranzmanu i miksu. Naravno, kako sam i preporucio,kad god mogu radim iz program/patch/single moda. "Cena" za ovakav pristup, naravno, mora da postoji, a to je neka pristojna brojka (bar 3-4) sprava koje su na raspolaganju. Ovo sve, ako su eksterne MIDI sprave samo deo izvora zvuka u aranzmanu/miksu, tj. ako uz njih postoji i odredjeni broj zivih i VST/AU instrumenata. U suprotnom, broj potrebnih sprava se povecava. Medjutim, dobici su ocigledni. Sami sound-ovi se mogu sve vreme tweak-ovati, doradjivati, a i EFX jedinica postaje upotrebljivija, jer se sada mogu "vratiti u igru" i fino podesiti reverb i delay, mozda cak i neki eq, sto je gotovo izvesno bolja varijanta nego neki suvo snimljeni zvuk naknadno obradjivati sa nekim jeftinim Digitech-om ili ZOOM-om koji je ostao na raspolaganju, posto su se bolje sprave potrosile na vokal, bubanj, gitare,...
Ukoliko nema problema sa MIDI tajmingom i nestabilnoscu (najcesci krivci su losi USB drajveri), audio karta ima dovoljno inputa da simultano (po mogucnosti ne sabrano kroz neki submikser) primi sve sprave, i broj sprava podmiruje simultano sve deonice u aranzmanu, nece biti potrebe ni da se ista snima, vec "ziv MIDI" moze i direktno u miks.

- Zbog mogucih problema sa latencijom i tajmingom, kao i MIDI filterima, "ziv MIDI" i puno sprava u lancu, dobra preporuka je da svaka sprava ima posebnu IN i OUT granu (ovde mislim i na hardverske EFX sprave koje se mogu kontrolisati preko MIDI-a, sto je jos jedan dobitak). Da bi se izbeglo stalno snimanje i presnimavanje preseta i konfuzija oko preseta (koji za koju pesmu/verziju/miks), dobra je praksa na kraju svakog session-a snimiti SysEX dump aktivnog preseta za svaku spravu, bilo na pocetku MIDI track-a koji mu korespondira, bilo na odvojenim (jos bolje) track-ovima na posebnom SysEx transmit kanalu, na pocetku aranzmana. Na ovaj nacin ces uvek zagarantovano imati poslednju verziju sound preseta za datu spravu za dati aranzman, bez potrebe da user memoriju pretrpavas gomilom preseta u vise verzija.

Eto, za sad toliko.