Presonus Studio One V2 - ARA (r)evolucija!!!

[Synclavier]

.... I da dodam jos po nesto (ima se vremena poslednjih par dana)?.

Pokusacu da ne odem preterano u off topic.

Ocigledno je da je velika vecina nas postala razmazena kada je DAW softver u pitanju I da su opcije bez kojih se ranije sasvim lagodno zivelo I radilo postale pitanje ?zivota I smrti?. Cak I u takvoj postavci stvari, velika vecina korisnika DAW softvera koristi oko 30% (ako I toliko ) mogucnosti softvera na kome trenutno radi, a cezne za necim boljim I savrsenijim (nek? se nadje, nece da se baci)? Naravno, poznavajuci logiku prosecnih korisnika (kupaca) softverske kuce nas s? vremena na vreme zatrpaju novom gomilom cesto nepotrebnih dodataka ne menjajuci pri tom sustinski nista. Ovo kazem zato sto su forumi preplavljeni diskusijama na temu razlika medju DAW softverima koje su minimalne ili ?akademskog tipa? ili nekad uopste I ne postoje.

Mnogi ce se setiti (a u arhivi ovog foruma postoji citavo jedno ?blago? na tu temu) I diskusija I testova koje su ranije vodjeni. Od cuvenog ?kontrafaznog testa? ( u raznim situacijama ga radili Max (uzgred, sta je sa njim?), Arthur,dvuckovic,pa I ja za neke svoje potrebe) koji je razbio neke mitove koji se ticu digitalnog sabiranja, ditheringa, do prica na temu MIDI tajminga koja se zavrsavala debatom PC vs.MAC, da pomenem samo dva karakteristicna slucaja. U prvom se pokazalo das u neki standardni algoritmi koji se primenjuju za obradu audia u DAW softverima (mislim na nekoliko vodecih) toliko slicni ili isti da ne vredi trositi vreme I trud na raspravu u kojoj uglavnom nema pobednika. U drugom slucaju se pokazalo da Cubase na PC-u podesenom za DAW aplikacije (sto danas I vrapci znaju) sa nekim MIDI interfejsom tipa Unitor MK2 ima isto tako dobar MIDI tajming kao I Logic na MAC-u sa istim tim Unitorom. Ovde, naravno postoji jedna ograda. Zna se da je Microsoft od pocetka insistirao na kompatibilnosti ?unazad? I da je Windows uvek placao ceh kompatibilnosti sa prastarim MS DOS-om, I ?repovi? toga se vuku I dan danas. Sa druge strane Apple je da bi ubrzao razvoj I bio u korak sa vremenom, ?par puta? zrtvovao kompatibilnost (a, I verne korisnike ) I neke delove koda pisao od pocetka (na zdravoj unix osnovi) umesto da ih krpi ili prekompajlira. Benefit toga je I cuveni Core Audio I odlicna integracija Logic-a, OS-a I hardvera. Uprkos tome danas smo svedoci da svaka ?macka? nece bas da radi sa svakim softverom (a, I hardverom) . Takodje, ocigledno je I da vecina DAW softvera koristi I iste ili slicne algoritme ili programske rutine I za neke ?specijalnije? vidove obrade (pitch editing, time stretching, groove quantize, dithering), hendlovanje MIDI protokolom, disk strimingom,itd.

Kao student bavio sam se I programiranjem (mikrokod u nekoj verziji masinskog jezika ?niskog nivoa?, ?bliskog? hardveru) I teorijom obrade signala I ?logikom? DSP sistema. I tada su postojala razna resenja, ali su neka bila bolja I prihvatljivija I kao takva I opste prihvacena. Pri tom radi se o vremenu kada su pored Intela I AMD-a, egzistirali I DEC (sa lucidno dizajniranom Alpha serijom procesora), Sun (Sparc procesori za Hi End super kompjutere), Motorola sa celom svojom gamom? Za sve njih su vazili isti algoritmi, samo se radilo o razlicitim ?platformama?. Danas DEC I SUN de facto ne postoje, a Motorola polako ispada iz igre? Metodom ?grube sile? Intel je pobedio navedene takmace koji su cesto imali mnogo elegantnija I pametnija resenja (RISC), ulazuci samo u smanjenje proizvodnog procesa I stalno povecavanje radnog takta, bez obzira na potrosnju zagrevanje I cesto ?uzaludno trosene? radne taktove? Za koju godinu mozda se I AMD ?preda?? Sve ovo navodim, jer sam prvo pre nekog vremena ostao bez podrske za Duende (zbogom hardveru, nema vise podrske, prelazak na native, ?zdravo djaci? ) koji je naravno ostao 32bit, a onda I bez podrske I daljeg razvoja za PoCo (oni su ?napabircili? neku 64bit podrsku). Za svo to vreme UA ?spava na lovorikama? I ne pada im na pamet da predju na 64bit. Ocigledno je da su ?stari igraci? lenji da pisu kod od pocetka (treba puno vremena I novca, dugo je testiranje, a konkurencija ne miruje), pa se krpi I prekompajlira stari softver I dodaju nove zezalice I dodaci ?epskih dimenzija? (u GB) I sminka korisnicki interfejs. Ostaje nam da se snalazimo sa raznim 32 to 64 bit bridge programima I cekamo da se neko smiluje. Upravo oni koji nemaju ?ballast? starih korisnika mogu da budu ?svetlo na kraju tunela? I mogu da krenu sa kodom? iz pocetka? I to I jeste slucaj sa S1V2.

Sve me ovo navodi, ustvari, na nesto drugo sto mislim da je veci problem kada je razvoj DAW softvera u pitanju. Naime, ako me secanje dobro sluzi, o 64bitnim kompjuterima se prica jos od pocetka devedesetih. Ocigledno da tada jos nije bilo velike potrebe za tim, a I trziste nije bilo zainteresovano, a sam prelazak skup I tada preuranjen. Medjutim od kad se u poslednjoj deceniji pojavila sve veca potreba obecanja ?evo sad ce, samo sto nije? su se non-stop izigravala, a veliku zaslugu za to ima inertnost I sporost velikih softverskih kuca kojima se vise isplati da nam kao ?nove? prodaju stare zakrpljene I dosminkane proizvode . Mnogi od vas, kao I ja vec godinama (ja, bar 7) imaju hardver sposoban da radi sa 64bit OS-om ciji izlazak se stalno prolongira ili cak I sabotira. Win XP64 ili Vista 64 vec dugo postoje, ali nikad nisu zaziveli jer nikad nije postojala kriticna masa softvera koja bi na njima radila. Vec dovoljno vremena postoji Win 7, a 64bit DAW programi se tek ?stidljivo? pojavljuju, pri tom neki od njih kao prekompajlirane verzije starih. Znaci, nesto asemblerskog koda se napise ponovo, a ostatak koda pisan u programskim alatima ?viseg nivoa? (C++, Java, Python, GDI biblioteke, itd) se prekompajlira I doda bit bridge podrska. Rezultat je cesto veliki, trom I nestabilan ?mutant? I mislim da se veliki deo problema nalazi tu. Odmah se setim anegdote o proizvodjacima (zaboravio sam ime) koji su reklamirali kako njihov interfejs ima 24bit konvertore, pa su u trenutku kada su bili ?provaljeni? odprilike ?sheretski? izjavili kako se zapravo radi o ?20bit konvertorima sa 4bita marketinga?.

[Synclavier]

Drugi deo problema naceo je awacs u postu u kojem je pominjao interno menjanje (skracivanje I produzavanje ?reci? uz (eventualno) jos poneki medjukorak (dither,?)). Cesto se takve ili slicne stvari desavaju ?ispod haube?, a da ih nismo ni svesni (sto je mozda I dobro ) I nepotrebno degradiraju celu pricu. I ovo je najcesce posledica neplanskih krpljenja, razvoja ?na brzaka? ,pustanja u prodaju softvera u beta fazi, ali I nekih tvrdoglavosti kada su u pitanju standardi. Eto, cak I kod proizvoda koji su de facto industrijski standard moze se naici na ovakve ?bisere?, pa mislim da su ovakvi datalji uvek bitniji za izbor softvera od nekih ?isforsiranih? razlika. Naravno, obrni ? okreni na kraju (kako se to popularno kaze) workflow, navike I pretezna namena (MIDI, audio post, miks, editing, recording, live akt,?) u najvecoj meri opredeljuju izbor.

U DAW svetu, pominjale su kolege, poznata je pojava truncation distorzije koja je direktna posledica tzv. ?bit akumulacije? I greske koja se javlja pri zaokruzivanju. Svojevremeno, za vreme Zalivskog rata, iracani su vesto koristili pandan toj pojavi da bi povremeno ?nadmudrili? ?nepogresivi ponos nacije? presretacki sistem "PATRIOT". Upravo pojava bit akumulacije I greske pri zaokruzivanju u starom FORTRAN programu za odredjivanje koordinata I putanje rakete je dovodila do toga da posle odredjenog broja ?iteracija? (osmotri, proracunaj, pozicioniraj, ispali) sistemi za osmatranje, proracun I pozicioniranje vise nisu bili saglasni I nisu baratali pravim podacima. To su iracani koristili tako sto bi brzo ispalili (izmedju dva perioda reseta sistema) sto vise ?laznjaka bez punjenja?, a zatim kada bi greska u zaokruzivanju dovoljno narasla ispalili ?pravi? koju sistem zbog pogresnog proracuna ne moze da zaustavi. Ovo je inace ?skup sport?, ali je bio siguran nacin da neka od SKUD raketa probije odbranu.

Kao prilog ovoj prici o skrivenim nelogicnostima I bagovima ?ispod haube? koji nisu nigde (ili bar ne vidljivo) dokumentovani na koje nabasate slucajno ili kad vam se u radu pojave problemi za koje nemate racionalno objasnjenje utemeljeno bilo u teoriji, bilo u praksi, pomenucu jedno svoje licno iskustvo.

Pre pet godina radio sam na velikom projektu (mnooogo kanala, vise od tri sata materijala uz sve nevolje koje se mogu pojaviti). Naravno radi se u PT HD3 (7.x, ne secam se tacno verzije, ali nije presudno) sa ?pristojnim? paketom plug-oa. U jednom trenutku kad je posao vec poodmakao, kolega koji je sa mnom saradjivao I ja smo se dogovorili da napravimo mali test, cisto da bi odagnali neke sumnje koje su nam se javljale dok smo radili I sve pripisali umoru ili jednostavno nadobudnosti. Stvar se sastojala u sledecem: Posto smo pri ruci imali stari Roland R8 koji za potrebe click-a ima jako dobar sempl ?cetvrtke? , snimili smo ga u 24 bit rezoluciji stereo, panovano u centar I dobili trek sa nekoliko istovetnih cetvrtki I u levom I u desnom kanalu, koji smo iskopirali u nekoliko novih trekova. Na sve trekove osim prvog smo insertovali nekoliko plugova (ne mogu se sad setiti konkretno koji su u pitanju, ali je od svega bilo po nesto (eq, comp, cho, lim,?). Delay kompenzacija, naravno, ukljucena. Posmatrali smo kako izgledaju cetvrtke posle primenjenih plugova (bounce). Rezultati su bili vise nego iznenadjujuci. Jedan smo I ocekivali od ranije (mada je tragikomican za nesto sto je industrijski standard): redosled TDM I RTAS plugova utice na zbirnu latenciju, tj. cetvrtka se ?pomerila udesno? za razlicit broj semplova u slucaju TDM u RTAS nego u slucaju RTAS u TDM, iako su (oba eq) bili na nultim pozicijama filtera. Ovo je I dokumentovano u zvanicnom uputstvu, tako das mo to nekako ?prihvatili. Medjutim ?shokovi? su tek usledili . Ukratko (posto sam bas oduzio) neki od ?bisera?: Cetvrtka na treku koji ima bajpasovane inserte kasni za cetvrtkom koja nema nista na insertima, pri tom L i R kanal ne kasne za isti broj semplova (ovo se vidi kad se bas ?razvuce?, ali gde je objasnjenje?). Kako se broj bajpasovanih plugova povecava, tako se I kasnjenje menja, cak nuzno I ne povecava, vec samo varira. Kada se inserti ukljuce bez obzira sto su na neutralnoj poziciji, cetvrtka menja oblik, ali na nekim plugovima dobija I fazni pomeraj (nezavisno od latencije), opet nejednako po L I R strani. Kasnjenje na pojedinacnim cetvrtkama je isto, ali kada se plugovi primene na trek sa vise semplova, varira od sempla do sempla. Originalni trek sa snimljenim cetvrtkama, posle spustanja na 16bit ima manja kasnjenja, ali mu je shape znatno degradiran I javljaju se mali glitch-evi ispred I iza cetvrtke. Ista stvar je I posle ditheringa, samo je kasnjenje povecano, a donje ivice malo zaobljenije. Da ne idem dalje?Napominjem, svo vreme je delay kompenzacija ukljucena. Naravno, ne radi se o nekim prevelikim kasnjenjima I odstupanjima (red velicine od nekoliko semplova), degradacija shape-a sempla je u nekim slucajevima, ipak , znacajna, ali poenta je, da je bar meni, a verujem I mnogim drugima sve ovo potpuno neocekivano, posebno u svetlu proizvoda koji je ?na glasu?, skup I ?must have? za svakog ko zeli biti PRO.

Ovde cu stati, bez izvlacenja nekog ?naravoucenija?, mislim da je nepotrebno. Raspisao sam se I onako, imalo se vremena (auhhh, tek sad videh koliko je sati). Verovatno je sve ovo nepotreban off topic u temi o novom DAW softveru, ali, eto, mozda nekom bude od koristi. Svima ostalima se izvinjavam na mozda nepotrebnoj opsirnosti.

[Mogli]

Loop koji sam slusao u browseru Studio One 2, je u tempu songa, ali kad ga prebacim na traku onda vise nije... Zna li neko gde se to podesava? Mada mi nije jasno jer je u projectu ta opcija bila striklirana

[Igor]

Postoji li mogućnost ručnog jog-ovanja timeline-om kao u CuBase, Audition, Premiere-u?

[Eomsy]

Originally Posted by Mogli

Loop koji sam slusao u browseru Studio One 2, je u tempu songa, ali kad ga prebacim na traku onda vise nije... Zna li neko gde se to podesava? Mada mi nije jasno jer je u projectu ta opcija bila striklirana

I meni to nekada radi, tj. preslu?avam ga u tempu pjesme, a kada ga ubacim, van tajma je ... Otvori information tab (Ono slovo "I") - mislim da je tamo da ti se otvori sa lijeve strane informacije (o odabranom kanalu, insertima, sends itd.), odaberi taj sample u sekvenceru i negdje na dnu bi ti trebao biti tempo kojeg ručno upi?e? ...

[awacs]

@Synclavier: Kao prvo hvala ti na obimnom off-topicu (koji to zapravo uopšte nije).

Originally Posted by Synclavier

velika vecina korisnika DAW softvera koristi oko 30% (ako I toliko ) mogucnosti softvera na kome trenutno radi, a cezne za necim boljim I savrsenijim (nek’ se nadje, nece da se baci)…

Živa istina, i naravno ne odnosi se samo na DAW softver. Ista stvar važi za studijsku opremu, pluginove, instrumente, štatijaznam.

Ne "velika", nego ogromna većina korisnika bilo kakve opreme provodi gomilu vremena na Mreži raspitujući se koja oprema (softver iili hardver, svejedno) može da reši njihov problem, umesto da isto to vreme povedu tražeći put do rešenja uz pomoć opreme koju već poseduju. Drugačije rečeno - ljudi više vole da ulažu u hardver, softver i online druženje nego u sebe.

Originally Posted by Synclavier

Naravno, poznavajuci logiku prosecnih korisnika (kupaca) softverske kuce nas s’ vremena na vreme zatrpaju novom gomilom cesto nepotrebnih dodataka ne menjajuci pri tom sustinski nista. Ovo kazem zato sto su forumi preplavljeni diskusijama na temu razlika medju DAW softverima koje su minimalne ili “akademskog tipa” ili nekad uopste I ne postoje.

Prosečni kupac softvera je... veverica (Vrač bi rekao "mrmot"), isti je kao prosečni kupac bilo kog TeleShop proizvoda (platiš blender, pride dobiješ nalivpero, antistatički češalj i USB flash od 64MB).

Prosečni korisnik softvera (na forumima je takvih ipak malo više nego kupaca ) je kao prosečni mušterija na buvljoj pijaci. Takvi kupuju ne zato što im nešto zaista treba nego zato što je budzašto.

Pozdrav,

Vasa

[Mogli]

Originally Posted by Eomsy

I meni to nekada radi, tj. preslu?avam ga u tempu pjesme, a kada ga ubacim, van tajma je ... Otvori information tab (Ono slovo "I") - mislim da je tamo da ti se otvori sa lijeve strane informacije (o odabranom kanalu, insertima, sends itd.), odaberi taj sample u sekvenceru i negdje na dnu bi ti trebao biti tempo kojeg ručno upi?e? ...

Zamisli, upisem rucno i tempo i nista se ne dogadja...a onda ubacim neki acidizovan sound i sve radi kako treba... Mozda ne podnosi rock zvukove, vec samo dance

[Eomsy]

Originally Posted by Mogli

Zamisli, upisem rucno i tempo i nista se ne dogadja...a onda ubacim neki acidizovan sound i sve radi kako treba... Mozda ne podnosi rock zvukove, vec samo dance

Jesi obilje?io kućicu u song options da ti streča loopove i soundove u tempu pjesme?

[Mogli]

Originally Posted by Eomsy

Jesi obilje?io kućicu u song options da ti streča loopove i soundove u tempu pjesme?

Pa to tako po defaultu stoji, ali sad sam otkrio neke stvari - studio one uopste ne prepoznaje bpm izvesnih wavo-va! Kad u polje File Tempo upises datu brzinu wav-a, tek onda ga pogram stratchuje!

[Eomsy]

Originally Posted by Mogli

Pa to tako po defaultu stoji, ali sad sam otkrio neke stvari - studio one uopste ne prepoznaje bpm izvesnih wavo-va! Kad u polje File Tempo upises datu brzinu wav-a, tek onda ga pogram stratchuje!

Oprosti, ja sam mislio da sam ti to upravo odgovorio u prvom postu ..

Originally Posted by Eomsy

... Otvori information tab (Ono slovo "I") - mislim da je tamo da ti se otvori sa lijeve strane informacije (o odabranom kanalu, insertima, sends itd.), odaberi taj sample u sekvenceru i negdje na dnu bi ti trebao biti tempo kojeg ručno upi?e? ...

.. samo nisam napisao da se zove FILE TEMPO ...