Na?i uzori...

[idekius]

Svi smo imali i imamo svoje uzore u muzici...
Mnogi se svijih uzora stide i odbijaju da kažu da su im uzori, ili da su im barem bili uzori....

Ja ću reći svoje, a očekujem i od vas (onih iskrenijih) da otvorite srce...

1. The Doors - Da... znam čitavu biografiju banda (i danas) i njihovog sumanutog pevača... kupio me je... kupio me je svojim izuzetno (za mene) intelektualnim textovima... nosio sam kožne pantalone, ray ban naočare... preživljavao na svoj način celim svojim srcem svaki stih... svaku notu.... Bio sam malad

2. Pink Floyd - da... sve znam napamet... žao mi je što sam ih toliko slušao, da to ne moguu opet da doživim onako jako kao nekad... imao sam Ei - HSR 140 i prosto topio kasete...
"Welcome my son, welcome to the machine...." ... ne znam ni sam šta da mislim... znam sve priče o zanatu... ipak ne mogu da verujem da je neko "ONO" napravio zbog para... i dan danas... ja u te pesme verujem....

3. Branimir Johny Stulic i "Azra"... mali Balkanac velikog srca... iskrenih poruka... Uvek mi je bio idol. Bio bi mi i dan danas, da od muzike ne uzimam neke proklete pare. Kad uzimaš pare, niko te ne pita... ako ćeš da se baviš muzikom i živiš od nje, tebaju ti pare. Zaista sam srećan što je zajebao muziku, što ne pravi neki svoj "veliki povratak", jer... da to radi, hvatao bi se u isto kolo sa onima koji mu nisu ni do članaka, a kamo li do kolena... a tu mu nije mesto... On definitivno ne bi znao šta je "in", šta je "do jaja"..., jer je to strašno neprijatna igra...
Sačuvao je sebe, svoju ideju i ja to umem da cenim. Znam da mnogi ne umeju i da misle da je muzika nastala 2000-te godine. O.K. neka misle da sam budala, ja znam da nisam. Nedavno sam grozotno konstatovao: "Na svu sreću, umro je Milan Mladenović... da nije, brisali bi noge i sa njim, a tome bi verovatno i on sam doprineo... da bi preživeo...". Zaista ne bih voleo da vidim Džonija Štulića kao učesnika Budvanskog festivala, pa da prvo mesto bude npr. Maja Nikolić, a 27-mo Branimir Štulić .


*******pet praznih mesta*******


4. Momčilo Bajagić - Bajaga ... O:K. ... Jasna stvar... Smejaćete se... Slažem se ja da čovek uživo peva katastrfalno... retko koji ton ubode, a kao opravdanje mu donekle služi to što je odabrao vrlo zajebanu lagu.... Smejao sam se do suza kada sam gledao neki koncert gde mu Vlada Negovanović (koji jede živu decu za doručak ) svira pratnju, dok Bajaga svira solo Ipak, on ima to što treba da ima. Ume da napravi pesmu i sve što se u tim pesmama nadje je kao saliveno za njegove pesme. Ne treba ništa više, a ni manje! Ima priču. On je jedan vrlo urbani lik koji ume da asvalt prenese u pesmu i da stihovima i svojim pevanjem dočara sliku modernog načina života. Znam da će me mnogi "karati" zbog ovoga, ali... dozvolite da i ja imam svoje idole...

5. Slobodan Marković - Sloba. Da se odmah ogradim, pošto nije umro (na sreću), a i nije nedodirljiv za svoje fanove... Ništa od onoga što će mi prišiti ovaj , ili onaj. Čoveka i ne poznajem. Ja samo pričam šta volim i šta su mi uzori u muzici. Naravno da sam srećan što je jedan od mojih uzora na forumu na kojem sam i ja! Naravno da nisam srećan zato što mnogo više priča o MAC-u nego o muzici...Ipak....Pamtim vreme kada sam topio "Delta Project" u deku, kada sam slušao Dada Topića i Bebi Dol uz njegov arr., a kao da je bilo juče pamtim emisiju na "radio 202" prilikom prve primene midija u ex-SFRJ (Atari Mega 2) gde Sloba objašnjava kako je bitno poznavati svaki instrument koji se radi u midiju. Od tada, do danas se držim toga... barem se trudim...

6. Vasa "Košava" ... opet se nameštam za razna napušivanja.. ali... šta ja da radim kada mi se svidja Odrastao sam medju muzičarima za koje su "ovozemaljske" pesme užas, koji ne priznaju ništa... koji sve pljuju... ali, pesma "Daj mi snagu košave" je meni baš draga (bez obzira što se na EeEee u refrenu čuje katastrofalan falsh). Volim ono što i nije baš muzičko nadmudrivanje, dokaz virtuoznosti... volim obične pesme u kojima mi obični ljudi možemo da se pronadjemo. Ta pesma kao da je napravljena za običnog klinca srednje klase 80-ih godina i tu sam se i našao. Volele su me devojčice tada, bio sam sladak , pesma nije bljuzga i u jednom trenutku sam je jednostavno doživeo. O.K... napušite me.. ali, svi mi imamo prava da volimo po nešto i da za nešto vežemo deo svoje mladosti i života Normalna, lepa, ljubavna pema... niko nije čekao ribu Hummer džipom... radi se o običnoj železničkoj stanici. Ne znam zašto mi je pri pomisli na tu pesmu u glavi sneg, a toga nema u textu. Možda zato što sam kao sredjoškolac ispratio na voz jednu od svojih curica smrzavajući se na peronu (ljeta Gospodjeg)... eto... tako se urezalo, ili se možda Claptonovski solo slaže uz zimu...

7. Grupa "Kerber". Iskreno, nikada ih nisam zaslužio. Zavoleo sam njihovu muziku tek kasnije. Lepa i duga saradnja, ali mi nikada nisu bili uzori. Ideju sam prepoznao mnogo kasnije...Idiotski je da ja kažem bilo šta i sve što mogu da kažem je da sam od Gorane Šepe - Galeta, Branislava Božinovića i Tomice puno naučio o muzici i da su na mene moj rad ostavili veliki trag... barem u domenu koji mene interesuje. Sad, naučio sam toliko koliko sam naučio... može i bolje, može i gore, ali, da u odredjenom trenutku ne beše njih, znao bih manje. Malo mi je čudna varijanta da je text za "Odlazi noć" napisao Nikola Čuturilo, a ne Dušan Arsenijević. Po meni.. predivno i žao mi je što tada nisam radio sa njima. Mislim da Nikola Čuturilo za sebe nikada nije uradio tako lep text.

Čekam da čujem nešto o uzorima ostalih... ali iskreno. Nemam ništa protiv da neko navede Pastoriusa i ostale davno priznate autoritete, ako je to zaista osetio... ali... neka navede iskreno.. valjda smo za toliko o.k. da se ne podsmevamo nekome zato što nešto voli... Mojih uzora ima još. Trebalo bi mi par strana Svi su uglavnom "obični" i uglavnom imaju lepe i po meni smislene pesme...