@ Dusan:
Nikad cuo za slican kurs, niti bi me i da sam cuo posebno zanimalo
To je prica o radu na sluhu i stoji da nijedan sluh nije definitivan. Neko ima bolju predispoziciju, neko losiju, ali i taj sa losijom, ako se posveti temeljna paznja, moze da stigne do nivoa do koga covek sa prirodnim talentom koji nije razvijao nikad nece. Takodje postoji latentni i interpretativni sluh gde onaj ko ne moze da bas tacno interpretira glasom tonove jaako dobro cuje svaki njihov nedostatak i instrumentom do nadomescuje. Primer za to je moja jako dobra drugarica, koja je verovatno nas najbolji flaustista vec duze vreme. Ona nikada nije mogla cisto da otpeva ni jednu vezbu iz solfedja, ali je zato ubijala diktate i naravno, svoj instrument, tu se nikada nije desilo nista slicno (a flauta je ipak instrument gde se ton ne proizvodi na jednostavan nacin poput klavira ili gitare, vec kombinacijom jacine vazduha, polozaja usni i klapni).
Da pojednostavim...
Apsolutan sluh se granici poremecajem u slusanju, a ovde (pa i sire) svi pricaju o dobrom, razvijenom sluhu.
Sto rece Off, vremenom se naviknes na odredjene tonove, njihovu boju i nema sanse da ih ne prepoznas. Kod ljudi koji se bave aktivno muzikom, ni modulacije nisu problem u uocavanju jer cujes razliku izmedju dva tonaliteta, koja se opet uci.