Mo?da se pomalo mistifikuje to tra?enje groove-a, u smislu adekvatnog ?urenja ili ka?njenja na odre?enim udarcima u jednom taktu, (naravno ne negiram va?nost ili lepotu prisustva istog). Kao prvo, jako malo slu?aoca je u stanju da danas primeti razliku izme?u ekstremno kvatnizovanog bubnja i bubnja koji ima odre?ena ka?njenja i ?urenja. Ipak smo mi danas jako naviknuti na razli?ite tehnolo?ke varijante i dok se se nekad blaga razdvajanja u ritmu ra?unala kao prihvatljiva ili po?eljna, danas je striktna hiper precizna svirka ono ?to se tra?i. Dapa?e bubnjevi se trigeruju, neprirodno farbaju, naknadno dora?uju.
Ina?e ?to se ti?e programiranja bubnja za neku rock produkciju, neki najkra?i i najefikasniji postupak , bar ?to se mene ti?e bi bio:
Uraditi osnovni ritam ili vi?e njih, najgrublje, uz eksperimentisanje sa razli?itim paternima, ponajvi?e bas bubnja, i hi hat-a. Kopiranje tih delova na celu pesmu, zatim radim ostatak pesme. Onda slu?am sa pesmom bubanj, i rafiniram ga uz muziku, dodajem prelaze akcente, sitne trikove. Naravno sve vreme stroga kvantizacija, osim naravno kad se radi o flamovima i sl. Kad je bubanj prakti?no gotov, onda preturam po sample zbirkama i tra?im loop-ove ?ivog bubnja, i izaberem ih nekoliko koji su dovoljno sli?ni ritmovima koji se pojavljuju u pesmi. Skinem sa njih groove kvantizaciju i primenim na pesmu, pa vidim kako izgleda, ako je potrebno, malo doradim sam groove uzorak, recimo, dobo? koji kasni da manje ili vi?e kasni i sl.
Ina?e mislim da slaba ta?ka programiranog "?ivog" bubnja obi?no nije groove, nego neke druge stvari, fraze, izbor samog ritma, zna?i sve ono ?emu je sklon neko ko nikada nije svirao bubanj. Bitno je poznavati bubanj, pa ako je mogu?e i sesti za njega, ja sam imao sre?e da sam bio vi?e od godinu dana zaglavljen u studiju koji je imao Rolandov VD-10 sa komplet padovima, sa kojim sam ukucavao bubnjeve tako ?to bih odsvirao patterne na Rolandu i kasnije dora?ivao dodatno. Kako se radilo o nekom elektronskom heavy-ju, svirka je bila ne?to striktnija. Obi?no bih svirao na iskopiran rif ili ne?to nalik tome uz metronom ili uz celu pesmu koja je re?ana preko nekog loop-a koji je bio stavljen samo za pripomo?. Ono ?to mi je bilo interesantno je da sam po?eo da prime?ujem da su mi ?esto celi taktovi bili prakti?no kao kvantizovani, iako sam ih odlupao, a nakon toga sam po?eo da prime?ujem da jako malo bubnjara zaista ima postojan tajming. U svakom slu?aju to govori o tome koliko navika i slu?anje odre?ene muzike stvara subjektivan ukus ?ta je groove i ?ta je prihvatljivo. (naravno treba imati u vidu da to ?to sam tamo radio zaista jeste pomalo "nehumana" varijanta muzike
, kvantizacija le?i)
Sad sam malo ra?irio, ali ono ?to ho?u da ka?em, da ono ?to ?ini Vinnie Colaiutu ili bilo koga drugog velikim bubnjarem jeste upravo ?to uspeva da za samu pesmu na?e onaj pravi groove, a to nije puko micanje bas bubnja napred ili nazad i nisam siguran da bilo ko mo?e da to tek tako programira vrhunski bubanj ako sam nije fenomenalan poznavalac bubnja. To je i razlog za?to kada se radi ozbiljan programming u belom svetu, to rade bubnjari, ili se koriste triggeri, pa se dalja obra?uje u kompjuteru.
Zbog svega toga mi varijanta sa uzimanjem groove-a sa ?ivog bubnja izgleda kao najbolje re?enje, opet bar ?to se ti?e programinga rock pop bubnja.