Dodji, brate, Zrenjanin je idealan za stvaranje muzike jer je cesto toliko teskoban da coveku dodje da se zatvori u svoj home studio i da odluta! Doduse vecina ljudi se i u Londonu tako oseca, sto je svojevrstan paradox!
Samo bih jos nesto da dodam na temu produkcije!
Ono sto sam skontao vremenom i u sta sam snazno ubedjen a sto su mi potvrdili par producenata je da se u zamci produkcije neki ljudi toliko izgube da zaborave da ljudi koji slusaju muziku minimum obracaju paznju na detalje oko kojih se mesecima kolju ljudi u studijima! Zbog toga se desava da ljudima stoje songovi etiketirani kao WORK IN PROGRES i po godinu dana! Sve im nesto ne stima, ujutru im zvuci drugacije nego uvece i tako redom! Neki ni ne mogu da prihvate cinjenicu da ne moze bolje nego sto jeste, pa nesvesno prolongiraju trenutak kad ce reci: To je to ovo je moje duse delo, nesavrseno je kao sto sam i ja nesavrsen!
A ono sto ljudi zele od muzike je da ih potpuno ispuni i tu i tamo udari u glavu i u srce i da zaborave da ih ponekad ubijaju misli da su sami ili nevoljeni ili neshvaceni! Ja samo npr zelim da svima bude bolje i da se universal sadness ne shvati tako crno vec da probudi ono najbolje i najplemenitijeu svakom od nas!
Iz jedne druge price, znam jednog lika koji je u studiju naduvan non-stop! I sta se desava: kasno uvece sve mu zvuci strava! Kad ustane popodne narednog dana pita se sta je ovo, ko je petljao po knobovima dok je on spavao i krece od pocetka! Do kasno u noc je opet high i sve mu opet zvuci bozanstveno i narednog dana sve opet krece ispocetka!
