[Gillette]

Originally Posted by Igor

Slažem se. Osim s ovim poslednjim. Domaći rok postoji, živ je i zdrav, i može se čuti na albumima grupa Nežni Dalibor, Petrol, Jarboli, Lira Vega, Pionir 10, Darkwood Dub, Gymnastics, Artan Lili i Å*tudgart Online, Kanda, Kodža i NebojÅ¡a, Å*krtice, Danilov doživljaj Beča, Minstrel, KBO, Microsonic, Xanax, Bitipatibi, Ivica i extrafenomenalingenijouzni Don't Touch Anything.

Sent from my ME173X using Tapatalk

Smisao rock-a je da trese.
U moje vreme, rokeri su tresli celu Jugoslaviju.
Kako?
Jednostavno, za njih se čulo.
Voleo-ne voleo, morao si da ih čujeÅ¡.
Ja za skoro pa nikoga sa navedenog spiska nisam čuo.
Neko će reći "pa kada nisi istraživao", ili "kada se ne krećeÅ¡ po koncertima"

I tu dolazimo do poente: Rock mora da trese, da se čuje svuda i kada ga ne tražiÅ¡ i kada ne "istražujeÅ¡".

On mora da bude glasan i jasan, provokativan i nezaobilazan, Å¡to sve ovo sa spiska naravno nije.

Å*to je paradox, u vreme ploča i kaseta i uopÅ¡te siromaÅ¡nije ponude, rock je imao svoje mesto u Jugoslaviji.
Sada, u vreme sveopšte ludnice audio-formata i besplatne muzike, rock-a nema nigde.

Optička je varka kada odeÅ¡ na koncert pa čujeÅ¡ svirku. Posle toga je lako reći "rock je živ i zdrav". Ne, nije.
Bolestan je i na izdisaju.

Kao duh se vuče po studijima za probu. Jedni te isti bendovi vrte jednu te istu svirku godinama. O nekoj novoj rock-muzici sa ovih prostora nema ni govora.

Sve Å¡to se uradi to je za maltene ličnu upotrebu, možda neki klub, Božidarac i evenutalno Beer fest. I to je to.

A nekada se čuo sa svih radio stanica, tranzistora, na ulicama, i prodavnicama, po parkovima. Rock (kakav takav) bio je dominantan zvuk, izgled, sve.

Tada su narodnjaci tek opstajali po budžacima i kafanama, radničkim naseljima i tek tu i tamo dobijali su mesto u NovogodiÅ¡njem programu, a i to dozirano.

Narodnjaci su bili pred izumiranjem..dok im neko nije ubrizgao injekciju.
Dok ih neko tamo početkom 90'tih sve nije saterao u onu kaljugu i napravo Guču.

Kao da se odjednom izvukao Zapadni kulturni tepih ispod nogu i kao da je cela jedna generacija dugokosih, zulufastih likova sa zvoncarama popadala na teme, a na njihovo mesto doÅ¡la generacija patriotsko-holesterolski zadriglih ćelavaca, koja je znak V zamenila sa tri prsta i glasno groknula ćirilično-orijentalnim grgoljenjem.

Oni i sada vladaju, a "rokeri", svi ti sa spiska..kao Å¡to rekoh, ne mogu da se čuju nigde osim po nekim budžacima, a i to dozirano. Nijedna veća radio-stanica nema Å¡ta da puÅ¡ta viÅ¡e sa domaćim rokerima i njihovim "projektima".

Tu i tamo čujem kako neki bend slavi 25 godina postojanja..izmenili Å¡est garnitura muzičara, napakovali čak 12 nekih albuma..a nikad ne da nisam čuo za njih, nego ni za jednu jedinu njihovu pesmu. Za mene, kao prosečnog sluÅ¡aoca to je npr. nedopustivo.

Rock sa ovih prostora zaostao je u razvoju tamo negde sa Smakom ili Generacijom 5. Energija koja se osećala u Dadovom..Cijeli život čekam priliku da pjevam u Beogradu Rock n roll, viÅ¡e se nije ponovila.

Pretvorila se u mlitave, smorene pozere satirično bezidejnog tipa a la "buđav lebac". Buđav lebac ne trese.