Quote:
Originally Posted by Igor
Ja se ne udubljujem toliko u nešto što mislim da je glupo. Glupost ne zaslužuje analizu, osim ako nisi sociolog, ili... Dok sam se bavio novinarstvom, to nije bilo tako, ali sada kada ne moram da lamentiram nad realnošću, tražim u njoj samo ono što mi prija i osećam da ima smisla. Zato sam i naveo tih par nekih bendova, da ne bude da samo pričam. Sa svim ostalim, ako vas zanima, možete se poslužiti sami, recimo na youtube kanalu "Super mesto bez šećera", ili na još milion mesta na netu, počevši od Bandcampa. Toliko. Ćao!
Sent from my ME173X using Tapatalk
|
ovde je potrebno razdvojiti dve premise:
Prva je šta je u ovom slučaju glupost, da li 1) Turbofolk ili 2) bavljenje istim?
Ukoliko si mislio pod 1) onda se slažem.
Čoveku sa izgrađenim ukusom nije potrebno da popije celo bure da bi znao kakvo je vino (da parafraziram velikog O. Wilde-a), pa je tako i sa tom vrstom muzičkog izražavanja.
Pod 2) je dakako zaseban fenomen i zahteva psiho-socijalnu analizu. Zašto?
Zato što je svaka glupost opasna.
Glupost se dade ignorisati, ali ona je kao korov i ima sklonost da se širi.
Ukoliko je ne sasecamo u korenu, ged god da se pojavi, ona će naći put da se izmigolji i razmnoži na drugom mestu.
Zašto?
Zato što su ljudi (naročito u vremenima krize) skloni depresiji, prepuštanju "sudbini", lenjosti i nedisciplini i kao takvi vrlo pogodno tle za korov takve vrste.
Na slabog čoveka glupost se lako primi, a mi živimo u vremenu slabih, izmučenih ljudi, nesposobnih da rade na sebi i da se izdignu iz brloga.
Kao svinje, jedu šta im se da, slušaju šta im se pusti, gledaju šta im se prikaže..rade kako im se naredi.
Bilo kakav izbor predstavlja im preveliki napor, a sve što je napor to se izbegava.
Linija manjeg otpora pravi od ljude ljigave spodobe lišene sposobnosti da pruže bilo kakav otpor.
Neko bi rekao "ma daj..živi i pusti druge da žive. Neka svako sluša šta mu se sluša. O ukusima ne treba raspravljati" - što su sve naravno fraze koje vode u propast, kako kulturnu tako i životnu.
Turbofolkk je veliko zlo. Možda veće od bilo kakve politike koja nam se događa.
Neko kaže, kakav narod takvi i političari..
Ili, za dobru svinju nema loših splačina?
Možemo li splačine da serviramo kulturnom, produhovljenom, prosvetljenom? Onome ko zna šta hoće? I ko zna šta neće?
Možemo li kod takvog čoveka da igramo na kartu primarnih impulsa, životinjskih nagona?
Ako je ovaj naš nesretni narod korov (a uglavnom jeste) onda je turbofolk đubrivo koje ga hrani.
Ništa bolje ne mislim ni o domaćem rock and roll-u, ali to je već neka druga tema..